Ekcem predstavlja grupu zapaljenskih oboljenja kože, a među njima su: kontaktni alergijski ekcem, kontaktni ekcem, dishidrotični ekcem, neurodermatitis, numularni ekcem, seboroični dermatitis, stazni dermatitis i atopijski dermatitis.
Atopijski dermatitis je tema o kojoj se često priča u apoteci. Nije ni čudo, jer je on najčešća vrsta ekcema i premda se često poistovećuju, atopijski dermatitis i ekcem nisu isto. U pitanju je hronično oboljenje kože čije su glavne karakteristike suva koža, iritacije i zapaljenje kože. Ne može se reći da je atopijski dermatitis bezazlen, ali je važno da znate da je u pitanju nezarazno oboljenje koje karakterišu faze mirovanja bez simptoma i znakova bolesti i faze praćene povratkom i pogoršanjem istih. Simptomi i klinički znaci atopijskog dermatitisa se mogu javiti u bilo kom periodu života, čak i u zrelom dobu. U najvećem broju slučajeva se prvi put javljaju u ranom detinjstvu, najčešće od trećeg meseca života. Oko druge godine života se stanje uopšteno popravlja-faze pogoršanja postaju ređe, a dolazi do izlečenja u oko 50% slučajeva. U 80% slučajeva, nestaje samo od sebe (50% do pete godine života). Ali u nekim slučajevima, bolest se nastavlja i traje do kraja života.
Kad koža burno reaguje
Atopijski dermatitis je deo atopije, nasledne sklonosti ka burnijem reagovanju na uobičajene stimuluse iz okoline (izmenjen i prenaglašen imunološki odgovor). Šta to znači? Kod atopijskog dermatitisa često nailazimo na genetsku mutaciju proteina filagrina, usled čega se narušava zaštitna barijera kože i dolazi do njene dehidratacije. Tako se crvenilo, ljuspice i lezije koje svrbe pojavljuju na koži. Češanjem dolazi do pucanja mehurića i stvaranja vlažnih ranica. Sasušivanje njihove površine dovodi i do stvaranja krasta. Daljim češanjem, narušava se integritet kože, čija je barijerna funkcija već narušena, što otvara vrata i za ulazak mikroorganizama, nakon čega dolazi do sekundarnih infekcija kože. Ova pojava poznata je i kao začarani krug atopije. Zato je veoma važno adekvatnom terapijom i negom smanjiti svrab na minimum.
Promene na koži kod atopijskog dermatitisa se po malo razlikuju zavisno od uzrasta osobe ili stepena ozbiljnosti bolesti. Iako u određenom uzrastu postoje uobičajena mesta na kojima se javlja, u ozbiljnijim stanjima može se javiti na bilo kom delu tela.
Bebe i deca
Kada su u pitanju bebe, crvene regije koje svrbe najčešće se javljaju na obrazima, gornjim delovima šaka i stopala ili na kosmatom delu glave. Pelenska regija najčešće ostaje nezahvaćena. Kod dece, ekcem se najčešće javlja na šakama i stopalima. Kako dete raste, ekcem se širi na pregibe, naročito na pregibe laktova, zglobova, kolena, članaka, vrat, šake i kapke.
Dijagnoza se postavlja na osnovu vrste promena na koži, prisustva svraba i sklonosti alergijama za atopijski dermatitis. Iako crvenilo i suva koža nisu uvek znak atopijskog dermatitisa, veoma je važno savetovati roditelje da odvedu dete kod dermatologa ili pedijatra čim primete prve promene, jer se ranim otkrivanjem bolest može držati pod kontrolom.
Adekvatan tretman osoba sa atopijskim dermatitisom obuhvata prevenciju oboljenja, posebnu negu kože i kontrolu zapaljenskog procesa ukoliko se radi o aktivnoj fazi bolesti. U lečenju aktivne faze se kombinuju peroralni antihistaminici, lokalne kortikosteroidne masti i topikalni inhibitori kalcineurina (pimekrolimus). Nažalost, ne postoje lekovi koji mogu da izleče atopiju, jer oni samo kontrolišu oboljenje i njegovo pogoršanje. Cilj je da se ovakvom terapijom, pre svega, redukuje svrab što je više moguće i što pre pacijent uvede u fazu mirovanja. Uz to ipak treba voditi računa da se redukuje upotreba topikalnih lokalnih kortikosteroida.
Neretko se u praksi sreću zabrinuti roditelji koji se brinu po pitanju korišćenja kortikosteroidne masti. Ove masti su štetne samo ako se koriste bez doktorskog nadzora i predugo. Zato savetujemo roditeljima da kortikosteroidnu mast ni slučajno ne koriste na svoju ruku, da ne prekidaju terapiju i ne odustaju od iste, jer to može da dovede do širenja atopijskog dermatitisa i komplikacija.
Ono što farmaceuta postavlja u centar priče o atopijskom dermatitisu je prenošenje najvažnijih informacija, da je od izuzetnog značaja da koža deteta bude stalno hidrirana i adekvatno kupana i negovana, terapiju treba prepustiti lekaru. Nega kože je osnova za obnavljanje njene narušene barijerne funkcije.
Saveti farmaceuta
Prvi korak je pomoći roditeljima da otkriju okidače bolesti deteta. Što se u većoj meri izbegnu potencijalni okidači, smanjiće se intenzitet simptoma i povećati uspešnost preporučene terapije. Poznati okidači koji igraju važnu ulogu u atopijskom dermatitisu su suva koža, iritansi, stres, toplota i znojenje, alergeni i infekcije (svaka virusna infekcija može da pogorša stanje atopijskog dermatitisa i da pojača svrab i crvenilo, zato decu treba čuvati od virusa u vreme gripa ili epidemija zaraznih bolesti u školi ili vrtiću). Preporuka je i hipoalergijska hrana koja ne sadrži alergene ni aditive.
Svakodnevni saveti za kožu
- Kupanje i tuširanje ne treba da traje duže od 5 do 10 minuta pri temperaturi vode od 32 do 33 stepena, kako ne bi došlo do dodatnog isušivanja kože.
- Koristiti blaga sredstava za kupanje bez sapuna i parfema.
- Nakon kupanja preporučiti blago tapkanje (nikako ne trljati kožu) i nanošenje emolijentnih kremova jednom do dva puta dnevno. Oni ublažavaju suvoću, hidriraju, obnavljaju kožu i odlažu ponovnu pojavu simptoma. Treba ih nanositi na celo telo ili samo na suva područja malim kružnim pokretima kako bi ih koža dobro upila.
- Birati pamučnu odeću. Vuna, akrilne i poliamidne tkanine će iritirati kožu deteta. Obratiti pažnju na porube i etikete.
- Uvek oprati odeću pre prvog nošenja. Koristiti manje deterdženta i omekšivača, izbegavati izbeljivače za veš.
- Provetravati prostorije svakog dana 10-15 minuta i održavati adekvatnu vlažnost vazduha zimi.
- Izbegavati boravak u prostorijama gde je prisutan duvanski dim.
- Poželjan je boravak na suncu, jer ono pomaže u smanjenju simptoma, ali naravno treba koristiti adekvatne proizvode za zaštitu od sunca.
- Decu sa atopijskim dermatitisom treba ohrabrivati da se bave sportom, a tuširanje i hidratacija kože su veoma važni posle svake sportske aktivnosti.
- Kupanje u moru u većini slučajeva dovodi do poboljšanja simptoma. Ali u akutnoj fazi treba izbegavati kupanje u moru ili bazenu, da ne bi došlo do pogoršanja.
Kako smanjiti češanje?
Valjak protiv češanja-koristiti točkiće koji su potpuno glatki. Kotrljati ih nežno preko regije koja svrbi. Za prijatniji osećaj točkići se mogu držati u frižideru pre upotrebe (ako su plastični).
Rukavice-zahvaljujući njima izbegava se češanje i krvarenje, naročito tokom noći.
Ledene obloge-za zaustavljanje bola i svraba. Ledenu oblogu zamotati u peškir kako bi se izbegao direktan kontakt sa kožom. Primeniti na bolnim ili regijama koje svrbe.
