Nervoza, anksioznost, panika, depresija i usamljenost kao bolest, bolesti su današnjice, a stres je najveći uzročnik svih njih. Ljudi ne mogu lako da se izbore sa stresom, jer on može da dovede do ozbiljnijih posledica, kažu psihijatri i psiholozi. Zato, kada se primete prvi simptomi stresa treba reagovati, da on ne bi bio okidač koji će prerasti u anksioznost ili depresiju. Stručna pomoć potrebna je i osobama koje imaju problem sa usamljenošću, jer socijalna izolovanost ne izaziva samo potištenost i nesigurnost, već utiče i na niz ozbiljnijih zdravstvenih poremećaja, čime doprinosi riziku od preuranjene smrti.
MENTALNO ZDRAVLJE SLOŽEN PROCES
“Mentalno zdravlje je složen koncept i pored odsustva bolesti ili nesposobnosti podrazumeva sposobnost realnog sagledavanja sebe i drugih, samokontrolu i adaptivnost. Čuvena je Frojdova rečenica u kojoj on kaže da mentalno zdravlje podrazumeva sposobnost za ljubav i rad. Problemi koji muče pacijente su najčešće depresivne epizode, psihotični poremećaji, panični poremećaj, hronični poremećaji adaptacije u okviru poremećaja ličnosti, samopovređivanje kod adolescenata, razvojni poremećaji kod dece…”, kaže dr Danilo Pešić, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.
“Depresiju karakteriše pad raspoloženja i gubitak interesovanja i radosti (anhedonija) uz poremećeno spavanje i apetit. Psihotične epizode karakteriše pojava sumanutih ideja i poremećaja opažanja uz osećaj snažne “dezintegracione anksioznosti”. Panični poremećaj karakterišu učestali napadi panike, koji su paroksizmi anksioznosti praćeni tahikardijom, tahipnejom i strahom da će osoba umreti ili pasti u nesvest. Poremećaji ličnosti su hronični poremećaji adaptacije koji mogu da imaju depresivna ili paranoidna pogoršanja uz afektivnu nestabilnost i impulsivnost. Samopovređivanje je često kod adolescenata (zasecanje kože ruku i butina) spada u parasuicidna ponašanja i nema jasnu želju za usmrćivanjem već je manevar anesteziranja psihološkog bola”, ističe dr Danilo Pešić, psihijatar.
“Sva stanja su rezultat interakcije biološke vulnerabilnosti, razvojne istorije i uticaja socijalne sredine. Kod nekih mentalnih oboljenja etiološki predominira biološka vulnerabilnost ali se ne isključuje uticaj psihosocijalnih faktora, dok kod dela oboljenja, kao što su poremećaji ličnosti, dominira psihološka pozadina i rani odnosi sa primarnim objektima ali se ne isključuje ni uticaj biološke vulnerabilnosti“, dodaje dr Pešić.
PROLAZNO ANKSIOZNO REAGOVANJE U VREME PANDEMIJE REŠAVANO TELEFONSKI
“ Institut za mentalno zdravlje u Beogradu pruža usluge za populaciju od dečijeg uzrasta pa do senijuma, najviše pacijenata je srednjeg životnog doba, različitih profesija i zanimanja. Zdravstveni radnici se nisu obraćali u većem broju do sada. U vreme pandemije nije bilo razlike u populaciji pacijenata koji inače traže usluge u Institutu za mentalno zdravlje (IMZ ), ali se sada postepeno povećava broj pacijenata koji traže stručnu pomoć. Teški psihijatrijski pacijenti paradoksalno u iznenadnoj “spoljašnjoj krizi” aktiviraju adaptivne mehanizme. Prolazno anksiozno i depresivno reagovanje, izazvano iznenadnom krizom i stresom usled COVID pandemije rešavano je uglavnom telefonskim razgovorima.
U Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu funkcionisala su, pored ostalih, i dva posebna telefona, jedan za psihosocijalnu podršku za odrasle i jedan telefon za roditelje dece i adolescenata. Psihosocijalna podrška je pomoć stručnim razgovorom za one koji imaju pojačane duševne smetnje u danima pandemije: nesanicu, promene apetita, crne misli, prevelike brige, razdražljivost, napetost, napade panike, bespomoćnost, beznadežnost, samoomalovažavanje ili negiranje potrebe za bilo kakvom pomoći. Psihosocijalna podrška služi da: poboljšate fizičku sigurnost, pojačate emocionalnu stabilnost, prihvatite da je veliki broj emocionalnih odgovora na vanredno stanje prirodna reakcija koja ima neku korist i za pojedinca, kao i za društvo. Pitanja građana su se odnosila u najvišem procentu na psihičke smetnje, i značajno manje na opšte informacije, COVID-19 i pitanja socijalno ugroženih građana”, navodi Danilo Pešić, psihijatar.
RAD SA PORODICOM VAŽAN DEO INTEGRATIVNOG BIO-PSIHO-SOCIJALNOG TRETMANA
“Terapija u psihijatriji se sastoji od biološke terapije (primarno farmakoterapija ali se tu ubraja i elektrokonvulzivna terapija, terapija svetlom i psihohirurgija) i psihoterapije (uključujući u to i kratke suportivne intervencije u krizi). Rad sa porodicom i saradnja sa centrima za socijalni rad su važni delovi integrativnog bio-psiho-socijalnog tretmana. Na mentalno zdravlje utiču biološki, psihološki i socijalni faktori. Od bioloških faktora izdvaja se genetska predispozicija (na primer: nosioci ss alela za sintezu serotinskog transportera imaju veći rizik od suicida), komplikacije tokom trudnoće posebno komplikacije tokom porođaja. Od psiholoških faktora izdvajaju se iskustva zlostavljanja i zanemarivanja u porodičnoj sredini i posebno se kao etiološki faktor izdvaja vršnjačko nasilje. Političko, ekonomsko i socijalno blagostanje takođe utiču na mentalno zdravlje”, kaže dr Pešić.
MANJAK PSIHIJATARA ZA DECU I PROGRAMA ZA RANE INTERVENCIJE
“Srbija ima dovoljno kapaciteta za smeštaj ali manjak kadrovskog kapaciteta (posebno manjak dečijih i adolescentnih psihijatara), slabije razvijenu psihoterapiju u institucionalnom setingu i manjak programa za rane intervencije (npr. rane intervencije u okviru prve psihotične epizode). Lekova ima dovoljno, ali postoji problem sa uskim indikacijama (široka off label upotreba). Problem je i manjak registrovanih psihofarmaka za pedijatrijsku populaciju. Problema ima u smislu manjka kadra, manjka vremena jer psihijatrijski pregled traje minimum 90 minuta, nedostatka programa za rane intervencije, nedostatka psihoterapije u institucionalnom setingu, lekovi su registrovani za uska indikaciona područja što otvara prostor za off label upotrebu”, ističe dr Danilo Pešić, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.