Kupanje i plivanje su zabavna i korisna aktivnost koja doprinosi našem zdravlju, ali treba imati u vidu da postoje i određeni zdravstveni rizici (zarazne bolesti i infekcije) kojima smo tokom ovih aktivnosti izloženi. Uopšteno govoreći, rizik od zaraze je utoliko veći ukoliko je neka vodena površina manja i slabije protočna, jer se lakše zasiti štetnim materijama i mikroorganizmima, koji vode poreklo ili iz žive i nežive prirode ili potiču od samih kupača. Iz tih razloga od prirodnih vodenih površina za kupanje je najsigurnije more (tome doprinosi i prisustvo morske soli), a najnepovoljnije su male stajaće vode, barice i slično. Što se tiče bazena, oni mogu da budu besprekorno čisti i savršeno sigurni ili pak vrlo nesigurni ako se održavanje zapusti, što u potpunosti zavisi od ljudskog faktora.
Zarazne bolesti od kojih čovek može da oboli prilikom kupanja nastaju prodorom prouzrokovača prisutnih u vodi u organizam kupača preko nekog od ulaznih mesta infekcije, kao što su usta, vidljive sluzokože (oko, nos, genitalni organi), povrede na koži (čak i one najmanje, nevidljive golim okom), a ponekad i preko sluzokože disajnih organa. Tako, na primer, gutanjem vode, dakle preko usta mogu nastati virusne i bakterijske crevne infekcije, praćene prolivom i povišenom telesnom temperaturom. Preko sluzokože oka može da nastane virusno ili hlamidijalno zapaljenje oka, što su tipične bolesti kupača. Preko mikropovreda kože i sluzokoža, kao i preko zdrave sluzokože oka, čovek može da sa zarazi leptospirozom (letnji grip), naročito nakon kupanja u barama i stajaćim vodama. Kao posledica zadržavanja prljave vode u spoljašnjem slušnom kanalu može doći do zapaljenja uha. Preko digestivnog sistema, preko vidljivih sluzokoža i udisanjem vodenog aerosola, tj. sitnih kapljica, čovek može da se zarazi i enterovirusima, koji su, između ostalog, i prouzrokovači seroznog (virusnog) meningitisa (zapaljenje mekih moždanih opni).
Srećna okolnost je da je stvaran rizik od infekcija ipak vrlo mali, jer se obično ne popije velika količina vode, jer je koža prepreka za prodor mikroorganizama, a sami prouzrokovači su u vodi najčešće jako razređeni. Ovo se prevashodno odnosi na odrasle osobe i decu školskog uzrasta, dok je rizik od navedenih infekcija veći kod dece uzrasta do tri godine, a za decu mlađu od godinu dana još veći, iz prostog razloga što su mala deca još neotporna, a i način njihovog kupanja pogoduje nastanku većine infekcija (sedenje u plićaku, zagrcavanje, gutanje vode i sl).
Kada imamo sve ove činjenice u vidu, najznačajnije i vrlo jednostavne mere predostrožnosti prilikom kupanja su:
• Izbegavati da voda uđe u usta i gutanje vode.
• Izbegavati da se gleda u vodi bez naočara ili maske za plivanje/ronjenje.
• Izbegavati skakanje, prskanje, guranje pod vodu i slično.
• Ne zadržavati se u vodi predugo.
• Tuširati se čistom vodom nakon izlaska iz vode, jezera, bazena, odnosno na kraju kupanja, a kod kuće se ponovo okupati toplom vodom i sapunom.
• Nadzirati malu decu dok se kupaju.
• Poštovati higijenska pravila prilikom kupanja u bazenima (tuširanje pre ulaska u bazen, korišćenje sanitarnih prostorija i drugo).
Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
