Virus korone, pored respiratornih organa, pokazalo se da zahvata i digestivni sistem. Tačnije, kod velikog broja pacijenta primarne manifestacije koronavirusa bile su digestivne tegobe, kao što je dijareja, povraćanje i mučnina, a deo pacijenata susreo se i sa brojnim neželjenim dejstvom primenjenih lekova i to prvenstveno antibiotika, koji su bili neophodni u lečenju težih oblika kovid 19 infekcije. Svaki treći pacijent koji je bio kovid pozitivan, ističu gastroenterolozi zaposleni u bolnicama koje su bile u kovid sistemu u Srbiji, imao je gastroenterološke probleme i komplikacije, a povećano korišćenje antibiotika tokom pandemije, dovelo je do narušavanja crevne mikroflore i pojave antibiotskih kolitisa kod obolelih pacijenata.
O prevenciji digestivnog zdravlja moramo brinuti svakodnevno
Na prevenciju digestivnog zdravlja moramo misliti svakodnevno, čulo se na edukativnoj tribini “Obezbedi svoje digestivno zdravlje” koju su organizovali Udruženje gastroenterologa Srbije i gastroenterološka sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD), sredinom maja u Beogradu.
“Beogradski Kliničko-bolnički centar “Zvezdara” (KBC Zvezdara) u poslednjih godinu dana, koliko je bio u kovid sistemu, zbrinuo je blizu sedam hiljada pacijenata, od toga 1500 u drugom talasu”, kaže prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC Zvezdara i predsednik gastroenterološke sekcije Srpskog lekarskog društva. “Bilo je pacijenata koji nisu kašljali, niti su imali upalu pluća, ali su bili pozitivni na korona infekciju, a prema izveštajima iz bolnica koje su bile u kovid sistemu u Srbiji i analizama načinjenim u svetu, trećina obolelih pacijenata susrela se sa teškoćama u gastroenterološkom traktu. Virus je bio hepatotropan i kod 40 odsto obolelih pacijenata zabeleženo je povećanje vrednosti transaminaza. Od simptoma pacijenti su se najčešće žalili na dijareju, povraćanje, mučninu i povremeno na bolove u stomaku. Nekada su problemi sa digestivnim traktom bili prvi simptomi koronavirusa, tako da su se pacijenti javljali svojim lekarima opšte prakse, tačnije porodičnim lekarima u domovima zdravlja sa gastroenterološkim simptomima da bi se kasnije utvrdilo da su korona pozitivni. Zbog činjenice da su antibiotici deo protokola za lečenje kovid infekcije, pacijentima je pretila pojava i od antibiotskog kolitisa i naravno infekcije izazvane bakterijom Clostridium difficile. Međutim, lekari u KBC Zvezdara koja ima kliničko odeljenje za gastroenterologiju, su se trudili da pacijentima daju i probiotske preparate, prema najnovijim preporukama koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, čime je istovremeno prevenirana pojava svih tih neželjenih problema“, ističe prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC Zvezdar i predsednik gastroenterološke sekcije Srpskog lekarskog društva. „Zdravlje mnogih građana bilo je ugroženo i pre kovid pandemije, a oni pacijenti koji su imali i ranije hronične ne kovid digestivne bolesti sada su se susreli sa pojačanim tegobama, jer su te bolesti do sada bile u senci. U poslednjih godinu dana evidentirana je i manja poseta pacijenata sa digestivnim problemima specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, mnogi pacijenti kasnili su i sa terapijama, ali je od značaja i to da je delu pacijenata i u kovid periodu u određenim zdravstvenim ustanovama bila obezbeđena zelena zona za kontinuirano primanje biološke terapije“, ističe prof. dr Petar Svorcan.
Uz antibiotik i probiotik
Antibiotici su među najčešće korišćenim lekovima i ne retko su predmet zloupotrebe, kažu lekari i farmaceuti i podsećaju da antibiotici mogu imati i neželjena dejstva od kojih je najčešći antibiotski kolitis, koji nastaje jer antibiotici ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru. U vreme pandemije korona infekcije u mnogim zdravstvenim ustanovama u Srbiji koje su bile obuhvaćene kovid sistemom potrošnja antibiotika povećana je od 30 do 35 odsto u odnosu na period pre pandemije, a pacijentima sa težom kliničkom slikom davana je kombinacija više antibiotika, što je zahtevalo i veću pažnju pri odabiru probiotika.
Prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije kovid 19 i istakao da oni značajno utiču na lečenje kovid 19, kao uostalom i kod drugih bolesti, ali se često daju i kada to nije potrebno.
„Oko 25 odsto ljudi koji su uzimali sistemski antibiotike, a morali su da ih uzimaju po protokolu lečenja kovid infekcije, razvili su neželjena dejstva. U tim slučajevima ne postoji apsolutno sigurno sredstvo koje može da pomogne, ali adekvatno izabrana probiotska kultura za najmanje 50 odsto smanjuje učestalost antibiotskog proliva i pojavu bakterije klostridije. U Srbiji je na tržištu registrovano preko 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi, koja se nalazi u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu“, kaže prof. dr Miodrag Krstić, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije.
Antibiotski kolitis
Pod antibiotskim kolitisom smatra se svaka dijareja koja nastaje od početka primene do 6 nedelja nakon prestanka uzimanja antibiotika. U patogenezi antibiotske dijareje je gubitak ravnoteže crevne flore kao posledica neselektivnog dejstva antibiotika na uništavanje bakterija, pa tako antibiotici pored uništavanja patogenih baterija uništavaju i korisne bakterije koje su fiziološki prisutne u digestivnom traktu. Time se remeti normalna metabolička funkcija crevne flore što za posledicu ima smanjenje fermentacije ugljenih hidrata u crevima i posledično osmotsku dijareju. Važno je istaći da pojava antibiotskog kolitisa nije dozno zavisna pa se može javiti i nakon samo jedne doze antibiotika.
Smatra se da je za jednu četvrtinu svih antibiotskih kolitisa odgovorna bakterija Clostridium difficile, koja dovodi do najtežeg oblika antibiotskog kolitisa – pseudomembranoznog kolitisa. U najtežem slučaju posledica pseudomembranoznog kolitisa izazvanog C. difficile je smrt, a u Srbiji je mortalitet pacijenata hospitalizovanih zbog C. difficile infekcije oko 7%. Bolest nije uzrokovana samom bakterijom već njenim toksinima A i B. Smatra se da jedan broj zdravih ljudi u svom digestivnom traktu ima bakteriju C. difficile, ali nisu oboleli jer normalna crevna flora ne dozvoljava nekontrolisan razvoj ovog patogena. Faktori rizika za nastavak C. difficile kolitisa su faktori vezani za primenu antibiotika (antibiotik širokog spektra, dugo i/ili ponovljeno davanje antibiotika, kombinacija antibiotika, antibiotici sa bilijarnom ekskrecijim) i faktori rizika vezani za domaćina (imunokompromitovanost, mlađi od 6 i stariji od 65 godina, hronične bolesti, duga hospitalizacija, intenzivna nega, primena blokatora protonske pumpe i H2 blokatora osim u eradikaciji H.pylori).
