Svaka žena postavi sebi ovo pitanje kada se ujutru pogleda u ogledalo i ugleda da su dani njene glatke, blistave i elastične kože odbrojani. Mnogo je faktora koji dovode do ovih promena, a kada tome dodamo i neizbežni faktor vremena, rezultat je koža koja neminovno stari. Starenje kože uzrokovano je kombinacijom različitih faktora, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih. Razumevanje načina na koji unutrašnji i spoljašnji faktori utiču na strukturu i funkciju kože može pomoći pri izboru proizvoda za negu kože i sprečavanju prevremenog starenja.
Unutrašnji faktori
Epidermis predstavlja spoljašnju barijeru kože i naš štit, kako od infekcija tako i od štetnog UV zračenja. Sa druge strane, dermis obiluje kolagenom i drugim proteinima, koji našoj koži daju snagu i elastičnost.
Kroz život, ova dva borca podnose velike udarce, a vremenom se nakuplja šteta koju koža nije u stanju da popravi. Dermis sadrži veoma kompleksnu mrežu proteina ekstracelularnog matriksa uključujući kolagen, elastin i druge koji koži obezbeđuju elastičnost.
Fibroblasti dermisa su čvrsto smešteni između ovih proteina i povezani sa njima. Kako starimo, ekstracelularni matriks progresivno gubi svoj integritet jer se proteinske strukture cepaju. Time i fibroblasti gube svoje veze pošto enzimi polako „jedu“ proteinsku mrežu. To dovodi do promena u obliku fibroblasta, što ozbiljno utiče na njihovu funkciju. Proizvodnja proteina u fibroblastima je smanjena, što dodatno doprinosi da se ovaj fino uređeni sistem u potpunosti naruši.
Loše snabdevanje krvlju znači da manje kiseonika i hranljivih materija putuju na površinu kože, što rezultira tamnijim tonom. Smanjenje aktivnosti lojnih i znojnih žlezda, kao i smanjenje prirodne sposobnosti kože da proizvodi hijaluronsku kiselinu, dovode do slabljenja hidrolipidnog filma i mogu dovesti do suvoće izazvane starenjem i povećanih bora.
Smanjena proizvodnja estrogena nakon menopauze, u kombinaciji sa smanjenom regeneracijom ćelija, utiče na strukturu ženske kože lica izazivajući gubitak volumena, a kako koža dalje sazreva, i gubitak elastičnosti. Genetika takođe igra ključnu ulogu u tome kako koža stari. Naša etnička pripadnost, pol i tip kože sa kojim smo rođeni utiču na to koliko se brzo pojavljuju znaci starenja na površini kože.
Spoljašnji faktori
Čak 80% faktora koji utiču na prevremeno starenje kože su spoljašnji i mogu se kontrolisati. To su faktori životne sredine poput izlaganja UV zračenju i zagađenosti vazduha, kao i faktori načina života kao što su pušenje, alkohol, ishrana, stres i nedostatak odgovarajuće nege kože.
Istraživanja su pokazala da delovi kože koji ostaju neizloženi suncu održavaju tonus, elastičnost i sposobnost regeneracije do poodmaklih godina. Upravo izlaganje UV zracima izaziva fotostarenje što znači da je smanjenje našeg izlaganja suncu i korišćenje dokazane i efikasne zaštite od sunca vitalni korak koji se može preduzeti da bi se odložili znaci starenja. Svakodnevno čišćenje i nega kože korišćenjem proizvoda formulisanih da odgovaraju posebnim potrebama određenog tipa kože, stanja i starosti pomoći će da koža ostane zdrava i da sporije stari.
Koža je živi organ i prolazi kroz značajne promene tokom života. U svakoj fazi života koža ima svoje zahteve, zato hajde da vidimo šta se dešava sa njom kroz vreme.
Dvadesete
Sredinom dvadesetih obično počnemo da primećujemo da nam koža izgleda umornije. Polako se pojavljuju prvi znaci starenja, obično u obliku finih bora. Do tada možda ne marimo toliko, ali genetika, način života i životna sredina će odrediti fazu u kojoj epidermis i dermis počinju da se stanjuju. Kada koža počne da se tanji, njena barijerna funkcija i prirodna zaštita od UV zračenja se takođe postepeno smanjuju. Količina kolagena koju naša koža proizvodi kao i njena fleksibilnost počinju da se iscrpljuju brzinom od približno 1% godišnje.
Ovo je vreme kada treba razmišljati o ozbiljnoj rutini nege kože kako bi je pripremili za vremena koja dolaze. Iako koža u ovim godinama verovatno još uvek ne pokazuje znake starenja, postavljanje temelja u godinama koje dolaze samo će pomoći koži na duge staze. A temelj nije ništa drugo do krema za negu sa SPF najmanje 30, jer se ne može dovoljno naglasiti važnost zaštite kože od svih izvora svetlosti, uključujući i onaj koji dolazi sa ekrana laptopa ili telefona.
Tridesete
Kada uđemo u tridesete, ne samo da smo stabilniji i ulažemo u svoju budućnost, nego i te kako počinjemo da ulažemo u sebe i zdravlje svoje kože. Kako koža sazreva, vlažnost i elastičnost se smanjuju, barijerna funkcija kože slabi, a metabolički procesi ćelija počinju da se usporavaju. Rezultat ovoga su fine bore, gubitak volumena u obrazima, zbog čega su i promene ispod očiju izraženije. Koža nam se ne oporavlja kao nekada, postaje tanja i manje zategnuta, naročito ispod očiju, gde možemo primetiti i promenu boje. Zato je ovo savršeno vreme za ulaganje u dobar antirid. Tu je i jača pigmentacija usled oštećenja od sunca.
Ovo su godine kada se osnovnoj rutini nege kože, koja podrazumeva čišćenje, hidrataciju i zaštitu od sunca, preporučuje dodavanje lokalnog retinola kako bi blagovremeno uticali na fine bore i čvrstinu kože. Dodavanje antioksidansa u tridesetim je takođe nešto što je i te kako preporuka. Antioksidansi će pomoći da se poprave neka oštećenja od sunca koja je naša koža pretrpela vremenom. Antioksidans koji najčešće srećemo u nezi kože je vitamin C, ali postoje i druge odlične opcije i formulacije koje spajaju mnoge antioksidanse. Ovo su godine kada počinjemo da guglamo lasersku terapiju, dermapen, hemijske pilinge... Sve su to tretmani koji za cilj imaju da podstaknu proizvodnju kolagena i elastina u dubljim slojevima kože.
Četrdesete
Godine kada se promene na koži postaju jasno vidljive. Bore se produbljuju, a koža je manje blistava, sa prisutnim oštećenjem od sunca, što može dovesti do stanja poput melazme. Gubi se elastičnost i volumen zbog čega izgleda opušteno. Gubi se uređeni raspored pojedinačnih slojeva epidermisa. Manje ćelija se formira, postojeće ćelije se smanjuju, a gornji slojevi kože postaju tanji. Posledično naša koža postaje hrapava, suva, sa više finih linija i bora, sa prisutnim hiperpigmentacijama. Promene se dešavaju i u samom dermisu, gde vezivna tkiva u srednjem sloju kože gube svoju vlaknastu strukturu i sposobnost vezivanja vode i počinju da se degenerišu. To je razlog zašto naša koža gubi volumen, konture kože lica poprimaju primetne promene i razvijaju se duboke bore.
Postepeno se smanjuje mikrocirkulacija u dermisu koji obezbeđuje hranljive materije epidermisu. Bez ishrane, oba sloja i veze između njih postaju tanji i ravniji, što dovodi do gubitka elastičnosti. Smanjen protok krvi takođe uzrokuje gubitak sjaja. Donji sloj masnog tkiva se postepeno smanjuje, što takođe doprinosi gubitku volumena koji može dovesti do dubokih bora. Naša koža gubi energiju i postaje manje otporna na pritisak.
Pedesete
Posle menopauze, naše telo doživljava hormonske promene. Pad nivoa estrogena i povećanje androgena i te kako može uticati na kožu. Koža postaje sve tanja i manje elastična. Još jedna velika briga je suvoća kože, a zbog ovih hormonskih fluktuacija akne nisu iznenađenje. Znaci oštećenja od sunca takođe postaju izraženiji.
Glavno rešenje za negu kože u ovim godinama je pomoći joj da održi vlažnost. Ona teško podnosi hemijski piling, pa je preporuka koristiti mlečno sredstvo za čišćenje koje ne postaje previše penasto i neće ukloniti važne lipide koje proizvodi koža. Postoji mnogo proizvoda za negu kože dizajniranih da rigorozno rešavaju probleme kože koji se pojavljuju u petoj deceniji života.
Iako 50-te mogu izgledati zastrašujuće, one su ipak prekretnica, i svaka žena treba da bude svesna da život tek počinje. Ne treba da mislite da treba da izgledate kao da vam je dvadeset, ali treba da ulažete u sebe i tretmane koji vas čine srećnim. Najčešći tretmani na koje idu žene u ovim godinama su fileri i botoks. Tretmani tela ne ostaju zanemareni, jer su znaci starenja prisutni na celom telu, ne samo na koži lica.
Šezdeset plus
Prirodna sposobnost kože da proizvodi lipide se smanjuje, što zajedno sa kontinuiranim padom proizvodnje hijaluronske kiseline i kolagena, dovodi do suvoće, dehidracije i dubokih bora. Regeneracija kože se usporava i postaje sve tanja što rezultira gubitkom elastičnosti. Zarastanje rana je takođe poremećeno, zbog smanjene imunološke funkcije. Zrela koža je dosta osetljivija na UV zračenje pa je sve više vidljivih hiperpigmentacija.
Bez obzira na ove prirodne promene koje ne možemo da izbegnemo, nikada nije kasno započeti tretman koji koža zaslužuje. U ovim godinama nega kože treba da bude veoma jednostavna, hidrantna i nežna, fokusirana na zadržavanje vlage. Mogu se razmotriti i procedure poput lasera, jednom ili dva puta godišnje radi poboljšanja i održavanja stanja kože.
Graciozno starenje lica je lepa stvar, ali postoje promene koje se dešavaju sa godinama koje bismo želeli da usporimo. Starost utiče na svaki kutak i pukotinu tela. Zajedno sa mudrošću, iskustvom i dostignućima koji dolaze sa starenjem, postoje promene koje se dešavaju u našem spoljašnjem izgledu. To su promene koje treba da prihvatimo, bar dok naučnici ne otkriju način na koji će učiniti našu kožu večno mladom.
