Na svim kontinentima širom planete Zemlje može se naći makar jedna biljna vrsta koja pripada grupi bobičastog voća. Neke od biljaka iz ove grupe svima su dobro poznate, a postoje i one koje prema klasifikaciji botaničara spadaju u tu grupu, a izgled ploda je nekarakterističan za bobičasto voće. Činjenica da u tu grupu spada banana, bundeva, pa čak i kafa koju svakodnevno konzumiramo za većinu ljudi bi bila iznenađujuća, jer prva pomisao kod svih je usmerena na jagode, maline i borovnice.
Brojna istraživanja potvrđuju da bobičasto voće ima pozitivan efekat na zdravlje ljudi. Ono je bogat izvor prirodnih antioksidanasa, vitamina i minerala. Odlikuje se prijatnim ukusom, pa je pogodno za svakodnevno konzumiranje. Te raznobojne bobice prirodnim sastavom mogu da pomognu u prevenciji hroničnih oboljenja kao što su kardiovaskularna i kod problema sa moždanom cirkulacijom. Glavna karakteristika plodova bobičastog voća jeste varijetet boja njihovih plodova, a za to su najodgovorniji bilјni pigmenti.
Maline
Jedan od najznačajnijih proizvoda Srbije iz grupe bobičastog voća je malina. Priroda je obdarila izuzetnim zdravstvenim efektom na ljudski organizam. Bogata je prirodnim vlaknima koja sve više nedostaju svakodnevnoj ishrani, a veoma su bitna za proces varenja hrane. Ne mogu se zanemariti ni ostali biomolekuli. Na prvom mestu je vitamin C, pa se iz ovog voća može zadovoljiti čak 25 odsto preporučenog unosa. Nepravedno bi bilo da ne pomenemo i neke biogene elemente koji su važni za biohemijske procese u organizmu, a mogu se naći u malinama. Takav element je i mangan. Maline imaju nizak sadržaj prirodnih masti. Sadrže i polifenole - jedinjenja koja su najodgovornija za antioksidantna svojstva ovog voća, koja smanjuju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Plod maline je bogat flavonoidima, ali i salicilnom kiselinom za koju se od davnina zna da deluje antiinflamatorno. Maline sadrže i karotenoide, ali je njihova žućkasta boja maskirana antocijanima.
Jagode
Jagode spadaju u grupu bobičastog voća i ističu se značajnim zdravstvenim efektom. Ovo voće je izuzetan izvor vitamina među kojima prednjači folna kiselina. Bogate su vitaminom C, gde se u osam jagoda srednje veličine, može naći više ovog vitamina nego u jednoj pomorandži. Jagode imaju mali sadržaj zasićenih masti, holesterola i natrijuma. Ovo voće je značajan izvor kalijuma koji je važan za srčanu aktivnost. Lepu crvenu boju, plod ovog voća duguje flavonoidima koji imaju i antioksidativna svojstva, pa mogu biti značajni u prevenciji arterijskih plakova i suženja arterija.
Jagode su najukusnije kada se konzumiraju sveže. Moderne tehnike uzgajanja su malo produžile interval u kome je ovo voće dostupno kao sveže, ali nedovoljno da bi bilo pristupačno tokom cele godine. Kod smrznutih jagoda sadržaj nutrijenata, pa čak i antioksidativnih supstanci nije u velikom procentu manji u odnosu na sveže. Zbog svog prijatnog i osvežavajućeg ukusa jagoda se dodaje u mnoge proizvode kao što su jogurt, mleko i sladoled. Ipak, najpoznatiji desert su jagode sa šlagom koji se konzumira u celom svetu, a pogotovo na jednom od najprestižnijih teniskih turnira, Vimbldonu.
Borovnice
Značajan predstavnik ove grupe voća je i borovnica. To voće je bogato mikronutrijentima, ali ima i značajnih količina mangana, vitamina C, vitamina K i vlakana koja su veoma bitna za ishranu. Sadržaj zasićenih masti je izuzetno nizak. Borovnice u sebi sadrže antocijane, bilјne pigmente odgovorne za boju plodova ovog voća. Istraživanja su pokazala da ovi pigmenti imaju značajnu ulogu u smanjenju zapaljenskih oboljenja, pa čak i u prevenciji tumora. Plodovi borovnica su izuzetno bogati antioksidansima pa redovno konzumiranje ovog voća i proizvoda od njega može značajno da smanji rizik od srčanog i moždanog udara. Ove tvrdnje su naučno i dokazane u nekoliko studija koje su sprovedene na eksperimentalnim životinjama. Ispitivanja rađena na pacovima koji su hranjeni borovnicama su pokazala da ovo voće redukuje mogućnost od nastanka moždanog udara. Objašnjenje leži u uticaju na pojačanu proizvodnju azot (II) oksida u organizmu koji predstavlja najznačajniji vaskularni vazodilatator. On utiče i na regulaciju krvnog pritiska koji predstavlja jedan od najznačajnijih parametara uključenih u razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Studije su pokazale da konzumiranje ovog voća ili proizvoda od njega može značajno uticani na sniženje povišenog holesterola i čak ukupnog nivoa lipida u krvi. Pored povišenog krvnog pritiska i lipidni status je jedan od značajnih parametara za razvoj patoloških stanja koja utiču na poremećaj cirkulacije.
Kupine
Kupina je izuzetan prirodni izvor supstanci koje deluju pozitivno na mnoge metaboličke procese. U studijama sprovedenim na miševima jedan sastojak iz kupine primenjena je za tretiranje tumora i rezultati su pokazali da ima značaju ulogu u smrti tumorskih ćelija. Najnovija istraživanja kreću se u smeru da se ova supstanca primeni u cilju smanjenja uticaja estrogena na razvoj tumorskih ćelija. Kupine sadrže i vlakna koja značajno utiču na peristaltiku digestivnog trakta. Na taj način se obezbeđuje pravilno funkcionisanje celokupnog sistema za varenje i pravovremena eliminacija toksina i ostalih štetnih materija koje se zadržavaju u crevima.
Pored ploda koji se mnogo češće koristi, može se primeniti i koren. Zbog sadržaja gorkih materija koristi se kod dijareje i dizenterije. Kupina je dobar izvor bioelemenata kao što su gvožđe i kalcijum, a značajan je i sadržaj biljnih vlakana. Plod ovog voća obiluje vitaminom K, vitaminom C i folnom kiselinom. Karakterističnu tamno plavu, skoro crnu boju duguje polifenolima, koji imaju i značajnu antioksidantnu ulogu.
Aronija
Aronija je još jedna biljka iz grupe bobičastog voća. Sve je popularnija u svetu, ali i kod nas. Karakteriše je izuzetno gorak ukus i tamna boja plodova. Ova biljna vrsta ima visok sadržaj polifenolnih jedinjenja. Stvaranje obojenih pigmenata u aroniji nije slučajno, već je to odgovor biljke da zaštiti tkivo i seme od ultravioletnog zračenja. Apsorpcijom UV zraka u plavo-ljubičastom spektru pigmenti vrše takozvanu filtraciju sunčeve svetlosti čime se sprečava njen negativan uticaj na biljno tkivo. Antocijani nisu odgovorni samo za boju, već i za ukus ove bobice, ali ipak najznačajnija su njihova antioksidantna svojstva. Oni su važni i za samu biljnu vrstu, jer se bore protiv oksidativnog stresa koji nastaje tokom fotosinteze. Upravo ovakve osobine aronije mogu izuzetno pomoći u prevenciji oboljenja kod ljudi izazvanih oksidativnim stresom. Aronija i proizvodi od ove bobice imaju značaj u prevenciji kardiovaskularnih obolјenja i hroničnih inflamatornih procesa uopšte. Mnogi testovi su pokazali visoku antioksidativnu sposobnost aronije, ali među najznačajnijima je ORAC (ORAC) koji je dokazao da ova bobica ima najvišu zabeleženu antioksidativnu vrednost merenu ovim načinom. Interesantan podatak je i to da su aronija i njeni proizvodi konzumirani od strane građana Černobilja i okolnih oblasti kako bi umanjili negativan uticaj radijacije na zdravlje.
Navedeni predstavnici bobičastog voća pokazuju jedan mali deo velikog carstva ove grupe biljaka. Postoji dosta predstavnika iz ove vrste koji se mogu naći samonikli u prirodi koji se ne uzgajaju, a isto pokazuju značajan zdravstveni efekat. Bobičasto voće predstavlja dokaz kako je priroda bila velikodušna prema nama i obdarila je plodove ovih biljaka ne samo lepim bojama već im je dala i jedinstveni izvor zdravlja.
