Voće predstavlja važan deo savremene ishrane. Ono je izvor mnogih nutrijenata koji su bitni za normalno funkcionisanje našeg organizma. Tako voćem unosimo vodu koja je važna za sve fiziološke procese u našem organizmu. U vodi iz voća su rastvorene i mnoge druge hranljive materije, kao što su ugljeni hidrati i hidrosolubilni vitamini. Voće je izvor i dijetarnih vlakana koja sve više zaokupljaju pažnju naučnika, jer su izuzetno bitna za pravilnu funkciju sistema organa za varenje. Neravnopravno bi bilo zapostaviti i antioksidanse koji se nalaze u plodovima voća i predstavljaju važan deo savremene ishrane čoveka.
Tropsko voće-nekada privilegija bogatih danas dostupno svima
Pored voća koje svakodnevno viđamo i koje raste u našoj klimatskoj zoni, ljudi su se oduvek zanimali i za ono koje dolazi iz dalekih krajeva tropske klime i država koje preseca ekvator. Naravno, ljudi u Evropi su se sa tim tropskim plodovima prvi put upoznali još u Starom veku, a sa nekima tokom otkrivanja novih kontinenata tek krajem XV veka. Tropsko voće je nekada često bilo privilegija bogatih ljudi, jer je bilo izuzetno skupo i nije bilo svakome dostupno, zbog toga što je dolazilo iz udaljenih krajeva sveta. Danas je ipak mnogo pristupačnije i često je sastavni deo svakodnevne ishrane. Tokom toplih letnjih meseci je posebno interesantno zbog svog osvežavajućeg ukusa, ali ne sme se ni zanemariti ni njegova nutritivna vrednost.
Banane predstavljaju tropsko voće za koje se može reći da se odomaćilo u Evropi, pa i u našoj zemlji. Naravno pod pojmom odomaćilo se ne misli da su počele da se uzgajaju na ovim prostorima, već da su postale sastavni deo naše svakodnevne ishrane. Razlog tome je njihov prijatan ukus, nutritivna vrednost, ali i stalna dostupnost tokom cele godine po ne tako visokoj ceni. Banane su autohtone za krajeve azijskog kontinenta, kao što je Indija, Jugoistočna Azija i indonežanski arhipelag. Odatle je prenešena u ostale delove sveta, kao što je Afrika, dok su se stanovnici američkog kontinenta sa ovom voćkom upoznali dolaskom evropskih osvajača iz Portugalije u XVI veku. Banane kakve sada poznajemo su rezultat ukrštanja tokom dugog niza godina pa čak i vekova. Tome u prilog ide i činjenica da plod divlje banane ima krupno tvrdo seme, dok je seme banana kakve danas najčešće koristimo za ishranu sitno i ne pravi problema kada se pojede zajedno sa plodom.
Banana je bogat izvor vitamina B6, dijetarnih vlakana i sadrži značajne količine vitamina C, mangana i kalijuma. Upravo ovo je jedan od razloga zbog čega mnogi sportisti tokom pauze u svojim naporima često posegnu za njom. Nekoliko naučnih studija je pokazalo da ishrana bananama, ali i drugim voćem mogu značajno smanjiti rizik od razvoja nekih karcinoma. Tako je studija sprovedena u Urugvaju pokazala da se može smanjiti rizik za razvoj karcinoma debelog creva, studija u Kini je to isto potvrdila i kod karcinoma dojke, dok je u Švedskoj to potvrđeno na ćelijama bubrega. Konzumiranje banana može uticati i na sintezu neurotransmitera dopamina posebno kod ljudi koji imaju nedostatak amino kiseline tirozin koja je važan prekursor sinteze dopamina i nalazi se u bananama. Interesantno je i pomenuti kako banana dobija svoj karakterističan sladak ukus kome je teško odoleti. Tokom procesa sazrevanja banane stvaraju gas etilen koji se smatra biljnim hormonom i indirektno je odovoran za aromu. Etilen utiče na sintezu enzima amilaze koja dovodi do razgradnje skroba do prostijih šećera koji su odgovorni za sladak ukus. Tako da zelene banane sadrže veću količinu skroba i zbog toga su manje prijatnijeg ukusa od onih žute boje.
Prijatan ukus i hranljiva vrednost
Još jedna tropska biljka koja ima plod izuzetno prijatnog i osvežavajućeg ukusa je ananas. On je autohton za predeo južnog Brazila tačnije kraj oko granice sa Paragvajem. Iz tog dela sveta se proširio severnije prema Centralnoj Americi i karipskim ostrvima, a zabeleženo je da je uzgajan i od strane Asteka i Maja. Stari svet ga je upoznao preko Kolumba koji je ovu interesantnu voćku prvi put primetio kada se iskrcao na karipsko ostrvo Gvadalupe. Španci su ga preneli na sve svoje kolonijalne posede, a interesantno je da je prva plantažna proizvodnja započeta na Havajima pred kraj XIX veka. Neke od država koje su najveći proizvođači ananasa danas su Brazil, Tajland, Nigerija, Kosta Rika i Meksiko. Ovo tropsko voće nije našlo svoje mesto u ishrani samo zahvaljujući prijatnom ukusu već i hranljivoj vrednosti. Uglavnom se jede sirov ili se cedi sok iz ploda tako da su to bogati izvori mangana i vitamina C. Sirov ananas sadrži enzim bromelin koji je proteolitički enzim. Upravo zbog toga sok sirovog ananasa se može koristiti u mariniranju mesa, jer razgrađuje kolagena vlakna. Bitno je naglasiti da se u konzerviranom ananasu bromelin denaturiše usled povišene temperature kao i svaki protein. Bromelin ima pozitivna svojstva na ljudski organizam. Tako se može izdvojiti njegovo antiinfalamatorno dejstvo, dok je američki Nacionalni institut za zdravstvo prepručio bromelin u kombinaciji sa rutinom i tripsinom protiv osteoartritisa. Antiinflamatorna svojstva pokazuje tako što redukuje sintezu inflamatora prostaglandina, citokina i hemokina. Oni su upravo uzročnici zapaljenja kod ulcerativnog kolitisa i Kronove bolesti.
Mango je još jedno tropsko voće koje svojim prijatnim ukusom može pomoći da se osvežimo tokom toplih dana. Ova biljka je autohtona u Južoj i Jugoistočnoj Aziji tačnije Indiji i Burmi, ali i ostrvima Javi, Sumatri i Borneu. Iz ovih krajeva se proširio i u ostale tropske i suptropske delove sveta kao što su Istočna Afrika, karipska ostrva, Meksiko, Brazil. Takođe se može naći i u delovima španske pokrajine Andaluzije i američke savezne države Floride. Pored svog prijatnog i osvežavajućeg ukusa mango je bogat i mnogim nutrimentima. Plod ove biljke je bogat karotenoidima, polifenolima, omega 3 i omega 6 nezasićenim masnim kiselinama. Od polifenolnih jedinjenja posebno se mogu istaći kvercertin, kamferol i galna kiselina. Interesantan je triterpen lupeol koji je pokazao na laboratorijskim modelima mogućnost da suprimira razvoj karcinoma prostate i kože.
Strašilo i čaj za lečenje malarije
Kokosov orah je tropska biljka koja je često sastavni deo mnogih konditorskih proivoda i poslatica. Tačnije rečeno, retko možemo kod nas da vidimo plod ove biljke koji je jedna džinovska koštica. Mnogo češće se srećemo sa kokosovim brašnom koje predstavlja usitnjene delove unutrašnjosti ovog ploda. Poreklo kokosovog oraha se vezuje za tropske krajeve koje zapljuskuje Indijski okean, ali raste i u ostalim tropskim krajevima sveta kao što su pacifička ostrva, delovi Afrike i Južne Amerike. Kokosov orah se pominje u pričama iz 1000 i jedne noći, a smatra se čak da se sa njim upoznao Marko Polo tokom XIII veka. Naziv ove biljke potiče od portugalske reči koko koja znači strašilo, jer je na to podsećala Vaska Da Gamu i njegove mornare kokosova ljuštura sa tri rupice. Upravo su oni prvi Evropu i upoznali sa ovom biljkom. Kokosov orah može pomoći kod benigne hiperplazije prostate što je i objavljeno u časopisu Journal of Pharmacy and Pharmacology Britanskog Kraljevskog Farmaceutskog Društva. Eksperimenti na pacovima su pokazali da kokosovo ulje može redukovati ukupan nivo holesterola, triglicerida, fosfolipida. Takođe je pokazano da može da redukuje i frakcije holesterola LDL i VLDL, ali i poveća nivo HDL frakcije. Unutrašnjost kokosa je ispunjena kokosovim mlekom koje nije pravo mleko već predstavlja tečni endosperm. U sastav kokosovog mleka ulaze: dijetarna vlakna, vitamini, minerali, proteini, antioksidansi, ugljeni-hidrati i ulja. Zbog svoje velike nutritivne vrednosti, ali i sterilnosti, korišćeno je tokom Drugog svetskog rata kao infuzija u hitnim slučajevima. Kokosov orah se primenjuje u tradicionalnoj medicini u Pakistanu kod ujeda pacova.
Papaja je još jedna tropska biljka koja vodi poreklo iz tropskih krajeva Novog sveta, tačnije južnih delova Meksika i ostalih država centralne Amerike. Plod ove biljke sadrži mnoge supstance koje pozitivno deluju na ljudski organizam. Jedna od takvih je i proteaza papain koja se zajedno sa bromelinom može upotrebiti za mariniranje mesa. Pored ovoga papaja je bogat izvor nutrijenata kao što su karotenoidi, vitamin C, folna kiselina i dijetna vlakna. Papaja sadrži i likopren kao i mnoge polifenole. U nekim delovima sveta se koristi čaj od papaje koji može pomoći u terapiji malarije, dok se pokazao dobar i kod problema sa digestivnim sistemom.
Nutritivno bogate biljke jedinstvene arome i izgleda
Guava predstavlja interesantnu tropsku biljku koja u prirodi raste kao žbun ili nisko drvo, čiji plod ima specifičnu aromu. Autohtona je za Meksiko, Centralnu Ameriku i Južnu Ameriku. Bez obzira na to proširila se i u ostale tropske i suptropske krajeve sveta kao što su delovi Afrike, Južna Azija, Jugoistočna Azija, ali i na neke delove Novog Zelanda, Australije i Španije. Nutritivna vrednost ove biljke je takva da predstavlja bogat izvor dijetnih vlakana i vitamina C, o čemu svedoči i činjenica da jedna guava ima četiri puta više vitamina C nego jedna pomorandža. Sadržaj nutrimenata je promenljiv u zavisnosti od vrste. Tako da su crvene guave bogatiji izvor antioksidanasa od zelenih guava. Bogat su izvor karotenoida i polifenola gde se posebno među ovom poslednjom grupom jedinjenja mogu istaći galokatehin i leukocijanidin. Upravo ova jedinjenja su odgovorna i za boju kore i unutrašnjosti ploda biljke pa zbog toga nije ni čudno da su crvene guave bolji izvor antioksidanasa od žutih i zelenih. Aktivni principi guave su bili predmet mnogih farmakoloških ispitivanja. Etarsko ulje guave je pokazalo in vitro anti-tumorsko dejstvo. U tradicionalnoj medicini ova biljka se koristila protiv dijareje, ali je pokazala i antimikrobna svojstva, a listovi i kora su čak i korišćeni za lečenje dijabetesa. Na karipskom ostrvu Trinidadu od davnina se koristi u terapiji dizenterije i groznice.
Durian predstavlja jednu interesantnu tropsku biljku koja se veoma retko može videti kod nas. Ova biljka karakteristične bodljikave ljuske vodi poreklo iz Jugoistočne Azije, a ime je dobila od malajske reči duri što znači bodlja. Ovu biljku karakteriše prijatan ukus, ali neprijatan miris koji zavisi od stepena zrelosti. Hemijskim analizama je pokazano da su za neprijatan miris odgovorna jedinjenja kao što su estri, ketoni i različita sumporna jedinjenja. Nutritivna vrednost ove biljke je takva da je bogat izvor šećera, vitamina C, kalijuma i aminokiseline triptofana. Dobar je izvor i ugljenih-hidrata, masti i proteina. U Maleziji i okolnim državama dekokt od listova i korena ove biljke se koristi kao antipiretik.
Još jedno tropsko voće veoma karakterističnog izgleda je mangostin. Tome u prilog ide beli plod sa bordo do tamno ljubičastom korom koja ga okružuje. Poreklom je iz Jugoistočne Azije, a proširio se i u ostale delove sveta sa sličnom klimom kao što su Indija, Kolumbija i karipska ostrva. Za karakterističnu aromu su odgovorne isparljive mirisne note karamele, trave i putera. Mangostin sadrži ksantanozide među kojima se ističe jedan koji je dobio ime prema biljci, a to je mangostin. Mangostin je polifenol koji pokazuje antioksidantna, antiinflamatorna, antibakterijska i antitumorska svojstva. Tome u prilog ide i studija sa čuvene Mejo klinike koja je pokazala da konzumiranjem soka od mangostina se može smanjiti nivo C rekativnog proteina (CRP) koji je jedan od biomarkera zapalenja. U krajevima sveta gde ne raste, mangostin se uglavnom ne konzumira svež već se koriste njegovi proizvodi kao što su sok i pasta.
Kao što se može videti postoje razne vrste tropskog voća koje predstavljaju bogate i važne izvore nutrimenata. Jedinstveni oblici raznobojnih plodova, različiti mirisi i arome nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Pored toga bitno je i naglasiti da svaki od ovih plodova karakteriše i prijatan ukus pa je i to još jedan od razloga zbog čega bismo morali makar jednom da ih probamo. Svaki od njih je sastavni deo ishrane kraja sveta gde je autohton. To još jednom svedoči da pored nutritivnog značaja ove biljke su važan deo kulture i nasleđa naroda tih krajeva zbog čega ih oni još više cene. Pored svega toga one se sve češće mogu naći i u delovima sveta gde im nije prirodno stanište što još jednom pokazuje da postaju sve više sastavni deo savremene ishrane. One su poreklom iz različitih delova sveta tako da nam to govori koliko je bogatstvo prirode naše jedine planete, Zemlje.
