U svetu, ali i u Srbiji broj obolelih od reumatskih bolesti se povećava, a statistika Evropske lige za borbu protiv reumatskih bolesti ukazuje da svaki četvrti Evropljanin boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma. Reumatske bolesti nisu nasledne, ali su složene, jer zbog njihove prirode oboleli, ukoliko nisu adekvatno lečeni, često idu na bolovanje, pre vremena u penziju, a troškovi države se povećavaju.. Zato je važna rana dijagnostika, a za to su potrebni edukovani stručnjaci i naravno adekvatna savremena terapija.
“Od reumatskih bolesti u Srbiji boluje oko 70 000 odraslih, radno sposobnih građana i blizu 2 000 dece. To je šarolika grupa bolesti, jer 35 000 osoba boluje od reumatoidnog artritisa, 35 000 boluje od spondilitisa, psorijaznog artritisa i blizu 2 000 dece obolelo je od reumatoidnog i psorijaznog artritisa. Pored pomenutih, ima i drugih sistemskih autoimunih oboljenja kao što je lupus, sistemska skleroza… To je velika grupa hroničnih bolesti”, kaže prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti i dodaje da su pomenute bolesti složene jer mogu da zahvate bilo koji organ u telu, one vode u invaliditet ukoliko se na vreme ne dijagnostikuju i adekvatno leče.
”Kod dece, na primer, često zahvataju oči i ukoliko se na vreme ne reaguje adekvatnom terapijom, deca mogu da izgube vid. Ove bolesti mogu, pored ostalog, da zahvate i pluća, srce, bubrege… Skraćenje životnog veka ovih pacijenata može da bude i do 20 godina na račun kardiovaskularnih događaja. Važno je napomenuti da postoji blizu 200 različitih reumatskih bolesti, a najčešće su to degenerativne bolesti. Pored toga što postoji porodična verovatnoća da se u nekim porodicama više oboli, postoje i faktori rizika, a oni su najčešće akutni i hronični stres, različite infekcije, virusne, bakterijske i parazitarne, ali i pušenje cigareta. Deo stručnjaka mišljenja je da je reumatoidni artritis psihosomatska bolest. Ukoliko se klonimo faktora rizika i dovoljno spavamo i omogućimo organizmu da se dovoljno odmori imamo šanse da se ne razbolimo”, ističe prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti.
Značaj rane dijagnostike
Ove bolesti zahvataju ceo organizam, a prvenstveno zglobove, a svaki drugi pacijent ukoliko se ne leči adekvatnom terapijom posle desetak godina ulazi u hroničnu bolest, a ne retko u invaliditet. Ulaganje u biološku terapiju kod autoimunih bolesti je najbolje, jer oboleli ima šansu da ostane radno sposoban, a žene koje oboljevaju više nego muška populacija, ukoliko su u reproduktivnom stanju mogu da planiraju porodicu. Zbog svega pomenutog važna je rana dijagnostika, a to podrazumeva kontinuiranu edukaciju lekara, prvenstveno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji će brzo otkriti bolest i pacijenta uputiti specijalisti reumatologu, koji će dati konačnu dijagnozu i predložiti vrstu lečenja i terapiju.
“U Srbiji se kasni dve godine za Evropom za uvođenjem inovativne terapije za reumatske bolesti”, kaže dr Lapčević i dodaje da u Srbiji samo tri odsto obolelih ima šansu da dođe do bioloških lekova, dok je u Evropi prosek deset odsto (10 %), u Hrvatskoj devet odsto (9%), u Sloveniji do 30 odsto. U Srbiji se na pozitivnoj listi nalazi samo desetak bioloških lekova za ove bolesti sa različitim mehanizmom dejstva. Kada se uporedimo, na primer sa Bugarskom, oni za ove namene izdvajaju istu svotu novca kao Srbija, a na biološkoj terapiji nalazi im se pet puta više pacijenata. To znači da je u Srbiji loša raspodela novca, traži se obimna papirologija, a pacijenti po terapiju moraju da idu samo u referentne centre (Beograd, Niška Banja). Predlog Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti je da se ta procedura pojednostavi, a lekovi se uzimaju u apotekama, kao u zemljama u okruženju. Finansijskih sredstava, očigledno, da bi se podmirile potrebe obolelih od pomenutih bolesti treba bar tri puta više, nego što se sada izdvaja, ali je za pohvalu da su sva deca kojima je potrebna biološka terapija pokrivena njome”, kaže prof. dr Mirjana Lapčević i dodaje da je odrasli dobijaju samo ukoliko imaju visokoaktivnu bolest.
Prof. dr Mirjana Šefik-Bukilica, predsednica Udruženja reumatologa Srbije, ističe da su “u cilju brzog dijagnostikovanja bolesti kod pacijenata i ranijih godina u mnogim zdravstvenim ustanovama organizovane edukacije za lekare iz primarne zdravstvene zaštite i da pozitivnih efekata već ima, jer je rana dijagnoza ključna za obolelog i dalji tok bolesti. Pacijent mora verovati svom lekaru, tačnije mora postojati partnerski odnos između lekara i pacijenta jer će samo tako biti uspeha u lečenju. Naravno, i pacijenti se moraju edukovati kako bi išli redovno na kontrole, uzimali terapiju koja im je propisana i izmenili dotadašnji način života, kako bi terapija dala željene efekte”.
Podrška države
“Podrška države obolelima od reumatskih bolesti od strane zdravstvenog sistema će se nastaviti, jer je neophodna, a saradnji sa zdravstvenom strukom i pacijentima nastaviće se i ubuduće na unapređenju dijagnostike i terapije”, kaže dr Vesna Knjeginjić, pomoćnik ministra zdravlja u Sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu. “Nastaviće se u saradnji sa stručnjacima i na unapređenju metoda lečenja”, kaže dr Knjeginjić i dodaje da će pandemija Covid -19 ipak biti ta koja će donekle odrediti prioritete, pa će i hroničnim nezaraznim bolestima najverovatnije biti posvećeno više pažnje.
“U Nacionalnoj službi za zapošljavanje registrovano je 19 980 osoba sa invaliditetom, od toga kod 52,3 odsto invaliditet je nastao usled hroničnih nezaraznih bolesti, saobraćajnih udesa, povreda na radu i van rada i u značajno manjem broju su mlađi ljudi”, podseća Vera Pešut, iz Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad i socijalnu politiku. “Ovi ljudi, bez obzira na uzrast poseduju radnu sposobnost i trebalo bi da se uključe u rad i pojave se na tržištu rada. Tokom 2020. godine, a i u 2019. godini preduzete su različite mere podrške zapošljavanju, a obuhvatale su, pored saveta, procenjivanja radne sposobnosti i edukaciju za pojedina zanimanja. Za realizaciju pomenutih mera iz državnog budžeta za aktivno zapošljavanje u 2019. godini izdvojeno je 550 miliona dinara, isto toliko izdvojeno je i tokom ove godine, a merama je tokom prošle godine bilo obuhvaćeno 8.899 invalidnih lica. Razne vrste subvencija su pružane, a interesovanje su izazvale i kod poslodavaca i kod invalidnih lica. Procenu radne sposobnosti invalidnih lica vršile su specijalizovane komisije Fonda za penziono i invalidsko osiguranje (PIO Fonda) i to vrlo uspešno i efikasno”, kaže Vera Pešut iz Ministarstva za rad i zapošljavanje Republike Srbije.
Dr Lapčević: Pacijent mora da preuzme odgovornost o svom lečenju
“Reumatoidni artritis je najčešća autoimuna reumatska bolest. Javlja se u mlađoj životnoj dobi i češće kod žena, tačnije na četiri obolele žene je jedan muškarac. Vreme kada se javlja je različito, a nažalost od ovog oboljenja boluje u Srbiji i preko 2 000 dece. Kod odraslih reumatoidni artritis se najčešće javlja u period od 30. do 45. godine života, a to znači kod žena u reproduktivnom i radnom periodu. To je autoimuna bolest i prvenstveno zahvata zglobove, simetrično se javlja na sitnim zglobovima šaka i stopala, ali može da zahvati i kolena i lakat. To je i sistemsko oboljenje, a to znači da može da se javi i na drugim organima. Kod dece često zahvata oči, deluje i na pluća, srce, kardiovaskularni sistem i bubrege. Ova bolest se ne nasleđuje, ali se nasleđuje predispozicija, znači verovatnoća da će od nje oboleti neki članovi porodice – sin, kćer, ali ne svi članovi porodice. Ukoliko postoji verovatnoća obolevanja, važno je obratiti pažnju na faktore rizika, a oni su: pol (više žena oboljeva od muškaraca), mlađa životna dob, izloženost akutnom i hroničnom stresu, izloženost infekcijama- virusnim, bakterijskim, parazitarnim, izlaganje velikim fizičkim i psihičkim naporima, a pušenje cigareta pomaže da se bolest pre ispolji”, kaže prof. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srbije.
“Reumatoidni artritis ne može da se izleči, jer je hronično oboljenje, znači doživotno, ali bolest može da se drži pod kontrolom. To znači da bolest može da se smiri, tegobe mogu da budu male ili čak pacijent ne mora da ih ima, znači da nastaje period remisije. Kada će bolest ući u remisiju zavisiće od dužine puta od izabranog lekara do reumatologa koji će odrediti terapiju. Zlatni standard u lečenju reumatoidnog artritisa je metotreksat, ali ima i drugih preparata. Ako se pacijent pridržava saveta lekara, promeni stil života i drži bolest pod kontrolom, ući će u remisiju, ojačaće mu se deformisani zglobovi, i sprečiće se invalidnost. To znači da pacijent sam mora brinuti o svom lečenju”, kaže prof. dr Mirjana Lapčević.
Kako prepoznati tegobe kod reumatoidnog artritisa
“Tegobe po kojima se reumatoidni artritis prepoznaje su: otoci, jutarnja ukočenost duža od 30 minuta, malaksalost, brzo zamaranje… Udruženje pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srbije je u cilju bržeg i efikasnijeg dijagnostikovanja ove vrste artritisa tokom 2019. godine u 16 gradova u Srbiji održalo predavanja, tačnije radionice za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. Cilj je da se prosečno vreme dijagnostikovanja reumatoidnog artritisa skrati sa dve godine na 13 meseci, a trebalo bi da bude i kraće, tačnije od tri do šest meseci jer je primećeno da se najveća oštećenja na zglobovima dešavaju u prvim mesecima pojave bolesti. Delu obolelih od reumatoidnog artritisa (30 odsto) u Srbiji neophodni su savremeni biološki lekovi, ali ih svi oni ne mogu dobiti, već za sada samo tri odsto, što stvara nezadovoljstvo kod pacijenata”, podseća prof. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srbije.
