Imunski sistem predstavlja unutrašnju sposobnost tela da se brani od bakterija, virusa i bolesti odnosno odbrambeni mehanizam od oštećenja tkiva. Životni stil savremenog čoveka uključuje svakodnevno izlaganje stresu, a vremena za kvalitetnim obrocima je sve manje. Stoga, stalno bombardovanje imunskog sistema slabi odbranu tela ukoliko nije uključena optimalna i adekvatno balansirana ishrana, redovna fizička aktivnost i dovoljno sna u radni dan pojedinca.
Za pravilan rad imunskog sistema neophodno je organizmu obezbediti dovoljnu količinu energije, gradivne elemente, kao i vitamine i minerale koji su neophodni za sintezu signalnih molekula, normalnu proliferaciju ćelija i sintezu efektorskih molekula kao što su antitela. Dakle, ishrana ima neprocenjivu ulogu u očuvanju zdravlja imunskog sistema, te osnovne preporuke sugerišu konzumiranje svežeg sezonskog voća i povrća, integralnih žitarica, nemasnog mesa (piletina, ćuretina, itd.) i ribe.
Brojne epidemiološke studije ali i navike opšte populacije zapaženih u praksi dovode u vezu različite sastojke hrane, poput vitamina C, vitamina B kompleksa, cinka, magnezijuma, omega-3 masnih kiselina, beta-glukana, probiotskih mikroorganizama, sa normalnim funkcionisanjem imunskog sistema.
Vitamin C - hidrosolublni vitamin sa veoma izraženim antioksidativnim potencijalom koji štiti ćelijske strukture od oksidativnog oštećenja reaktivnim kiseoničnim vrstama (eng, reactive oxygen specises - ROS), a takođe regeneriše druge endogene antioksidanse kao što su vitamin E i glutation. Odbrani organizma doprinosi podržavajući različite ćelijske funkcije i urođenog i stečenog imunskog sistema. Nedostatak vitamina C u ishrani je apsolutno nepoželjan jer doprinosi smanjenoj upotrebi kiseonika u ćelijama i tkivima, a samim tim i slabljenju imunske zaštite organizma, čineći telo sklonije bolestima. Sveže voće i povrće obiluju u sadržaju vitamina C.
Kompleks vitamina B - veoma često se ova grupa vitamina povezuje sa stresom odnosno zdravljem nervnog sistema. Dosadašnje studije izvestile su pozitivne relacije vitamina B grupe sa dobrim raspoloženjem, smanjenjem razdražljivosti, unapređenjem koncentracije i pamćenja. Dijetarni izvori ovih vitamina su meso, mleko, riba, iznutrice, integralne žitarice, jaja, pirinač…
Cink - mineral koji se u organizmu nalazi u količini od svega 2-3 g, ali je neophodan za njegovo normalno funkcionisanje. Neophodan je za rast i razvoj, za funkcionisanje imunskog sistema, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin. Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica, pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se cink iz hrane preuzme u količini od samo 10%.
Magnezijum - mineral koji je uključen u preko 300 reakcija u organizmu. Važan je za sve organe, a naročito za pravilan rad srca, mišića, bubrega, izgradnju zuba i kostiju. U stanjima iscrpljenosti organizma posebnu pažnju treba obratiti upravo na magnezijum s obzirom da se njegova uloga ogleda i u funkcionisanju imunskog sistema. Namirnice koje sadrže magnezijum su: zeleno povrće, zrna žitarica, orasi, soja, pasulj, kukuruz, meso.
Omega-3 masne kiseline - α-linolenska kiselina (ALA), eikozapentaenska kiselina (EPA), i dokozaheksaenska kiselina (DHA) su polinezasićene, esencijalne masne kiseline. Omega-3 masne kiseline imaju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju, smanjuju inflamaciju i faktore rizika za razvoj srčanih i malignih oboljenja i artritisa. Dobri izvori EPA i DHA su riblja ulja i masne ribe kao što su skuša, haringa, losos i sveža tuna. ALA se nalazi u biljnim uljima i u organizmu se koristi za dobijanje energije, ali se takođe u određenom stepenu konvertuje u EPA i DHA.
Beta-glukani - nesvarljivi polisaharidi, koji su zastupljeni u zrnu ovsa i ječma, kvasca, nekih gljiva (Šitake, Maitake). Beta-D-glukan iz kvasca se dobija iz zidova ćelija pekarskog (hlebnog) kvasca (lat. Saccharomyces cerevisiae). Oni se prvenstveno koriste za jačanje imuniteta uopšte, kod bakterijskih i virusnih infekcija, kod karcinoma i HIV-a, kao i za snižavanje masti i šećera u krvi. Naime, beta-glukani izazivaju makrofage da odreaguju, a za makrofagama se aktivira veliki broj odbrambenih ćelija i na taj način pojačavaju imunski odgovor. Ovako aktiviran odbrambeni sistem proizvodi veći broj odbrambenih ćelija, te organizam može da se bori sa infekcijama i malignim mutacijama.
Probiotski mikroorganizmi - živi mikroorganizmi koji čine dobrobit svojim “domaćinima”. LAB (lactic acid bacteria) i bifidobakterija su uobičajeni tipovi mikroba koji se koriste kao probiotici, ali su u upotrebi i određene plesni i bacili. Naime, u pitanju su prirodni mikroorganizmi koji ukoliko se unose u adekvatnim količinama mogu biti dobri za zdravlje. Pretpostavlja se da je mehanizam dejstva probiotika održavanje ravnoteže u odnosu na patogene bakterije, posebno u digestivnom traktu. Pomažu i prolaz hrane kroz creva, odnosno varenje hrane. Smanjuju povećanu propustljivost creva, što se dešava u toku dijareje i sprečavaju priljepljivanje patogenih mikroorganizama. Probiotici takođe utiču na imunitet, tako što povećavaju aktivnost ćelija imunskog sistema (fagocita i T pomoćničkih limfocita), kao i stvaranje određenih antitela (sekretorni IgA).
