Rezultati velikog broja istraživanja ukazuju da omega-3 masne kiseline povoljno utiču na nivo triglicerida, ukupnog i LDL-holesterola, krvni pritisak, ali i na različite organe u telu. Takođe, učestvuju u razvoju mozga i čula vida u prenatalnom i postnatalnom periodu.

 

Riba i riblje ulje sadrže dugolančane i nezasićene omega-3 masne kiseline. One vode poreklo iz fitoplanktona koji je osnova lanca ishrane u svim vodenim ekosistemima kao što su okeani, jezera i reke. Fitoplankton je odgovoran za sintezu omega-3 masnih kiselina i to eikozapentaenske (EPA) i dokozaheksaenske (DHA) koje se nalaze u živim organizmima kao što su ribe, školjke i vodeni sisari.

            Veća zainteresovanost za ova jedinjenja počinje 50-ih godina prošlog veka. Tada je pokazano da biljna ulja koja sadrže linolensku kiselinu imaju mogućnost da dovedu do snižavanja nivoa holesterola u ljudskom organizmu. Takođe je u to vreme pokazano da i riblje ulje koje takođe ima nezasićene masne kiseline pokazuje  hipoholesterolemijski efekat. Riblje ulje je bogat izvor omega-3 masnih kiselina EPA i DHA, a njihov pozitivan uticaj na ljudski organizam su pokazali naučnici iz Danske u jednoj od prvih studija iz ove oblasti. Oni su posmatrali smrtnost od srčanih bolesti u dve grupe i to među Eskimima na Grenlandu i stanovništvom u svojoj otadžbini Danskoj. Kod Eskima je bila znatno manja smrtnost, a to je objašnjeno činjenicom da je njihova ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama iz morskih organizama za razliku od Danaca koji unose zasićene masti. Kasnija istraživanja su istakla da omega-3 masne kiseline ne snižavaju samo holesterol, već i trigliceride i to kod pacijenata sa povišenim nivoom triglicerida u krvi. Kada se malo detaljnije pogleda u prethodno pomenutu studiju danskih autora ishrana Eskima je bogata holesterolom i mastima, koje su delovale protektivno, jer su poreklom iz morskih organizama koji u sebi imaju omega-3 masne kiseline. Slična studija sa Aljaske je pokazala da su tamošnji Eskimi znatno manje bolovali od ateroskleroze nego beli stanovnici.

Riba je bog izvor omega-3 masnih kiselina

            Pored severnih i hladnih krajeva studije vezane za unos omega-3 masnih kiselina kroz ribu i uticaj na razvoj srčanih oboljenja su sprovedeni i u drugim delovima sveta. Tako je u Holandiji pokazano da smrtnost od srčanih boleti među muškim stanovništvom je 50% niža kod osoba koje konzumiraju 30g ribe dnevno. Studija sa Harvarda ističe da unos jedne ili dve porcije ribe nedeljno je povezana sa manjom mogućnošću za pojavu srčanih bolesti. Ribe iz ovih studija koje se preporučuju da budu deo ishrane su losos, sardina i skuša. Naravno bitno je istaći i drugu ribu kao što je tuna koja ima nešto niži sadržaj omega 3 masnih kiselina, ali i školjke. Od ovih masnih kiselina moguće ja istaći dva i to, EPA i DHA, koji su odgovorni za pomoć u prevenciji  srčanog udara. Prisustvo ovih masnih kiselina značajno utiče na eritrocite. Ako eritrociti imaju nizak sadržaj omega 3 i ako se u njima nalazi oko 3,3% od ukupnog sadržaja masnih kiselina onda postoji mnogo veća mogućnost za pojavu srčanog udara nego kod osoba čiji eritrociti imaju 5% ili više. Jedan od zaključaka ističe da je za čak 70% smanjena mogućnost za pojavu srčanog udara kod osoba sa visokim nivoom omega 3 u eritrocitima. 

Omega-3 i masnoće u krvi

            Ispitivan je takođe uticaj omega 3 masnih kiselina iz ribe na prevenciju tromboze. Između ovoga i ateroskleroze se može napraviti dobra veza, jer i u prvom i drugom slučaju važnu ulogu ima unutrašnji zid krvnih sudova (endotel) na koga mogu pozitivno da utiču omega-3 masne kiseline. One su odgovorne za povećanje stvaranja faktora relaksacije endotela i azot 2 oksida (NO), koji predstavlja jedan od najznačajnijih vazodilatatora u našem organizmu. Kod stanja kao što je ateroskleroza sinteza ovih jedinjenja je smanjena. Glavni efekat omega-3 masnih kiselina iz ribe se odnosi na njihov uticaj na lipoproteine u plazmi. Unos veći od 7 grama dnevno omega-3 snižava nivo lipoproteina veoma niske gustine (VLDL) kao i triglicerida tako što smanjuje njihovu sintezu u jetri. Pored ovoga omega-3 mogu da dovedu i do sniženja postprandijalnog skoka lipida u krvi kao i smanjenja sinteze hilomikrona koji dovode do pojave ateroskleroze. Ako na osnovu ovih podataka posmatramo koji bi bio najbolji put da se ishranom snizi nivo masti i lipoproteina u plazmi dolazi se do sledećih zaključaka. Prvo je potrebno ishranom sniziti unos holesterola i zasićenih masti čime se utiče na regulaciju receptora za LDL na endotelu kao i snižavanje LDL koncentracije u plazmi. Unos ribljeg ulja će uticati na smanjenje sinteze  VLDL i triglicerida. Promena u ishrani koja podrazumeva smanjenje zasićenih masti životnjskog porekla i njihovu zamenu onom iz ribe pokazuje pozitivan uticaj na ljudski organizam. Omega-3 masne kiseline su pokazale hipolipidemijski efekat i kod zdravih dobrovoljaca. Tako rezultati ove studije ukazuju da ispitanici koji su konzumirali losos imali su niži nivo holesterola u plazmi kao i sniženi LDL. Hipolipemijski efekat omega-3 masnih kiselina je pokazan i kod osoba sa hiperlipidemijama. Omega-3 masne kiseline su pokazale da mogu da utiču na snižavanje nivoa triglicerida. To potvrđuju rezultati studije u kojoj su ispitanici konzumirali namirnice (riba i školjke) bogate ovim masnim kiselinama.

Omega-3 i dijabetes

            Omega-3 masne kiseline poreklom iz ribe i ribljeg ulja preporučuju se i pacijentima koji boluju od dijabetesa. Jedan od razloga je i činjenica da pacijenti sa dijabetesom imaju veću mogućnost za pojavu vaskularnih oboljenja. Tako kod pacijenata sa insulin zavisnim dijabetesom (koji primaju insulin) primena ribljeg ulja kroz dodatke ishrani ne dovodi do problema u regulaciji nivoa glukoze, a pozitivno utiče na nivo lipida i lipoproteina u plazmi. Kod pacijenata sa insulin nezavisnim dijabetesom (koji koriste oralne antidijabetike), rezultati primene ribljeg ulja su malo drugačiji. Razlog za to je činjenica da su ovi pacijenti osetljivi na kalorijsko opterećenje. Dodatak ribljeg ulja svakodnevnoj ishrani doveo bi do hiperkalorijskog efekta što bi uticalo na regulaciju glukoze. Važno je istaći da je u većini studija kod pacijenata sa insulin nezavisnim dijabetesom pokazano sniženje triglicerida i VLDL čestica holesterola dok su u nekim pokazani poremećaji u regulaciji nivoa glukoze. Još jedan pozitivan uticaj omega-3 je i blago snižavanje povišenog krvnog pritiska.

            Kao što je prethodno istaknuto najbogatiji izvor omega-3 masnih kiselina su riba i riblje ulje. Da bi se unela dovoljna količina omega-3 preporučuju se dva do tri obroka nedeljno u kojima je zastupljena riba. Moguće ja i zameniti meso u ishrani ribom. Sadržaj omega-3 masnih kiselina u ribi i školjkama je različit. Kao najbolji izvor mogu se istaći inćuni, haringa, skuša, losos, sardine, dok od slatkovodnih riba pastrmka. Glavni cilj preporuke unosa omega-3 masnih kiselina jeste da se poveća sadržaj EPA i DHA u krvi i tkivima ljudskog organizma. Jedan od podataka ističe da se to može postići ako se konzumira nedeljno 200 do 300 grama ribe ili školjki. Interesantno je pogledati odakle dolazi riba koju konzumiramo. Kako se potrebe za ribom u ishrani povećavaju, a da se u prirodi ne bi potpuno izlovila sve više se u prodaji nalazi riba koja je gajena u ribnjacima i to posebno losos i som. Važno pitanje koje se postavlja je sadržaj EPA i DHA u gajenoj ribi. Jedan od podataka iz inostranstva ukazuje da je u gajenom somu u odnosu na divljeg sadržaj EPA i DHA niži za čak 50 do 70% dok kod divljeg i gajenog lososa nije bilo razlike.

            Kako dugoročan unos ribe i školjki ishranom pozitivno utiče na ljudski organizam može se posmatrati praćenjem sadržaja omega-3 u plazmi i eritrocitima. Analiza sastava masnih kiselina u adipoznom tkivu ukazuje koliki je bio unos omega-3 tokom prethodnih meseci i godina. Osobe koje ne mogu da jedu ribu mogu da koriste riblje ulje za prevenciju zdravlja i to 2 do 3 grama dnevno. Omega-3 masne kiseline iz ribe i ribljeg ulja su pokazale pozitivan uticaj kod različitih patoloških stanja kao što su ateroskleroza i srčani problemi, ali i kod zdravih osoba koje ih koriste u prevenciji.

 


Slične objave

Newsletter