Anemija

Umor, brzo zamaranje, bledilo kože, ubrzan srčani rad, vrtoglavica, depresija česti su simptomi hroničnog umora, ali i zdravstvenog stanja koje se zove anemija. Anemija se sreće u svim uzrastima, procena je da pogađa 25 odsto svetskog stanovništva, a najugroženija su predškolska i deca u završnoj fazi puberteta, ne samo u nerazvijenim, nego i u razvijenim zemljama sveta. Anemija ili malokrvnost nastaje kao posledica smanjenog stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Glavna uloga crvenih krvnih zrnaca je prenos kiseonika od pluća do organa kojima je kiseonik potreban za normalno funkcionisanje, ali i prenos ugljen dioksida od tkiva do pluća. Od organa koji imaju povećane potrebe za kiseonikom su srce, mozak, mišići… Anemija se definiše kao apsolutno smanjenje ukupne mase eritrocita i količine hemoglobina. Prema SZO kriterijumima, anemiju kod muškaraca karakteriše sniženje hemoglobina ispod 130g/L ili hematokrita ispod 39 odsto, odnosno kod žena sniženjem hemoglobina ispod 120g/L ili hematokrita ispod 37 odsto. Anemija nije bolest već stanje kojim se manifestuje veći broj oboljenja, zbog čega je potrebno da se precizno utvrdi razlog njenog nastanka. Može se javiti ukoliko je smanjeno stvaranje crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži, ili povećana razgradnja crvenih krvnih zrnaca ili usled nedostatka gradivnih elemenata (gvožđe, vitamin B12, folati, kobalt…). Kliničke manifestacije anemije zavise od osnovnog uzroka poremećaja koji je doveo do ispoljavanja anemijskog sindroma. Kod ljudi se najčešće javlja sideropenijska anemija usled nedostatka gvožđa. U rizičnu grupu spadaju žene, trudnice, starije osobe, vegetarijanci, deca i adolescenti. Jedan od najčešćih uzroka sideropenijske anemije je gubitak krvi koji može biti posledica obilnih menstraulnih ciklusa kod žena ili posledica gastrointestinalnih krvarenja (čir na želucu, crevni polipi, tumori desnog kolona) ili u sklopu tumora urogenitalnog trakta (tumori prostate, materice). Drugi razlog je povećana potreba za gvožđem koja je ispoljena kod trudnica, sportista, dece i mladih u razvoju. Imajući napred navedeno, savetuje se posebno devojčicama da ne drže restriktivne dijete. Ponekad se uprkos pravilnoj ishrani razvija anemija, jer organizam ne može da apsorbuje dovoljnu količinu gvožđa iz hrane usled Kronove bolesti ili nakon resekcije želuca ili celijakije. Vitamin C povećava apsorpciju gvožđa iz hrane, dok lekovi koji blokiraju lučenje želudačne kiseline, laksativi, kalcijum, fosfor, mleko, kafa, alkohol, gazirani napici umanjuju apsorpciju. Do razvoja sideropenijske anemije dolazi i usled smanjenog unosa gvožđa hranom u organizam. Dnevne potrebe za gvožđem zavise od uzrasta, pola i rezervi u organizmu. Smatra se da žene u reproduktivnom periodu i deca treba da unose oko 15 mg gvožđa dnevno, kod trudnica je povećana dnevna doza na 30 mg, dok je muškarcima potrebno 8 mg dnevno. Najznačajniji izvori gvožđa su crveno meso, žumance, sir, riba, iznutrice (džigerica), mahunarke (pasulj, grašak, sočivo), zeleno povrće, kopriva, koštunjavo voće (orasi, lešnik, šljive), krompir, kakao, semenke bundeve, žitarice u celom zrnu. Kod bolesnika na početku razvoja anemije se ne ispoljavaju simptomi. Tek kada se rezerve gvožđa potroše dolazi do razvoja bledila kože i sluznice, opšte slabosti, malaksalosti, umora, glavobolje, vrtoglavice, zujanja u ušima, depresije, smanjene koncentracije i pažnje, ubrzanog rada srca, ugaonog stomatitisa, lomljivosti noktiju, suve kože, grčeva u mišićima. U lečenju malokrvnosti najvažnije je nadoknaditi gubitak gvožđa. Međutim, ukoliko se dokaže da je anemija posledica bolesti o kojima je već bilo reči, indikovano je sprovesti lečenje primarne bolesti koja je dovela do anemije. Preporučuje se peroralna primena preparata gvožđa u terapijskoj dozi od 200 mg dnevno, 30 minuta pre jela, uz folnu kiselinu (10 mgdnevno) i vitamin C 1 g dnevno. Primena tableta elementarnog gvožđa u terapijskoj dozi od 200 mg se sprovodi dok se ne normalizuje krvna slika i još mesec dana po normalizaciji, potom se smanjuje na preventivnu dozu od 100 mg dnevno. Anemija se leči više meseci, oko tri do šest meseci dok se ne popune rezerve gvožđa. Ukoliko se pojave neželjeni efekti uzimanja peroralnih preparata gvožđa, kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, opstipacija, grčevi u stomaku, lek se može uzimati dva sata iza jela. Takođe, dolazi do tamne prebojenosti stolice. U lečenju anemije može se primeniti intravensko davanje gvožđa, ukoliko postoji nepodnošenje tableta gvožđa i slab odgovor na peroralnu terapiju, kod inflamatornih bolesti želuca i creva ili dugotrajnih krvarenja ili nesaradnje bolesnika. Oni se ne primenjuju paralelno sa peroralnim preparatima, već se uvode najmanje pet dana od poslednje injekcije parenteralnog preparata gvožđa. Neželjeni efekat ovog oblika gvožđa je alergijska reakcija. Kod bolesnika primeniće se transfuzija deplazmatisanim eritrocitima ukoliko su vrednosti hemoglobina manje od 80g/L. Tokom lečenja neophodna je redovna kontrola krvne slike, vrednosti gvožđa, feritina i TIBC na mesec dana (prvi put), potom na dva meseca. Nakon korekcije anemije, redovne kontrole krvne slike trebalo bi sprovoditi na tri meseca tokom prve godine, potom jedanput godišnje. Kod žena sa obilnim menstrualnim ciklusom se savetuje da po završenom lečenju uzimaju preventivnu dozu elementarnog gvožđa u vreme ciklusa. Od značaja je da kod žena često nećemo naći uzrok sideropenijske anemije, ali je potrebno uputiti ih na pregled kod ginekologa i gastroenterologa radi isključenja mioma, ili krvarenja čira na želucu ili malignog oboljenja genitalnog trakta ili debelog creva. S obzirom na to da muškarac ne sme da ima ovaj tip anemije zbog hormona (testosterona) koji reguliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, neodložno ga je uputiti na pregled gastroenterologu i urologu zbog velike sumnje da se Anemičnost je neophodno ozbiljno shvatiti, naročito ukoliko dugo traje, jer upozorava da se u organizmu nešto dešava. Potrebno je da se osoba javi na pregled internisti-hematologu radi utvrđivanja uzročnika anemije i pravovremenog lečenja da bi se izbegle teže posledice po zdravlje. Sideropenijska anemija, kao osnovna manifestacija deficita gvožđa u organizmu, predstavlja najčešći tip anemije kod adolescenata i odraslih. Trebalo bi da se lečenje započne na primarnom nivou zdravstvene zaštite davanjem preparata gvožđa i uputiti pacijenta na pregled gastroenterologu i ginekologu, odnosno urologu.