Dijetalna vlakna predstavljaju deo biljne hrane koja uglavnom prolazi kroz probavni sistem bez razlaganja ili varenja. Postoje dve vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva. Rastvorljiva vlakna se rastvaraju u vodi i uključuju biljni pektin, gume, nerastvorljive oligosaharide i sluzi. Nerastvorljiva vlakna se ne rastvaraju u vodi, a uključuju biljnu celulozu i hemicelulozu. Većina biljaka sadrži i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, ali u različitim količinama. Dijetalna vlakna su važan deo zdrave ishrane. Zahtevaju dovoljan unos tečnosti jer vlakna imaju osobinu da vezuju vodu ili da stvaraju gelaste strukture, čime povećavaju volumen stolice i regulišu vreme prolaska hrane kroz digestivni trakt. Dijetalna vlakna doprinose osećaju sitosti, pa pomažu regulisanju telesne težine, a odgovarajući unos vlakana pomaže u regulaciji krvnog pritiska, holesterola i nivoa šećera u krvi. Određena dijetalna vlakna predstavljaju hranu za razvoj dobrih bakterija u crevima koja na različite načine doprinose celokupnom zdravlju. Preporuka je da se dnevno unese između 25g i 30g vlakana kako bi se očuvalo dobro zdravlje. Hrana bogata vlaknima je biljnog porekla. Najveća količina vlakana nalazi se u mahunarkama kao što su sočivo, pasulj, leblebije (naut), grašak, soja, zatim u žitaricama celog zrna, u svežem voću i povrću i orašastim plodovima poput badema, oraha itd. Veoma lako možete obogatiti ishranu dijetalnim vlaknima tako što ćete na primer uz svaki obrok konzumirati salatu od svežeg povrća uz dodatak semenki i orašastih plodova, barem jedna užina tokom dana treba biti voće, a beli hleb zamenite hlebom od celog zrna žitarica. Takođe, ukoliko unosite više vlakana, ne zaboravite da unosite dovoljnu količinu vode.
