Najezda komaraca i krpelja kreće sa porastom spoljne temperature. Osim što su dosadni, posledice njihovog uboda mogu biti od lokalnih i bezazlenih reakcija na koži, preko opštih reakcija alergijskog tipa do pojave infektivnih oboljenja sa oštećenjem zdravlja ili letalnim ishodom. Najstariji izum za rasterivanje komaraca i drugih dosadnih insekata bio je dim od vatre. Stari Rimljani su u tu svrhu koristili konoplju i koru nara. E, kako danas nismo baš u prilici da zadenemo konoplju za šešir, moramo da u tu svrhu koristimo neka savremenija rešenja koja se zovu repelenti i repelentni proizvodi.
Supstance koje obezbeđuju efikasnu i bezbednu zaštitu kože od ujeda insekata i krpelja nazivaju se repelenti, a preparati koji ih sadrže nazivaju se repelentni preparati. Repelenti su supstance prirodnog (biljnog) ili sintetskog porekla koje svojim mirisima odbijaju insekte i krpelje kako od ljudske tako i od životinjske kože. Do pre desetak godina ova grupa proizvoda bila je svrstavana u kozmetičke proizvode. Međutim, od 2009. godine kada je na snagu stupio Zakon o biocidnim proizvodima, ova grupa preparata je svrstana u biocidne proizvode, u podgrupu- repelenti i atraktanti - vrsta biocidnih proizvoda koji se koriste za suzbijanje štetnih organizama odbijanjem ili privlačenjem. Naglašavam da repelenti ne ubijaju insekte (inekticidi umrtvljuju insekte, a to je onda nova podgrupa biocidnih proizvoda).
Efikasnost repelenata
Činjenica je da insekti ne napadaju svakog čoveka podjednakim intenzitetom. Stepen u kome ćemo im biti atraktivni zavisi od nas samih: temperature našeg tela, vlažnosti kože, količine amonijaka ili mlečne kiseline na površini kože, boja odeće. Preko svojih senzora insekti primaju ove informacije koje mi emitujemo. Repelenti ometaju rad ovih senzornih organa i na taj način drže insekte „na odstojanju“. Dve osnovne karakteristike repelenata jeste da su karakterističnog mirisa i da isparavaju već i na sobnoj temperaturi. Efikasnost repelenata zavisi i od faktora spoljne sredine. Što je temperatura veća, to je njihovo isparavanje intenzivnije, pa je zaštita manja tj. kraća vremenski. Takođe, velika vlažnost vazduha kao i vetar nepovoljno utiču na efikasnost repelenta.
U proizvodima za zaštitu kože od ujeda insekata mogu da se kombinuju dve ili više repelentnih supstanci čime se proširuje spektar delovanja ili produžava vreme zaštite u odnosu na određenu vrstu insekta. Izbor mirisa/mirisne note je vrlo važan kod ove grupe proizvoda. Mirisi treba da maskiraju miris repelentne supstance ali ne sme biti takav da dodatno privlači insekte. Tako da treba birati osvežavajuće a izbegavati cvetne i slatkaste mirise.
Sintetski i repelenti prirodnog porekla
Repelenti koji se koriste mogu biti sintetskog i prirodnog porekla. Od sintetskih repelenata najviše se koriste dietiltoluamid (DEET), etil-butil-acetil-aminopropionat (EBAAP) i Pikaridin. Njihova prednost u odnosu na prirodne je u tome što se koriste u nižim koncentracijama, deluju duže, deluju na veći broj insekata i manje izazivaju iritaciju kože.
Repelenti prirodnog porekla kao aktivnu supstancu sadrže zapravo biljna etarska ulja. Njihov nedostatak je što imaju znatno kraći period zaštite u odnosu na sintetske supstance, deluju samo na određenu grupu insekata i to što mogu da iritiraju kožu ili da dovedu do alergijskih reakcija na koži jer sadrže monoterpene koji su deklarisani kao alergeni (citronelol, limonen, geraniol). Najčešće korišćena etarska ulja u repelentnim preparatima su etarsko ulje limunove trave, etarsko ulje lavande, etarsko ulje “Neem” (Azaridachta indica). Prema našim propisima u ovu svrhu zabranjeno je koristiti ekstrakt belog luka ili ekstrakt kleke. Takođe, zabranjena je upotreba i ulja iz australijskog drveta čaja. Trenutno, Evropska agencija za hemikalije razmatra upotrebu ekstrakta paprike, ekstrakta slatke pomorandže i ekstrakta meda kao repelenata. Treba znati da dok je u procesu razmatranja, supstanca se može koristiti kao repelent i to po principu: što nije zabranjeno, dozvoljeno je koristiti. Tek kad se eksplicitno zabrani, određena supstanca je zabranjena za dalju upotrebu kao repelent.
Bezbednost repelentnih proizvoda
Bezbednost je nešto o čemu se mnogo brine kad su u pitanju ovi proizvodi. Repelentni proizvodi treba da se primenjuju isključivo površinski. Međutim, zbog fizičko-hemijskih karakteristika repelenata može doći do njihove penetracije u kožu i resorpcije u sistemsku cirkulaciju. Repelentni proizvodi na tržište dolaze u formi kremova, rastvora, stikova, vlažnih maramica. Izborom adekvatne podloge odnosno nosača repelenta postiže se dobra efikasnost a neželjeni efekti svode se na najmanju moguću meru. Treba istaći da “prirodan preparat” ne mora obavezno da znači i bezbedan preparat za korisnika. Već napred je pomenuto da prirodni repelenti sadrže u svojim etarskim uljima supstance koje su prepoznate kao alergeni i iritansi.
Pravilnom upotrebom, repelentni preparati obezbeđuju efikasnu i sigurnu zaštitu kože od uboda komaraca i krpelja određeno vreme, dok njihova nepravilna primena predstavlja potencijalni rizik po zdravlje korisnika. "Bezbedno koristi biocidni proizvod. Pre korišćenja pročitaj etiketu i podatke o proizvodu", navodi se u Pravilniku o specifičnim zahtevima za pakovanje, obeležavanje i oglašavanje biocidnog proizvoda.
Kako pravilno koristiti repelente?
• PROČITATI UPUTSTVO PRE UPOTREBE!
• Nanositi repelentni preparat u tankom sloju i samo na otkrivenu kožu (ne nanositi na kožu prekrivenu odećom)
• Ne nanositi preparat na rane, iritiranu kožu, posekotine ili ekcematoznu kožu
• Ne nanositi preparat na oči i usta. Ne udisati repelentni sprej.
• Kada se koristi sprej ne raspršivati ga direktno na lice (već na dlanove, pa nakon toga naneti na lice)
• Ukoliko postoji sumnja na pojavu neželjenih reakcija odmah isprati preparat sa kože, a ukoliko se simptomi ne povuku kontaktirati lekara i obavezno poneti korišćeni preparat sa sobom (neželjena reakcija na repelent se obično manifestuje iritacijom kože)
• Ukoliko je potrebno naneti i preparat za zaštitu kože od sunca, onda se najpre nanosi on pa repelentni proizvod.
DRŽATI VAN DOMAŠAJA DECE
• preporuka je da se deca do dve godine starosti ne štite od insekata repelentnim preparatima već mrežicama za zaštitu od insekata preko nosiljki i kolica
• deci do deset godina ne treba dozvoliti da samostalno nanose preparat
• koristiti preparate na kojima je označeno da su za decu ili se mogu primenjivati kod dece
• roditelji preparat nanose prvo na svoje ruke pa tek onda na kožu deteta
• ne nanositi preparat na lice i dlanove deteta
