Preparati za zaštitu kože od sunca predstavljaju kozmetičke preparate namenjene da štite kožu od štetnog uticaja sunčeve svetlosti, a treba da štite i od UVA i od UVB zračenja. Neumereno izlaganje suncu nosi ozbiljne posledice po zdravlje kože, pa je veoma važno posavetovati pacijente o pravilnom, zdravom i zaštićenom izlaganju suncu. Farmaceuti u apotekama imaju značajno mestu u savetovanju pacijenta prilikom izbora kozmetičkog proizvoda za zaštitu od sunca kao i u pružanju informacija o pravilnoj primeni ovih proizvoda.
Preparati za zaštitu kože od sunca predstavljaju kozmetičke preparate namenjene da štite kožu od štetnog uticaja sunčeve svetlosti. Međutim, pošto se koriste kao preventiva zdravstvenih problema onda se za njih često kaže da su zapravo dermokozmetički preparati iako takva klasifikacija još uvek nije zvanično uvedena. U Americi ova grupa preparata pripada „over the counter“ (OTC ) preparatima dok su u Kanadi u grupi lekova. Na Tajvanu se definišu kao medicinska kozmetika, a u Koreji kao funkcionalna kozmetika.
Kozmetički preparati za zaštitu od sunca treba da štite i od UVA i od UVB zračenja. SPF faktor predstavlja faktor UVB zaštite i izražava se numerički. Nivo UVA zaštite se ne izražava numerički i treba da pruža zaštitu od barem 1/3 deklarisanog SPF faktora. Naučna istraživanja su pokazala da se samo pri ovakvom odnosu nivoa UVB i UVA zaštite, biološka oštećenja kože sprečavaju i smanjuju.
Kako odabrati adekvatan nivo zaštite od sunca
Vrlo je važno istaknuti da nijedan preparat za zaštitu od sunca ne štiti 100%. Zato je potrebno sprovesti i druge preventivne mere: izbegavati izlaganje suncu u periodu dana kada je ono najjače, 10- 16h, nošenje zaštitnih odevnih predmeta. Ipak, najvažniji faktor prema kome se vrši odabir adekvatnog nivoa zaštite je prema fototipu kože korisnika. Što je koža svetlija, to je sklonija bržoj pojavi crvenila i opekotina pri izlaganju suncu i pogoduje joj upotreba proizvoda za zaštitu od sunca za visokim SPF faktorom. Kod tamnijih fototipova kože koji retko crvene na suncu i vrlo brzo tamne, zadovoljavajuća zaštita od suvišnog sunčevog zračenja postići će se i sa nižim vrednostima SPF faktora, npr. SPF 15 kod tamnoputijih korisnika.
Osnovna komponenta preparata za zaštitu od sunca su UV filteri. U savremenim kozmetičkim preparatima više UV filtera se kombinuju da bi se dobila tzv. širokospektralna zaštita. Upotrebom samo fizičkih filtera koji vrše fizičku refleksiju sunčeve svetlosti (titanijum dioksid, cink oksid) moguće je postići zaštitu do SPF 30. Za veće vrednosti neophodna je upotreba hemijskih filtera koji apsorbuju UV svetlost pri čemu dolazi do njihove hemijske modifikacije. Preparati koji sadrže samo fizičke blokatore namenjeni su najčešće za primenu kod dece i odraslih sa osetljivom kožom zbog minimalnog rizika za razvoj alergijske reakcije. Ovakvi preparati najčešće i nose oznaku „hipoalergeno“.
Namazani a crveni...kako to?
Da bi se postigla tzv. „širokospektralna“ zaštita, napred je već navedeno, neophodna je kombinacija UV filtera. U praksi, to znači da proizvodi sa jako visokim SPF faktorom u sebi često sadrže 4, 5 i više različitih UV filtera. I na prvi pogled, to je odlično. Međutim......nije sve tako sjajno. UV filteri mogu izazvati alergijski i još češće, fotoalergijski kontaktni dermatitis. Fotoalergijski dermatitis je zapravo vrsta kontaktnog dermatitisa koji se razvija nakon nanošenja preparata na kožu i izlaganja suncu. Kod foto-oblika dermatitisa preduslov za razvoj problema je da tretirana koža bude izložena suncu. Ređi oblik je alergijski tj. onaj kod koga do razvoja dermatitisa dolazi i bez izlaganja tretirane kože suncu.
U Engleskoj je, 2006. godine sprovedena multicentrična studija sa 1155 učesnika kod kojih je praćena pojava (foto)alergije 48h nakon nanošenja proizvoda za zaštitu od sunca i izlaganja suncu. Alergijsku reakciju na primenjene proizvode za zaštitu od sunca imalo je 11.3% učesnika pri čemu je oko polovine učesnika imalo fotoalergijsku reakciju, nešto malo manje od polovine kontaktnu alergiju i mali broj ispitanika kombinovanu reakciju. Više od polovine pacijenata koji su razvili fotoalergijsku reakciju tokom ovog istraživanja je zapravo prijavilo i da je ranije, tokom života imalo iste ili slične reakcije na proizvode za zaštitu od sunca. Od hemijskih UV filtera u ovakve studije najčešće su uključivani oktokrilen, benzofenon-3, butilmetoksidibenzoilmetan i metoksicinamati.
U Prilogu 6., Pravilnika o kozmetičkim proizvodima iz 2019. godine jasno je naznačeno koji se UV filteri i pod kojim uslovima mogu koristiti u kozmetičkim proizvodima. Za sada, njih je 32 pri čemu su četiri dozvoljena da se koriste u „nano“ formi.
Kao što se iz prethodno navedene studije može videti, svaki deseti korisnik proizvoda za sunce može da razvije alergijsku reakciju na proizvod, neki tek posle izlaganja suncu a neki i bez toga. S tim u vezi treba biti obazriv pri odabiru proizvoda. Realno, mali je broj onih koji zaista imaju tako svetao ten da je neophodna upotreba SPF 50. I sa nešto nižim vrednostima SPF-a imaćemo vrlo visok nivo zaštite ali sa dosta manjom verovatnoćom da dođe do razvoja nekog oblika alergijske reakcije. Važno je imati u vidu da li je crvenilo praćeno svrabom, jer kod crvenila usled prekomernog izlaganja suncu izostaje svrab. Kada već dođe do pojave ovih problema, izbegavanje alergene komponente i tretman lokalnim kortikosteroidima najčešće je dovoljan i rešava problem. Međutim, kako ćete znati na koji UV filter ste alergični ukoliko ih ima 5-6....i vrlo teško je naći novi proizvod za zaštitu od sunca koji neće sadržati bar jedan UV filter iz proizvoda na koji ste alergični. S tim u vezi, da parafraziram: manje je bolje...
Kako se pravilno nanose preparati za zaštitu od sunca
Poznato je da korisnici proizvoda za zaštitu od sunca često biraju visoke SPF faktore jer imaju iskustvo da upotrebom nešto nižeg faktora nisu dobili očekivani nivo zaštite tj. da im se koža zacrvenela i izgorela uprkos nanošenju proizvoda. Tu zapravo dolazimo do dosta čestog problema- nepravilno korišćenje proizvoda za zaštitu od sunca. Najčešće su to neadekvatna, uglavnom nedovoljna količina proizvoda i neujednačeno nanošenje na sve izložene delove kože.
Udruženja kozmetičke industrije Evrope dalo je preporuku da se preparati za zaštitu od sunca koriste u količini od 2mg/cm2. To je zapravo količina preparata koju oni koriste pri ispitivanju formulacije i na osnovu toga vrše procenu SPF faktora. Prema jednoj studiji, ukoliko se preparat sa zaštitnim faktorom SPF 50 primeni u količini od 0,5mg/cm2 nivo realne zaštite koji se ostvaruje je samo 2,7. Na osnovu datih smernica, lako je doći do zaključka da je 170g losiona dovoljno za 5 aplikacija. Kada se sagleda iz ovog ugla, jasno je zašto u praksi postoji ogroman problem upotrebe nedovoljne količine preparata. Značajan deo potrošača smatra da sa jednom bocom preparata, od najčešće 250ml, može da podmiri potrebe cele porodice na sedmodnevnom letovanju.
Da bi se potrošačima olakšalo doziranje ovih preparata uvedeno je tzv. pravilo kafene kašike. Imajući na umu prethodno navedene preporuke, na celo telo odrasle osobe potrebno je naneti oko 36g preparata što odgovara količini od 6 kafenih kašika preparata. Pri tom je preporuka da se na lice i obe ruke nanosi nešto više od po polovine kašike, dok na torzo, leđa i obe noge nešto više od po pune kašičice. Količina preparata koja se nalazi u jednoj kafenoj kašici odgovara količini preparata koja se istisne na površinu koju primaknuti jedan do drugog čine kažiprst i srednji prst.
Treba znati da odrednica „vodootporno“ (eng. water resistant) označava održavanje SPF vrednosti do 40 minuta nakon uranjanja u vodu. Ovaj period može se podeliti na dva dela od 20 minuta računajući između i vreme odmora od 20 minuta ali sa sušenjem na vazduhu (bez brisanja peškirom). Veoma vodootopran proizvod održava naznačeni SPF faktor u toku 80 minuta uz umerenu aktivnost u vodi.
U svakodnevnoj nezi preporučuje se upotreba SPF15 proizvoda, dok je preporuka za period leta SPF 30+. Preparat je potrebno naneti 20 minuta pre izlaganja suncu. Posebnu pažnju potrebno je korisnicima skrenuti na adekvatnu količinu preparata koju treba da nanesu kao i podsećanje da je potrebno sloj zaštite obnavljati više puta tokom dana.
Decu starosti do šest meseci ne bi nikako trebalo izlagati sunčevoj svetlosti već ih čuvati u „dubokom hladu“. Pedijatri čak ne savetuju ni upotrebu preparata za zaštitu od sunca jer je njihova koža nežna i osetljiva. Decu starosti od 6 meseci do godinu dana ne bi trebalo izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti. Zbog svih specifičnosti pedijatrijske populacije, savet je da se za zaštitu dece koriste preparati na kojima je jasno naznačeno da su za decu.
Sunčevi UV zraci povoljno deluju na sintezu vitamina D, poboljšavaju raspoloženje i povoljno deluju na neka kožna oboljenja. Ipak ne smemo zaboraviti da prekomerno i nebezbedno izlaganje suncu dovodi do opekotina, ubrzanog starenja kože i malignih promena - sunčajte se pametno.
