Živimo u svetu u kome masovni mediji imaju značajnog udela u našem životu. Od trenutka kada otvorimo oči počinje njihov uticaj na nas. U početku su to bili samo pisani mediji, ali tehnološkom revolucijom i oni su napredovali. Nekada je bilo nemoguće zamisliti život bez radio prijemnika koji je bio najbrži izvor informisanja. Njegov primat je ubrzo preuzela televizija gde se pored verbalne slala i vizuelna poruka ljudima. Danas često možemo da kažemo da život nikako ne bismo mogli da zamislimo bez jednog važnog medija, a to je internet. Sva ova tehnička dostignuća su postale značajne alatke u slanju reklamnih poruka različitih sadržina. Kada se nađemo na ulici bilo da smo u neobaveznoj šetnji ili žurbi reklamne poruke nas ne zaobilaze. Reklamni panoi šalju informacije koje mi hteli ili ne podsvesno registrujemo.
Prehrambeni proizvodi zauzimaju značajno mesto u savremenoj reklamnoj industriji koja se potencijalnim potrošačima upravo i obraća putem masovnih medija. Proizvođači hrane danas izdvajaju velika novčana sredstva u svojim budžetima koja su isključivo namenjena reklamiranju. Reklama često može da igra važnu ulogu u izboru onog prehrambenog proizvoda koji ćemo konzumirati. Reklame su značajne i da nas upoznaju sa novim proizvodima koji se tek žargonski rečeno probijaju na tržištu. Ovo je veoma značajno, jer ako ne znamo da proizvod postoji nećemo ga onda ni kupiti. Reklamna poruka za hranu poslata različitim medijima je prvenstveno bitna da stvori taj prvi utisak kod odgovarajućih grupa kojima je proizvod i namenjen. Upravo oni svoje mišljenje o nekom proizvodu mogu preneti porodici i prijateljima. To je izuzetno dobro, jer na taj način pozitivan utisak o proizvodu se širi i van te grupe kojoj je on neposredno namenjen. Takva situacija postaje okidač kojim se povećava interesovanje, pa samim tim i prodaja nekog prehrambenog proizvoda. Čak i ako nismo toliko pažljivi pa obraćamo pažnju na reklame, može se često javiti i indirektan uticaj na izbor hrane i pića koje svakodnevno koristimo.
Mogućnost izbora u širokoj paleti raznih prehrambenih proizvoda bi bila neprimetna da ne postoji reklama koja se obraća nama, budućim kupcima. Još jedna uloga reklamne poruke jeste i da nas podseti na prehrambene proizvode koje smo davno često koristili u ishrani, ali iz nekog razloga smo prestali. Tako možemo da se setimo onoga u čemu smo uživali tokom detinjstva, a što smo tokom različitih perioda života zaboravili.
Kao što se i celokupno društvo menja, tako i hrana prati korak istih promena. Način ishrane kojim se danas služi većina ljudi se značajno razlikuje nego dve ili tri decenije unazad. Ko god u to ne veruje može ga uveriti razgovor sa starijim članovima svoje porodice koji će sigurno primetiti značajne promene u pogledu na ishranu nekada i sada. Danas mnogo faktora utiče na to kako se hranimo. Brz način života sve više skraćuje vreme provedeno za trpezom i često nameće ljudima da jedu u hodu. Danas je sve više zastupljena gotova hrana. Ona je duboko ili blago zamrznuta ili konzervirana i sprema se veoma kratko tako što se podgreje i dobijamo brzo ukusan obrok. Ovako pripremljen obrok je danas nažalost daleko prihvatljiviji od onoga koji se sprema nekoliko časova koje čovek retko može da izdvoji tokom ovako brzog načina života. Sve to dovodi da se sve više gubi osećaj prijatnosti i uživanja u mirisima koje je sigurno svako bar jednom osetio pripremajući svoje omiljeno jelo. Iako mediji danas šalju sve više poruka koje se odnose na zdravu ishranu prava slika je znatno drugačija. Danas se nažalost češće nego pre javlja problem prekomerne telesne težine koji je jedan od značajnih uzroka hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su ateroskleroza i dijabetes. Jedan od razloga za takvo stanje jeste i nedostatak fizičke aktivnosti. Ishrana takođe ima značajnog udela. Sve više se obroci konzumiraju izvan kuće u restoranima, što je nekada bilo veoma retko. Odlazak u restoran nekada nije bio toliko čest, već jednom nedeljno ili čak jednom mesečno.
Hrana je osnov dobrog zdravlja
Restorani brze gotove hrane se danas nalaze na svakom koraku. Ovi ugostiteljski objekti nude raznovrsni izbor sendviča, hamburgera, ali i nezaobilaznog prženog krompira i piletine koji se mogu poručiti u velikim porcijama. Ovako pripremljena hrana zamenjuje onu koju su ljudi konzumirali sedeći za trpezom. Gotova hrana danas se može pronaći na mestima koje nekada nismo mogli ni da zamislimo. Na takvim mestima se mogu naći proizvodi koji nekada nisu bili uopšte toliko rasprostranjeni. Široka paleta proizvoda može se naći na automatima kojih ima na svim mestima gde se ljudi bar na kratko zadržavaju, ali i na nekim mestima gde je nekada to bilo nezamislivo, kao što su benzinske pumpe. Neki od tih proizvoda kao što su jogurt, sveža salata, suši, pa čak i energetske štanglice se mogu izdvojiti iz liste koja je dugačka. Savremena prehrambena industrija se samim tim i potrudila da sveže voće i povrće kao i proizvodi od njih budu uvek dostupni bez obzira na sezonu.
Tokom istorije ljudi su često pokušavali da što bolje reše problem dostupnosti hrane. Iako nam je danas gotova hrana dostupna 24 časa dnevno opet se traga za novim rešenjima. Danas ne postoji problem da konzumiramo hranu dok gledamo televiziju, vozimo automobil ili hodamo ulicom. Gotova hrana je dostupna svuda baš zbog čovekove brzine života i potrebe da u bilo kom trenutku slobodnog vremena uživa u istoj. Pakovanja pripremljene hrane pažljivo izbalansirana za jednu ili više osoba koja mogu odmah da se koriste se sve češće javljaju. Takvi proizvodi su upravo i dizajnirani da budu tu kada baš i nemamo previše vremena za pripremu hrane što je nažalost sve češći slučaj.
Postoje i ljudi koji ne prihvataju brzu hranu i sve nove pogodnosti gotove hrane. Grupa entuzijasta koja se još davne 1982. godine okupila u Italiji je sebe predstavila kao zagovornike spore hrane. Oni naglašavaju da je bitan kvalitet namirnica koje koriste u ishrani što naravno vodi i do kvaliteta krajnjeg proizvoda. Nije zaboravljen i socijalni aspekt hrane koji se preslikava kroz uživanje u dobrom obroku za trpezom sa porodicom i prijateljima. Takvo osećanje često se ne može rečima opisati već ga mi sami moramo doživeti.
Pored medija koji svojim reklamnim porukama mogu uticati na to čime se hranimo, ipak najviše od nas samih zavisi šta ćemo i kada pojesti. Naša ishrana je često vođena svojim ličnim uverenjima. Neki ljudi ne jedu meso i mesne proizvode, dok drugi pak se isključivo hrane voćem i povrćem koje je organski gajeno. Neadekvatna reklamna poruka često može da postane uzrok odbijanja korišćenja nekog prehrambenog proizvoda. Često su i senzorna svojstva hrane podjednako bitna za izbor iste. Lepa boja, prihvatljiv miris i prijatan ukus predstavljaju važne faktore koji bitno utiču na naš izbor.
Kada sagledamo celu priču može se zaključiti da na izbor onoga šta ćemo pojesti često utiče više stvari, koje se međusobno prepliću. Uticaj medija, naše porodice i prijatelja kao i lično ubeđenje su samo neki od njih. Nekada oni mogu uticati da racionalno razmišljamo, ali se dešava i suprotno. Većina nas ne posvećuje mnogo vremena razmišljanju o ishrani, jer često vreme provedeno u nekim drugim stresnijim zadacima. Izbor hrane koju ćemo pojesti nekada možda izgleda kao da nije toliko bitan, ali naprotiv on predstavlja važnu osnovu za naše dobro zdravlje.
