U Srbiji preko 70 000 ljudi zaraženo hepatitisom C
Virusni hepatitis, o kome se dosta govorilo krajem jula, na Svetski dan bobe protiv hepatitisa (28.jul), uzrokuje, najsloženije bolesti jetre i hepatocelularni karcinom, pa samim tim predstavlja ozbiljnu opasnost po javno zdravlje. Zato je potrebno učiniti dodatni napor u informisanju populacije o načinu zaražavanja, rizicima, sumnjama koje ukazuju na hepatitis i načinu lečenja, ali se i zalagati da se hepatitis kao pretnja javnom zdravlju ukloni do 2030. godine.
Osim bolesti jetre, virus hepatitisa C (HCV), koji pripada grupi virusa koji se prenose putem krvi, uzrokuje i ozbiljna oštećenja mnogih drugih organa i dovodi do poremećaja funkcije štitne žlezde, određenih oblika šećerne bolesti, pada broja trombocita, glomerulonefritisa, B-ćelijskog limfoma, bolesti zglobova koje liče na reumatoidni artritis… Od značaja je napomenuti da postoji veliki broj neotkrivenih nosilaca virusa, što otežava prevenciju i eliminaciju pomenute bolesti kao javno – zdravstvene pretnje.
“Virusni hepatitisi, kao i kovid 19, zarazne su bolest i kao takve predstavljaju veliku pretnju javnom zdravlju i jedan su od vodećih uzročnika smrtnosti u svetu. Pomak u lečenju pacijenata obolelih od virusnog hepatitisa u Srbiji napravljen je 2018. godine, od kada Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) finansira savremene terapije koje uspešno dovode do izlečenja”, kaže Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre “Hronos” i dodaje da je hepatitisu C dat prioritet na nedavno održanoj sednici Centralne komisije za lekove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što ima za rezultat proširenje broja pacijenata koji će se lečiti savremenom terapijom koja se nalazi na pozitivnoj listi RFZO. Tačan broj obolelih od hepatitisa C u Srbiji se ne zna, ali na osnovu učestalosti ove infekcije u okolnim državama, pretpostavlja se da je prevalenca jedan odsto, što znači da ih ima blizu 70 000 zaraženih virusom hepatitisa C”, ističe Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre “Hronos”.
ZA OBOLELE OD TEŠKIH BOLESTI VEĆI BROJ INOVATIVNIH TERAPIJA
“Hepatitis C je upala jetre uzrokovana hepatitis C virusom (HCV) koji se prenosi putem krvi. Izaziva teška oboljenja, složena za lečenje, a samim tim zahteva i savremenu terapiju za obolele”, kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i dodaje da je u Srbiji deo pacijenata na savremenijoj antivirusnoj terapiji. „Broj obolelih koji se leče inovativnom terapijom se povećava, povećava se i broj inovativnih lekova koje Centralna komisija za lekove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uvodi na pozitivnu listu RFZO, a od velike važnosti je i to što se u svetu kontinuirano radi na ispitivanju novih lekova za najteže bolesti, pa i ove izazvane hepatitis virusima. Najnoviji lekovi koji su se pojavili, a u Srbiji nisu još na pozitivnoj listi RFZO, su pangenotipski i deluju na HCV bez obzira na genotip virusa. Centralna komisija za lekove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje jasno je definisala kriterijume koje pacijenti moraju ispuniti da bi dobili inovativnu terapiju i to se poštuje. Ove godine za potrebe obezbeđenja inovativnih terapija u Srbiji izdvojiće se ukupno 5,8 milijardi dinara, što je najviše do sada. Deo finansijskih sredstava za ove namene prebačeno je iz 2020. godine, ali je za pohvalu i to što će se ove godine na pozitivnu listu uvesti i dosta novih inovativnih lekova za prioritetne bolesti”, podseća prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
U svetu, virusni hepatitis se nalaze na drugom mestu svih zaraznih bolesti, odmah iza tuberkuloze, a devet puta su učestaliji od HIV infekcije. Godišnje se registruje tri miliona novoinficiranih osoba.
Prim. dr Violeta Rakić, epidemiolog, iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” ukazuje na podatak da je u Srbiji u 2020. godini registrovano ukupno 134 osobe obolele od hepatitisa, što je za 19 odsto manje, nego godinu pre. „Najveći rizik za hronične oblike su osobe starosti preko 39 godina starosti. Od ove vrste krvno prenosivih infekcija tokom te godine nisu zabeleženi smrtni ishodi među zdravstvenim radnicima na šta su uticaj imali i korišćenje lične zaštitne opreme i sterilna oprema u bolnicama”, kaže Violeta Rakić.
VEĆINA ZARAŽENIH NE ZNA DA JE INFICIRANA
“Virusni hepatitis B i C pripadaju takozvanim “tihim bolestima”, odnosno tokom prvih 20 do 30 godina pomenute infekcije mogu biti bez znakova i simptoma bolesti, zbog čega ostaju dugo neprepoznate. Većina zaraženih ne zna da je inficirana ovim virusima, a nažalost, nelečena infekcija uzrokuje zdravstvene posledice i teška oštećenja. Ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija, dok je testiranje na hepatitis B i C jedini način pravovremenog otkrivanja bolesti i započinjanja terapije. U institutima i zavodima za javno zdravlje širom zemlje, tokom godine omogućeno je testiranje u okviru savetovališta, i ono je dostupno, anonimno, besplatno, bez uputa i knjižica za sve kategorije stanovništva”, podseća prim dr Violeta Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
„Vakcina za hepatitis B je u obaveznom kalendaru vakcinacije u Srbiji i pokrivenost populacije je na zavidnom nivou, dok je 95 odsto terapija dostupno bez ograničenja. Situacija sa hepatitisom C je daleko komplikovanija, jer se radi o bolesti za koju ne postoji vakcina, a infekcija kod skoro 80 odsto inficiranih protiče bez kliničkih znakova. Bolest se neretko otkriva tek onda kada je već došlo do komplikacija – ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma”, kaže prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. “Drugi značajan problem je ograničena dostupnost savremene terapije. Ona je uvedena u Srbiji pre tri godine, tačnije 2018. godine, ali isključivo za bolesnike sa cirozom jetre. Stav struke je da je neophodno lečiti sve inficirane, a u tome kliničari imaju podršku Republičke stručne komisije za zarazne bolesti i Ministarstva zdravlja, koji podržavaju stavove da terapija mora biti dostupna svim bolesnicima. Radi se o revolucionarnoj terapiji koja, prvi put u istoriji medicine omogućava izlečenje jedne hronične bolesti, za samo 12 nedelja, sa uspehom preko 95 odsto. Cilj je lečiti sve bolesnike u što ranijoj fazi bolesti, čime se sprečava nastanak ciroze i karcinoma jetre. U cilju smanjenja obolevanja populacije od virusa hepatitis u Srbiji, nedavno je formirana i radna grupa sa zadatkom izrade Akcionog plana lečenja i smanjenja obolevanja od hepatitisa u period od 2021. do 2025. godine. Pomenuti dokument već je na javnoj raspravi”, kaže prof. dr Ivana Milošević iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Zabrinjava i činjenica da mnoge osobe sa hepatitis C virusnom infekcijom nisu otkrivene, pacijenti se kriju, a to daje lažnu sliku kako ih nema. “Zato je potrebo afirmisati testiranja “rizičnih grupa” za ovu infekciju. To se, pre svega odnosi na korisnike opijata (intravenski i ušmrkavanje), zatvorenike, osobe na dijalizi, sa pirsingom i tetovažama, promiskuitetne osobe sa nezaštićenim seksualnim odnosima, partnere i decu osoba sa hepatitisom C, osobe koje su nekad primale transfuzije krvi, hemofiličare, primaoce transplantiranih organa. Testiranje je jednostavno i široko dostupno”, objašnjava prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije. “Drugi razlog nedovoljnog otkrivanja je stigmatizacija ovih pacijenata, s jedne strane jer imaju zaraznu bolest koja može da se širi na okolinu, pa ih treba izbegavati. Zbog toga ove osobe često skrivaju svoju bolest ili je ne primećuju. Moraju se uložiti napori u boljem informisanju društva, naročiti o širenju bolesti, a sada kada imamo dobre antivirusne lekove koji mogu da izleče ovu bolest, moramo učiniti sve da eliminišemo hepatitis C iz naše sredine, boljim otkrivanjem i širim lečenjem”, kaže prof. dr Tomislav Preveden.
OKVIR: HEPATITIS C JE IZLEČIVA BOLEST
“Hepatitis C je izlečiva bolest, jer danas postoje moćni direktno delujući anti-virusni lekovi koji dovode do izlečenja u više od 95 odsto slučajeva. Terapija je jednostavna, najčešće jedna tableta dnevno u trajanju od 12 nedelja (8-24), dobro se podnosi. Ima više ovih lekova, a koji će se odabrati zavisi od genotipa virusa, ciroze jetre i bubrežne funkcije. Najnoviji lekovi su pangenotipski, deluju na HCV bez obzira na genotip virusa, tako da skupa genotipizacija u dijagnostici infekcije više nije potrebna. Antivirusnu terapiju ne bi trebalo odlagati, jer što se ranije započne uspeh terapije je veći, a mogućnost daljeg širenja infekcije se prekida. Osim antivirusnih lekova u lečenju hroničnog hepatitis C, kao i kod drugih hroničnih bolesti jetre, veliki doprinos daje pravilan higijensko-dijetetski režim života”, ističu lekari.
