ANEMIJA

Postoji nekoliko različitih tipova anemije čiji se uzroci i tretman međusobno razlikuju. Anemija urokovana nedostatkom gvožđa je najčešći tip anemije koji se lako može rešiti promenom načina ishrane i korišćenjem suplemenata gvožđa. Neki oblici anemije su česti pratioci i nekih fizioloških stanja kao što je trudnoća. Anemija može dugo ostati neprimećena, a neki tipovi anemije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Anemija je stanje koje karakteriše smanjenje broja eritrocita i smanjenje koncentracije hemoglobina u krvi. Hemoglobin predstavlja osnovnu kvalitativnu i kvantitativnu komponentu eritrocita-crvenih krvnih zrnaca. Klasifikacija anemije prema različitoj etiopatogenezi je sledeća:

1. Na osnovu sadržaja hemoglobina u eritrocitima: HIPOHROMNE I NORMOHROMNE
2. Na osnovu veličine eritrocita: MIKROCITNE, NORMOCITNE I MAKROCITNE
3. Na osnovu reakcije koštane srži: REGENERATIVNE I NEREGERATIVNE

Može nastati usled smanjene sinteze ili povećanog gubitka eritrocita. U prvom slučaju razlog leži u nepotpunoj eritropoezi usled deficita gvožđa, hroničnih oboljenja ili poremećaja na nivou koštane srži. Važno je napomenuti da deficit određenih nutrijenata, poput folata i vitamina B12, takođe dovodi do smanjene sinteze eritrocita. Hemoliza, sa druge strane, može biti uzrok povećanog gubitka eritrocita. Uzroci dakale leže kako u nedovoljnom unosu pojedinih nutrijenata, povećanom gubitku, određenog stanja organizma, prisustva određenih bolesti (npr. bolesti jetre, bubrega), nasledna, ali i usled urođenih defekata, odnosno poremećaja na nivou gena.  Povećan rizik obolevanja od anemije mogu nositi trudnoća, kancer kolona, povećan stres, dijeta, hirurški zahvati i menstrualni ciklus. S tim u vezi, u  prevenciji anemije važnu ulogu imaju određeni vitamini i minerali, kao i ozbiljan pristup u otkrivanju uzroka i vrste anemije i kompletna anamneza pacijenta.

Smatra se da će nedostatak gvožđa biti najčešći uzrok anemije u globalu. Anemija može dugo ostati neprimećena, a neki tipovi anemije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Simptomi anemije su nespecifični i uključuju najčešće: nesvesticu, lupanje srca, brzo zamaranje, glavobolju, iscrpljenost, bledilo kože i sluzokože. Na globalnom nivou anemija pogađa 1,62 milijardi ljudi, što odgovara 24,8 odsto populacije.

Nedostatak gvožđa

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je otprilike polovina od 1,62 milijarde slučajeva anemije širom sveta posledica deficita gvožđa. U zemljama u razvoju nedostatak gvožđa je često posledica enteropatija i gubitka krvi koji prouzrokuju gastrointestinalni paraziti.

Kao važan mineral, gvožđe je prirodno prisutno u različitim namirnicama kako životinjskog tako i biljnog porekla. Često su neke namirnice fortifikovane (obogaćene) gvožđem, a dostupno je i kao suplement, tačnije dodatak ishrani. Neophodno je za rast, razvoj, normalno funkcionisanje ćelija i sintezu nekih hormona i vezivnih tkiva. U dijetetskim suplementima gvožđe je dostupno u obliku soli: gvožđe (II) sulfat, gvožđe (II) glukonat, gvožđe (II) citrat. Dijetetske suplemente gvožđa neophodno je držati van domašaja dece. Prevelike doze mogu izazvati ozbiljna oštećenja i trovanja.

Gvožđe u hrani ima dva oblika: HEM i NEHEM. Biljke i namirnice obogaćene gvožđem sadrže „nehem“ oblik gvožđa, a namirnice animalnog porekla (meso, riba i morski plodovi, piletina) „hemsko“ gvožđe. Hem oblik gvožđa ima veću apsorptivnu moć i veću bioraspoloživost. Određeni sastojci hrane mogu povećati apsorpciju gvožđa (recimo vitamin C), dok sa druge strane fitin (žitarice), polifenoli (voće i povrće), kalcijum (mlečni proizvodi, susam itd) i tanini iz čaja i kafe mogu smanjiti njegovu resorpciju.

Nedostatak vitamina B12

Vitamin B12 je nutrijent koji pomaže normalnom održavanju krvnih zrnaca u organizmu i sintezi DNK, genetskog materijala u ćelijama. Nedostatak dovodi do umora i malaksalosti. Dva koraka su potrebna da telo apsorbuje vitamin B12 iz hrane. Za zdravu odraslu osobu preporuke za unos vitamina B12 su 2,4 mcg, za žene i trudnice 2,6 mcg, a za dojilje 2,8.

Hrana koja prvenstveno sadrži vitamin B12 je životinjskog porekla. Biljna hrana ga ne poseduje, sa retkim izuzecima. Najvažniji izvori su: goveđa jetra i školjke, riba, živina, jaja, mleko i mlečni proizvodi, pojedine žitarice i hranljivi kvasci.

Vitamin B12 nalazi se u gotovo svim multivitaminskim suplementima. Dostupan je u sublingvalnim oblicima ili u obliku nazalnog gela kao lek po receptu. Deficitarna grupa ovog važnog vitamina su: starija populacija, jer nema dovoljno hlorovodonične kiseline neophodne za njegovu apsorpciju, kao i ljudi sa pernicioznom anemijom čiji organizam ne stvara faktor potreban za apsorpciju ovog vitamina, ljudi sa operativnim zahvatima na nivou digestivnog trakta i vegeterijanci. Nedostatak uzrokuje umor, slabost, gubitak apetita i težine i megaloblastnu anemiju. Ostali simptomi uključuju depresiju, konfuziju, demenciju i loše pamćenje. Deficit može oštetiti nervni sistem.

Nedostatak folne kiseline

Folna kiselina (ili vitamin B9) prisutna je u mnogim namirnicama, obogaćenoj hrani i suplementima. Našem organizmu potrebna je za sintezu DNK i drugog genetskog materijala, kao i za deobu ćelije. Prosečne dnevne potrebe iznose 400 mikrograma, za trudnice i dojilje 600, odnosno 500 mikrograma, a za decu, u zavisnosti od uzrasta, od 65 do 400 mikrograma dnevno.

Folat je prirodno prisutan u mnogim namirnicama, a prehrambene kompanije vrše fortifikaciju, odnosno obogaćuju hranu ovim elementom, uključujući hleb, žitarice i testenine.

Folnu kiselinu sadrži povrće (naročito zeleno kao što su spanać i brokoli), voće (pomorandže), orasi, bademi, lešnici i pistaći, mahune poput graška i pasulja i žitarice, uključujući celo zrno. Folna kiselina dodaje se proizvodima na bazi žita i kukuruznom brašnu. Goveđa jetra je bogata folatima, ali istovremeno i holesterolom pa s tim u vezi treba ograničiti njen unos. Samo male količine nalaze se u drugim namirnicama životinjskog porekla, poput mleka, jaja, piletine i morskih plodova.

Folna kiselina dostupna je u multivitaminskim i prenatalnim vitaminima. Takođe je dostupna u B-kompleksnim dijetetskim suplementima i suplementima koji sadrže samo folnu kiselinu.

Određene grupe ljudi imaju problem sa unosom nedovoljne količine folata: tinejdžeri, žene starosti 14 do 30 godina, trudnice, ovisnici o alkoholu, oboleli od celijakije i inflamatornih bolesti creva. Usled nedovoljnog unosa folata pre i tokom trudnoće može se javiti sindrom defekta neuralne cevi kod novorođenčeta, kao što je spina bifida. Prevremeno rođenje beba takođe je moguće usled deficita.

Pravilna ishrana u terapiji anemije

Određene vrste namirnica mogu povećati ili sa druge strane smanjiti nivo gvožđa u krvi, s tim u vezi pored pravilne terapije veoma je važan i dijetetski pristup lečenju anemije. Kuvanjem namirnica u gvozdenim posudama može se povećati količina gvožđa u hrani i do 20%, ali zamenom ovih posuda aluminijumskim, od nerđajućeg čelika i plastičnim, može se u znatnoj meri smanjiti unos gvožđa u organizam ovim putem. Takođe, jednolična ishrana, preterana upotreba alkohola i kafe, vegeterijanska ishrana, drastične dijete za mršavljenje, izbegavanje svežeg voća i povrća, povećavaju mogućnost za pojavu anemije. Upotreba namirnica sa visokim sadržajem vitamina C sa druge strane podstiče apsorpciju gvožđa, tako da je dobro uz obrok popiti čašu ceđenog soka narandže ili dopunjavati ishranu vitaminom C (do 2g dnevno).  Folati i oksalati, mogu smanjiti nivo gvožđa. Poželjno je izbegavanje kombinovanja namirnica bogatih gvožđem sa mlekom i mlečnim proizvodima usled takmičenja kalcijuma iz mleka i gvožđa u apsorpciji. Najbolje je da svaki obrok sadrži ribu, meso ili živinsko meso, žumance jajeta, kao i vitamin C. Raznovrsna ishrana, redovan unos svežeg voća i povrća (najmanje 400g), kao i minimalna upotreba alkohola, kafe, gaziranih bezalkoholnih napitaka i čaja najbolja je prevencija anemija budući da tanini iz čaja mogu smanjiti apsorpciju gvožđa. Ishrana kod obolelih od anemije trebalo bi da u svakom obroku sadrži po neku namirnicu iz grupe mesa, jaja i riba, zatim dosta vitamina C u svakom obroku, i naravno, obilje namirnica koje su dobar izvor gvožđa.

Uloga farmaceuta u tretmanu anemija

Problem je što mnogo ljudi ima anemiju a da nisu toga svesni. Farmaceuti imaju značajnu ulogu u prepoznavanju određenih simptoma anemije pa mogu uputiti pacijente da dalje istraže problem. Simptomi mogu biti blagi, ali i vrlo ozbiljni. Anemija se može otkriti jednostavnim testom krvi, a lečenje zavisi od težine i uzroka nastanka. Ako je blaga, bez pratećih tegoba ili sa blagim simptomima, sprovešće se dijagnostika u okviru primarne zdravstvene ustanove i krenuće se sa terapijom. Farmaceuti treba da objasne na koji način se koriste preparati u lečenju anemija i skrenu pažnju na značaj pravilne ishrane. Lakši oblici anemije mogu se lečiti hranom bogatom gvožđem. Zdrav način života i pravilna i ujednačena ishrana mogu pomoći u sprečavanju nastanka običnih tipova anemija, te povećati energiju i doprineti da se osoba oseća bolje. Samo ozbiljan pristup vodi ka prevenciji ili izlečenju.

Procena pojave stanja anemije definiše se na osnovu sledećih kriterijima:

1. HEMATOLOŠKOG STATUSA koji uključuje određivanje nivoa hemoglobina, hematokrita i eritrocitne formule
2. BIOHEMIJSKI STATUS: serumsko gvožđe, feritin, transferin, kapacitet vezivanja gvožđa
3. MARKERI HEMOLIZE: nekonjugovani bilirubin, snižen haptoglobin
4. IMUNOLOŠKI MARKERI: Coobsov test, anti eritrocitna antitela

Granične vrednosti za hemoglobin (Hgb)
Nivo hemoglobina u krvi varira u odnosu na uzrast, pol, ali i u nekim fiziološkim stanjima (trudnoća). Po kriterijumima Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) preporučene cut-off vrednosti koncentracije Hgb u krvi su sledeće:

Žene-svi uzrasti: 122 g/L

Muškarci < 60 g: 137 g/L

Muškarci > 60 g: 132 g/L

Deca: 1 –6 g: 110 g/L 6-12 g: 115 g/L

Trudnice: 110 g/L (1. i 3. trimestar) 105 g/L (2. trimestar)

Procena težine anemije procenjuje se na osnovu sledećih vrednosti nivoa hemoglobina:

•Blaga anemija (95-110 g/L)

•Srednje teška (80-95 g/L)

•Teška anemija (65-80 g/L)

•Opasna po život (<65 g/L)

Sadržaj gvožđa u nekim namirnicama: