U Srbiji 30 odsto trudnoća završi se carskim rezom, što je više nego ranijih godina. Ginekolozi savetuju da je prirodni porođaj bezbedniji i za majku i za bebu i mora mu se dati prednost kad god je to moguće.
Najvažniji evropski skup posvećen porođaju održan je nedavno u Beogradu, a Srbija i Ginekološko akušerska sekcija Srpskog lekarskog društva bile su domaćini učesnicima Šestog evropskog kongresa o porođaju. Učesnici Kongresa, eksperti iz sveta, Evrope i Srbije razmenili su najnovija saznanja i iskustva u vezi sa različitim aspektima porođaja, ali i usaglasili se sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije da se više stimuliše porođaj prirodnim putem.
“U eri značajnog globalnog porasta broja porođaja završenih carskim rezom, sticanje standardnih akušerskih veština postalo je otežano i nedovoljno”, kaže prof. dr Ljiljana Mirković, predsednica organizacionog odbora Šestog evropskog kongresa i dodaje da primeru nordijskih zemalja, koje su rangirane kao najbolje u pružanju nadzora u porođaju i koje imaju 15,7 odsto carskih rezova, a poseduju i jasno formulisanu doktrinu kako bi se znatan procenat smanjio na preporučenih 10 do 15 odsto od strane Svetske zdravstvene organizacije, trebalo bi da teže sve ostale zemlje.
„U Srbiji bi trebalo povećati brigu o trudnicama i porođaju i implementirati dobre predloge iz evropskih zdravstvenih sistema i sveta. Žene se u našoj zemlji mogu porađati na 47 mesta, u državnim bolnicama, a postoje i tri privatna porodilišta. Sve to ukazuje da je naša struktura porodilišta dobra, a uz manja renoviranja i povećan stepen humanizacije biće odlična. Nedostaju nam vodiči kliničke prakse u ovoj oblasti i to je naredni posao za struku, a za pružanje lepe reči trudnicama edukacija nije potrebna”, kaže prof. dr Ljiljana Mirković, ginekolog akušer.
“Prirodni porođaj je još uvek u većini, ali se brzo povećava i broj carskih rezova u Srbiji. Objektivno, to je problem prisutan svuda u svetu, a najviše ih je u Egiptu (preko 80 odsto). Pre 30 godina carski rez se u Srbiji radio u 8 do 9 odsto slučajeva, ali je sada povećan i prevazilazi 30 odsto. Zato je važno da se u Srbiji uvede registar rađanja, jer će se tada znati tačne brojke i klasifikacija carskih rezova, kao i odgovor zašto se rade u pomenutom broju. Mi u Srbiji želimo da napravimo akcione planove i dostignemo ono što su preporuke Svetske zdravstvene organizacije, a to je 10 do 15 odsto carskih rezova”, kaže prof. dr Mirković.
“Carski rez je hirurški zahvat koji nosi sa sobom sve konsekvence, tačnije, krvarenje, metaboličke komplikacije i značajan broj infekcija. To je mnogo ozbiljniji zahvat, nego što je vaginalni porođaj. Zaista, mnogo manje se priča o komplikacijama carskog reza. Žene posle carskog reza mnogo ređe ostaju trudne, a ukoliko i ostanu postoji mogućnost problema sa posteljicom, a i svaka kiretaža ili intervencija na materici i sama anestezija nosi već sa sobom komplikacije. Uzimajući sve to u obzir- ginekolozi preporučuju vaginalni, tačnije prirodni porođaj, jer je on bezbedniji. Carski rez je ranije bio supstitucija za bezbolni porođaj, jer su izbegnute kontrakcije. To je zabluda, jer posle carskog reza nastaje jak bol na mestu incizije, obzirom da se presecaju slojevi tkiva dok se dođe do materice. Sada postoji i primenjuje se epidural, tačnije epiduralna anestezija, pa bola i nema, a time nema opravdanja ni za carski rez, naravno ukoliko to posebno stanje trudnice i ploda ne zahteva”, objašnjava prof. dr Ljiljana Mirković, ginekolog – akušer i predsednica Organizacionog odbora Šestog evropskog kongresa o porođaju.
