Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije i nastavi li se ovakav trend, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sva manji, a ozbiljnije slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti, upozoravaju stručnjaci i dodaju da se Srbija, nažalost nalazi i dalje u grupi evropskih zemalja sa zabrinjavajućim porastom antimikrobne rezistencije. Na to ukazuje i najnoviji izveštaj o antimikrobnoj rezistenciji u Evropi za 2021. godinu, koji su objavili Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti i Kancelarija za Evropu Svetske zdravstvene organizacije. Činjenica je da se u svetu sve ređe pojavljuju nove terapijske opcije za lečenje bakterijskih infekcija, a zabrinjava i procena da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine dovesti u rizik blizu 10 miliona života godišnje ukoliko ne budu preduzete ozbiljnije mere za racionalnu upotrebu antibiotika.
„Srbija je na vrhu lestvice zemalja u Evropi po rezistenciji mikroorganizama na antibiotike, a razlog tome je neracionalna upotreba i donekle zloupotreba antibiotika. Za to nije odgovorna samo humana medicina, obzirom da se povećana potrošnja pomenutih lekova beleži i u veterinarskoj medicine i u proizvodnji hrane. Sve ovo je doprinelo da bakterije postanu otporne na antibiotike, što predstavlja veliki problem zdravstvenom sistemu zbog infekcija koje one izazivaju. Takođe, i pandemija kovid-19 je donela povećanu potrošnju antibiotika”, kaže prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„U početku pandemije se smatralo da antibiotici mogu poboljšati ishod bolesti, ali su kasnije protokoli za lečenje kovid-19 promenjeni i iz njih su uklonjeni antibiotici za lečenje blagih i srednje teških bolesti, pa nije bilo razloga da se ovi lekovi koriste u meri u kojoj su do tada korišćeni. Sredinom 2022. godine na tržištu su se pojavili i antivirusni lekovi za kovid-19 infekciju, ali se tu desio apsurd, jer su lekari u Srbiji i dalje više propisivali antibiotike, a pacijenti više uzimali njih nego antivirusne lekove. Sve ovo je dovelo do porasta rezistencije bakterija na antibiotike, pa je zabeležen porast potrošnje antibiotika od 10 do 15 odsto, u zavisnosti od bakterijske vrste. U porastu su rezistentni sojevi bakterija koje su prisutne u bolničkim uslovima, Acinetobacter spp. koji je u preko 90 odsto rezistentan u odnosu na sve dostupne antibiotike, a slično je i sa porastom rezistentnih sojeva Klebsiella pneumoniae, koja je u 60 odsto slučajeva rezistentna na antibiotike, čime je Srbija po rezistenciji među vodećim u Evropi. Najveći problem predstavlja vrsta bolničke pneumonije koja je rezistentna na sve dostupne antibiotike, osim novih koji su se pojavili i na tržištu Srbije”, ističe prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog i dodaje da naš zdravstveni sistem mora pobediti bolničke infekcije kako mnogi životi ne bi bili izgubljeni.
Najveći problem su rezistentni sojevi bakterija prisutni u bolničkim uslovima
„Pacijenti koji leže u jedinicama intenzivne nege su zbog prirode svoje bolesti već imunokompromitovani i kod njih je rizik od infekcija visok, a dodatno su izloženi mogućnosti infekcije i zbog samog procesa lečenja koji je često invazivan. Na žalost ovakve infekcije su prisutne svuda u svetu, ali je rezistencija na antibiotike u Srbiji češća nego u severnoj i zapadnoj Evropi, obzirom na drugačiju kulturu i postupanje u bolničkim uslovima i sredini. Antibiotici su omiljeni lekovi kod naših lekara i pacijenata”, kaže prof. dr Radmilo Janković, iz Kliničkog centra Niš i dodaje da u jedinicama intenzivne nege ima dosta bakterija koje su rezistentne na antibiotike, ali su pobedive. „Bakterije se ne mogu u potpunost iskoreniti u bolničkoj sredini, ali je važno saznanje koje od njih dominiraju kako bi se imao epidemiološki i mikrobiološki nadzor nad njima, a vezano za racionalnu primenu antibiotika u bolničkoj sredini. Posebna pažnja mora se usmeriti ka kombinaciji više antibiotika za one bakterije koje su rezistentne na veći broj antibiotika. Za pohvalu je uspešnost mikrobiološke dijagnostike, posebno kod složenih stanja kao što je sepsa, jer je rizik za pacijenta veliki. U Srbiji se primenjuju i novi najsavremeniji antibiotici, koji nisu u širokoj upotrebi, ali primenu nalaze i stari, malo zaboravljeni antibiotici koji daju rešenje i efikasni su”, kaže prof. dr Radmilo Janković.
.jpg)
.jpg)
