Svetska zdravstvena organizacija proglasila je rezistenciju na antimikrobne lekove za jednu od 10 globalnih pretnji po zdravlje ljudi. Procenjuje se da bi do 2050. godine čak deset miliona ljudi godišnje moglo umreti od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike.

Antimikrobni lekovi obuhvataju antibiotike, antivirusna, antigljivična i antiparazitska sredstva koji se koriste za sprečavanje i lečenje infekcija kod ljudi, životinja i biljaka. Rezistencija na antimikrobne lekove nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti. Kao rezultat rezistencije mikroorganizama na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi postaju neefikasni, a infekcije postaju sve teže ili nemoguće za lečenje.

Ne uzimati antibiotike na svoju ruku

Otpornost mikroorganizama na antibiotike u većini evropskih zemalja poprima razmere pandemije, a sve je jasnije da je kovid 19 doprineo porastu antimikrobne rezistencije.

“Antibiotike treba uzimati samo kada je neophodno i nikada na svoju ruku”, kaže dr. sci. med. Vesna Mioljević, epidemiolog, rukovodilac Službe za bolničku epidemiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, i dodaje da neracionalna upotreba antibiotika ugrožava zdravlje pojedinca, ali i cele porodice, jer doprinosi otpornosti bakterija na postojeće antibiotike. Na pomenuti problem upozorava i Svetska zdravstvena organizacija koja procenjuje da bi do 2050. godine čak 10 miliona ljudi godišnje moglo umreti od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike. To je više od broja pacijenata koji godišnje umru od bolesti raka i čak deset puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.

“Neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno – zdravstvenih izazova savremene medicine. Posebno se skrećepažnja na rastuću otpornost gljivica na antimikotike (lekove protiv gljivičnih infekcija) i njihovu sve veću rasprostranjenost”, ističe dr Vesna Mioljević.

Antibiotike koristiti samo kad je neophodno

Nastavi li se porast rezistencije na antibiotike, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija bio bi sve manji, a ozbiljnije infekcije bi postalo nemoguće lečiti.

“Trošimo previse antibiotika u indikacijama u kojima oni nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima, ne leče se antibioticima, tačnije antibiotici će u takvim slučajevima uticati na naše “dobre bakterije” i tako napraviti veliku štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti”, istakla je prof. dr Ivana Ćirković, iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, povodom obeležavanja Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima.

Rezistencija na antibiotike utiče i na povećanje dužine hospitalizacije kod pacijenata i samim tim i na uvećanje troškova lečenja. Zato je potrebno preduzeti konkretne mere, kako se mnogi pacijenti ne bi doveli u rizik.

Racionalna upotreba antibiotika prioritet u Srbiji

“Srbija je sve do 2015. godine bila rekorder po visokoj potrošnji antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontroloma kod izdavanja lekova i edukacijom lekara nepravilna potrošnja je umanjena za trećinu, a posebni značaj imao je i Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika u kome je precizno definisan svaki korak u lečenju bakterijske infekcije sa ciljem racionalne upotrebe antimikrobnih sredstava. Racionalna upotreba podrazumeva primenu odgovarajućeg antibiotika u odgovarajućoj dozi i u tačno propisanom vremenskom periodu. Smanjenje potrošnje antibiotika u Srbiji evidentirano je do 2019. godine, a zatim 2020. i 2021. godine, zbog kovid 19 pandemije potrošnja se ponovo značajno povećala”, podseća prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog.

“Ispitivanja i istraživački rad na novim antibioticima je skup i dugotrajan posao i zato mali broj farmaceutskih kompanija hoće da uđe u ta istraživanja. Novih antibiotika na vidiku nema, pa zato postojeće treba čuvati i prići im multidisciplinarno”, kaže prof. dr Siniša Sević, infektolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

 


Slične objave

Newsletter