U sezoni smo povećane aktivnosti virusa, a vakcinacija predstavlja, po mišljenju doktora, najbolje rešenje za odbranu od njih. Na taj način će deca, ali i svi ostali građani, moći da se blagovremeno zaštite od težih oblika bolesti, hospitalizacije i smrti, a posebno oni najugorženiji – deca i osobe starije od 65 godina, kao i hronični bolesnici.
- Pneumokokna bolest i dalje vodeći uzročnik smrtnosti
Hladni dani donose i povećanu učestalost pneumokoknih infekcija koje obuhvataju niz bolesti, počev od upale pluća i srednjeg uha, do teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Ipak, sve pomenute infekcije i njihovi teži oblici mogu se sprečiti vakcinacijom. U borbi protiv zaraznih bolesti, vakcinacija je u najvećoj meri doprinela smanjenju obolevanja i smrtnosti ljudi, i pokazala se kao najefikasnija mera primarne prevencije. Zahvaljujući imunizaciji, mnoge zarazne bolesti su stavljene pod kontrolu, a tokom vremena i iskorenjene, čulo se na edukativnoj tribini nacionalne kampanje „Ko rano rani” koju su nedavno u Beogradu organizovali Respiratorni edukativni centar, Pedijatrijsko respiratorno udruženje Srbije i Forum pacijenata Srbije.
Prof. dr Aleksandar Sovtić, pulmolog i načelnik Odeljenja za pulmologiju na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” upozorava da je pneumokokna bolest i dalje vodeći uzrok smrtnosti, a može da se spreči vakcinacijom.
„U Srbiji su deca zaštićena uvođenjem pneumokokne vakcine u kalendar obavezne imunizacije, pa je broj obolelih od sepse, meningitisa i pneumonije manji. Uprkos tome, deca mlađa od pet godina, ali i stariji od 65 godina i dalje spadaju u dve najrizičnije grupe kada je u pitanju pneumokokna bolest i infekcija virusom gripa. Opisano je preko sto serotipova pneumokoka, zbog čega i postoji više vakcina koje štite od najinvazivnijih serotipova. Osim toga, još uvek se nedovoljno pažnje obraća na starije od 65 godina i ljude koji su u velikom riziku da teško obole od pneumokokne bolesti. Tu se pre svega misli na osobe sa narušenim imunitetom, poput onih koji se leče od malignih, autoimunih bolesti i dijabetesa.”
- Deca imaju centralnu ulogu u prenošenju virusa
„S obzirom na to da deca imaju centralnu ulogu u prenošenju virusa, najuočljiviji uticaj vakcinacije postiže se imunizacijom kompletne populacije dece. To su uradili sedamdesetih godina u Japanu, kada su svu školsku decu vakcinisali protiv gripa, a rezultat je bio pad smrtnosti kod starijih od 65 godina. Imunizacijom dece indirektno štitimo i odrasle”, ističe dr Sovtić.
Iako je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih mera, prisutno je veliko oklevanje zbog dezinformacija prisutnih u medijima. Tako, na primer, zbog lakog širenja, male boginje funkcionišu kao rani sistem upozorenja, ukazujući na problem smanjene stope vakcinacije u populaciji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), obuhvat imunizacije protiv malih boginja se nije vratio na nivo pre pandemije.
„Imunizacija protiv Covida-19 je ukazala na problem nepoverenja u vakcinaciju. Taj problem je globalan, ali su specifičnosti funkcionisanja zdravstvenog sistema, društva u celini i zdravstvena obrazovanost stanovništva pogodovali tome da u Srbiji postoji nedovoljan obuhvat imunizacije protiv Covida-19. Ne treba zaboraviti i na mešovite infekcije – na grip i nakon toga razvijeno pneumokokno zapaljenje pluća. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Sve te bolesti i njihovi teži oblici u manjoj ili većoj meri mogu da se spreče vakcinom koja se preporučuje posebno osobama starijim od 65 godina i hroničnim bolesnicima”, kaže asist. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
