«Da li lek treba da se uzima pre, posle ili tokom obroka?» jedno je od najčešćih pitanja na temu pravilnog korišćenja lekova. Od davnina je poznata činjenica da hrana utiče na delovanje lekova. Pod uticajem hrane se ne menja delovanje svih lekova, ali ako se jave promene, mogu biti uzrokovane ili vrstom hrane koju uzimamo ili vremenom kada je uzimamo. Rizik od interakcija hrane i lekova je posebno velik kod starijih pacijenata koji koriste veći broj lekova, a pod rizikom su i pothranjene osobe, oboleli od malignih bolesti, pacijenti oslabljenog imuniteta i pacijenti na parenteralnoj ishrani.
Generalno, čvrsta hrana, posebno bogata mastima i dijetetskim vlaknima odlaže prolazak oralno unetih lekova iz želuca u tanko crevo, smanjujući njihovu resorpciju pa posledično i početak dejstva. Ako se od leka očekuje brz efekat, npr. analgetici (lekovi protiv bolova), najbolje je da se lek uzima na prazan stomak kako bi resorpcija leka bila brža. Pojedine lekove treba uzimati istovremeno sa hranom kako bi se sprečila iritacija gastrointestinalnog trakta. Na primer, neke nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što su aspirin, diklofenak, ibuprofen, treba uzimati sa hranom da bi se smanjio njihov nadražajni efekat na želudac. Lekove koji se koriste u terapiji dijabetesa je zbog prirode dejstva potrebno uzimati neposredno pre jela.
Sve šira paleta lekova i dijetetskih preparata, različite dijetetske navike i sve raznovrsnija hrana otvaraju mogućnost za neograničen broj interakcija hrane i lekova. Kada koristite neki lek obavezno pročitajte u uputstvu za pacijenta (koje dolazi priloženo uz lek) da li ima interakcije sa hranom. Zbog svog širokog poznavanja prirode lekova i dijetetskih suplemenata farmaceuti su najpozvaniji da vas posavetuju kako pravilno koristiti lek i između ostalog daju preporuku da li lek koristiti na «prazan stomak» ili ne. Iz tog razloga obavezno pitajte farmaceuta u apoteci da vam objasni kako da pravilno koristite lekove.
