Na inicijativu Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje mesec jun proglašen je Nacionalnim mesecom mentalnog zdravlja u Republici Srbiji. Nosilac aktivnosti je Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", uz podršku Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, mreže instituta i zavoda za javno zdravlje i zdravstvenih ustanova.
Mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo mentalnog poremećaja, već obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, suočava se sa svakodnevnim stresom i predstavlja stanje u kome osoba može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici. Mentalno zdravlje predstavlja sveukupnu psihološku, emocionalnu i društvenu dobrobit osobe i utiče na to kako ljudi misle, osećaju i rade. Zahvaljujući mentalnom zdravlju u stanju smo da se adaptiramo na promene i da izlazimo na kraj sa problemima. Mentalno zdravlje je jedan od prioriteta javnog zdravlja s obzirom na opterećenje koje mentalni poremećaji uzrokuju u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu.
Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se uz adekvatnu pomoć i podršku mogu prevazići. Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekad nam je potrebna i stručna pomoć. Važno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje.
Obzirom na starenje populacije, pogoršanje socijalnih problema i postojanje društvenih nemira može se očekivati dalje povećanje broja onih koji pate. Mentalni poremećaji već predstavljaju četiri od deset vodećih uzroka invalidnosti širom sveta. Ovo rastuće breme ima visoku cenu koja se ogleda u ljudskoj bedi, nesposobnosti i ekonomskom gubitku. Ali, ne mora da bude tako. Danas znamo da većina mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja može da se leči i omogući se pojedincu produktivan i ispunjen život.
Kako očuvati mentalno zdravlje
- POTRAŽITE POMOĆ. Osećati zabrinutost, strah, bespomoćnost, tugu, ljutnju, itd. nije nešto čega se treba stideti. To su osećanja koja su prisutna kod svih ljudi. Ukoliko osećate da vas neka od osećanja preplavljuju i da ne možete izaći na kraj sa njima potražite profesionalnu pomoć.
- U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH. Vodite računa o zdravlju tela, hranite se zdravo, izbegavajte loše životne navike poput pušenja, alkohola, preteranog unosa slatkiša, grickalica i brze hrane.
- SAN JE VAŽAN. San je povezan sa mentalnim zdravljem. Nedostatak sna doprinosi lošem raspoloženju i lošem fizičkom zdravlju. Kad ste neispavani sve deluje lošije nego što jeste.
- BUDITE AKTIVNI. Kretanje i sport oslobađaju neurotransmitere u našem mozgu zbog kojih se osećamo dobro. Oni poboljšavaju naš san i pomažu u smanjenju stresa i anksioznosti. Kad ste loše volje izađite u šetnju i raspoloženje će se odmah popraviti.
- PROVODITE VREME U PRIRODI. Boravak u prirodi, pored toga što nas tera da se više krećemo i budemo fizički aktivni, poboljšava raspoloženje i smanjuje stres. Odlazak u obližnje selo, šetnja šumom, pored reke pa čak i pola sata u gradskom parku imaće pozitivan efekat na vaše mentalno zdravlje.
- ISKLJUČITE SE. Preterana upotreba društvenih mreža i neprestano praćenje vesti putem interneta i sredstava informisanja loše utiče na mentalno zdravlje. Smanjite vreme koje provodite uz različite uređaje poput telefona, računara, tableta, a pokušajte da obradujete vaš mozak tako što ih nećete koristiti na primer jedan ceo dan nedeljno.
Nacionalna studija o mentalnom zdravlju
U Srbiji je urađena prva Nacionalna studija o proceni mentalnog zdravlja (CoV2Soul.rs) koja predstavlja epidemiološku studiju prevalencije 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja u Srbiji na reprezentativnom nacionalnom uzorku odraslih od 18 do 65 godina. Ispitivanje je rađeno u drugoj godini pandemije kovid 19. Prema podacima istraživanja svaki šesti ispitanik (15,2 odsto, odnosno oko 700 000 odraslog stanovništva) ispunjava kriterijume nekog od 12 češćih psihijatrijskih poremećaja. Studija ukazuje da depresiju ima oko 2,2 odsto stanovništva, anksiozne poremećaje 1,8 odsto, a najčešći problem u Srbiji je zloupotreba alkohola - 7,2 odsto stanovništva i to najviše u populaciji od 18 do 40 godina. U Srbiji je kod 2,8 odsto ispitanika (120 000 stanovnika) detektovana suicidalnost i to većinom blaga i umerena.
