Vaginalnu floru čine takozvani „dobri“ mikroorganizmi koji žive u vagini i predstavljaju prirodnu odbranu od genitalnih infekcija. Različita stanja poput nekih bolesti, uzimanja antibiotika, stresa, ali i nepravilnog održavanja higijene mogu da unište vaginalnu floru i otvore put naseljavanju „loših“ mikroorganizama, uzročnika genitalnih infekcija. Vaginalnu floru čini više vrsta bakterija, a bakterije Lactobacillus species pomažu održavanju zdrave flore zahvaljujući produkciji mlečne kiseline koja pomaže održanju fiziološkog pH vagine na optimalnih 3,8 do 4,5. Ova vrednost pH otežava razvoj patogenih bakterija u vaginalnoj sluzokoži. Pored pH vrednosti na prirodnu zaštitu vagine utiču i drugi faktori, pre svega opšte zdravstveno stanje, hormonski status, međusobna ravnoteža prisutnih mikroorganizama, debljina vaginalne sluzokože, itd.
Bakterijska vaginoza
Prisutne bakterije u vaginalnoj flori, bilo da su gram pozitivne ili gram negativne, žive u savršenoj ravnoteži. Za to se pobrinula priroda, omogućivši da u takvoj sredini kiselost bude oko pH 4,5. To je kiselost koja ne dozvoljava pojedinim vrstama da se razmnožavaju više nego ostale. Ukoliko dođe do poremećaja u ravnoteži flore i smanjene produkcije mlečne kiseline i posledično poremećaja pH vrednosti vaginalne sluzokože to za posledicu ima razvoj različitih vrsta bakterijskih vaginoza. Bakterijska vaginoza je jedan od najčešćih oblika vaginalnih infekcija kod žena u reproduktivnom periodu. Neki od najčešćih simptoma su neprijatan miris, vodeni, belo-sivkasti sekret, a može biti prisutan i svrab, ali ne toliko izražen. Ovi simptomi se mogu pogoršati nakon seksualnog odnosa ili tokom menstruacije. Faktori rizika za nastanak bakterijskih vaginoza su brojni, upotreba antibiotika, promiskuitetni seksualni odnosi, promena hormonalnog statusa, ali i nepravilna (preterana) intimna higijena.
Vulvovaginalna kandidijaza
Vulvovaginalna kandidijaza je gljivična infekcija vagine i/ili vulve koju najčešće uzrokuje gljivica kandida (Candida albicans). Gljivične infekcije vagine mogu nastati ukoliko je imuni sistem oslabljen ili ukoliko usled poremećaja vaginalne flore dobre bakterije ne mogu da savladaju gljivice koje se više razmnože. Takođe, upotreba antibiotika, loše kontrolisan dijabetes, trudnoća i dojenje mogu predisponirati nastanak vaginalne gljivične infekcije. Većina žena žali se na simptome kao što su svrab vagine i stidnice (često simptom za definisanje infekcije), blagi otok oko vaginalnih usmina i osetljivost oko ulaza u vaginu, beo sekret koji je najčešće guste i siraste konzistencije, bez mirisa. Treba imati u vidu da je moguće da gljivična infekcija bude udružena sa drugim vaginalnim infekcijama.
Lečenje vaginalnih infekcija
Ponekad simptomi poremećaja vaginalne flore nisu jasno izraženi pa mogu dugo ostati neprimećeni. Treba se posavetovati sa ginekologom vezano za terapiju ukoliko dođe do razvoja bakterijiskih ili gljivičnih infekcija. Hitno se javiti lekaru ukoliko su u pitanju uporne infekcije koje se ponavljaju više od 2 puta tokom poslednjih 6 meseci, ukoliko je prisutna krv u sekretu, oseća se bol pri mokrenju i donjem delu trbuha, prisutna je temperatura i loše opšte stanje.
Za lečenje vaginalnih infekcije mogu se koristiti različiti proizvodi za primenu na vulvi i u vagini koji sadrže ginekološke antiinfektive i antiseptike. Ovi lekovi imaju lokalno dejstvo, vrlo su efikasni i pored terapijskog efekta oni ublažavaju simptome infekcije.
Vulvovaginalna kandidijaza se može izlečiti lokalno, a treba obratiti pažnju da li je udružena sa još nekom vaginalnom infekcijom. U terapiji se koriste antifungalni krem ili vaginalne tablete, kapsule ili vagitorije. Lekovite supstance koje se najčešće primenjuju su nistatin, klotrimazol, mikonazol, fentikonazol i butokonazol. U lečenju bakterijskih infekcija takođe se prvo pristupa lokalnom lečenju. Na našem tržištu dostupan je veliki broj mono i višekomponentnih preparata u različitim farmaceutskim oblicima. Sistemska terapija je potrebna kod infekcija kao što su gonoreja i sifilis. O izboru leka i dužini trajanja terapije odlučuje lekar specijalista ginekologije i najbolje što možete učiniti ukoliko imate simptome koji ukazuju na vaginalnu infekciju je da se obratite lekaru.
Saveti za pravilnu primenu vaginalnih lekova
Ukoliko vam je lekar preporučio primenu lokalnih vaginalnih antiinfektiva za lečenje infekcije kako bi terapija bila uspešna trebate voditi računa o njihovoj pravilnoj primeni
Lek koji se lokalno bori protiv patoloških gljivica i/ili bakterija najčešće je proizveden u vidu posebno napravljenih vaginalnih tableta, kapsula ili vagitorija koje se primenjuju lokalno, stavljanjem u vaginu na sledeći način:
• Ove lekove je najbolje koristiti uveče, pre spavanja jer se vaginalna tableta, kapsula ili vagitorija otapa unutar vagine i tako deluje, a ukoliko stojite, sedite, hodate veće su šanse da dosta leka iscuri i time umanjite dejstvo
• Obavite standardnu večernju toaletu, istuširajte se i pripremite za spavanja
• Vaginalnu tabletu, kapsulu ili vagitoriju izvaditi iz pakovanja
• Ponekad ih je potrebno prvo navlažiti vodom pre upotrebe (to možete proveriti sa vašim farmaceutom ili pročitati u uputstvu za primenu leka)
• Najlakše je leći na leđa, i u položaju nogu savijenih u kolenima staviti vaginalnu tabletu što je moguće dublje u vaginu; takođe i položaj dubokog čučnja može biti ogodan za stavljanje vagitorije
• Iako ležite, postoji mogućnost da deo otopljenog sadržaja vagitorije iscuri pa je praktično koristiti higijenski uložak kako ne biste isprljali posteljinu i veš.
• Poželjno je ujutru se istuširati kako bi ste uklonili deo leka koji je iscureo
Neki od ovih lekova se primenjuju samo jedan dan, neki 3, neki 6, 7 ili 14 uzastopnih dana. Uputstvo koliko dugo primenjujete lek dobićete od lekara i farmaceuta. Većina lokalnih vaginalnih infektiva se ne primenjuje tokom menstrualnog ciklusa pa je u tom periodu potrebno napraviti pauzu, a nakon prestanka krvarenja nastaviti dalje sa lečenjem. Ima i proizvoda koji se mogu nastaviti primenjivati i tokom menstrualnog ciklusa, ali i o tome morate dobiti tačno uputstvo od farmaceuta i lekara. Da bi terapija bila uspešna morate istrajati u primeni leka pa ako je terapije 14 dana, onda efekat postižete ako zaista 14 uzastopnih dana koristite lek. Samoinicijativno prekidanje terapije, ukoliko vam se učini da nemate više simptome može dovesti do ponovnog vraćanja infekcije.
Prevencija vaginalnih infekcija
Korisno je nakon završetka terapije koristiti i vaginalne tablete koje sadrže mlečnu kiselinu ili probiotske bakterije koji pomažu da se obnovi oštećena vaginalna flora a na taj način se smanjuje i mogućnost ponovnog vraćanja infekcije. Veoma važna je i pravilna intimna higijena koja se savetuje ne samo tokom primene terapije već i kao deo svakodnevne toalete. Neredovna i loša higijena je štetna ali i učestalo pranje intimne regije standardnim sapunima i kupkama namenjenim za pranje kože, koji su najčešće alkalni i narušavaju kiseo pH zdrave vaginalne flore. Bazni sapuni povećavaju pH vrednost vaginalne sluzokože i time omogućavaju lakši razvoj štetnih bakterija koje se bolje razvijaju u takvoj sredini. Umesto standardnih sapuna, za pranje intimnih delove treba koristiti posebno formulisane proizvode (intimne kupke). Uloga ovih proizvoda je da održavaju optimalan nivo kiselosti u vagini i očuvaju prirodnu genitalnu floru.
