Konstipacija predstavlja otežano ili usporeno crevno pražnjenje i pojavu tvrde stolice. Može biti funkcionalna i organska, koja se javlja kao posledica metaboličkih bolesti (šećerna bolest, hipotireoza), neuroloških bolesti (Parkinsonova bolest, moždani udar), kolagenoza (sistemska skleroza) ili karcinoma kolona. Mnogo češće je zastupljena funkcionalna konstipacija.
Dijagnoza funkcionalne konstipacije, prema Rome IV kriterijumima, se postavlja ukoliko je prisutno 2 ili više sledećih kriterijuma (tokom 25% defekacija) koji moraju biti ispoljeni u poslednja 3 meseca, sa početkom pojave simptoma najmanje 6 meseci pre postavljanja dijagnoze:
- Naprezanje tokom defekacija
- Brabonjasta ili tvrda stolica (Bristol skala 1 ili 2)
- Osećaj nepotpune ispražnjenosti tokom defekacije
- Senzacija anorektalne opstrukcije/blokade
- Manuelni manevri za olakšanje defekacije
- Manje od 3 spontana pražnjenja creva nedeljno
- Kašaste stolice retko prisutne bez upotrebe laksativa
- Nedovoljni kriterijumi za IBS (inflamatorne bolesti creva)
Simptom koji je ključni za diferenciranje funkcionalne konstipacije u odnosu na iritabilni crevni sindrom sa konstipacijom (IBS-C) je bol, koji je odsutan kod funkcionalne konstipacije.
Hronična konstipacija spada u najčešće gastroenterološke poremećaje i javlja se kod oko 10-15% populacije i, obzirom da veoma remeti kvalitet života, konstipacija predstavlja veliki teret za zdravstveni sistem. Češće se javlja kod žena i starijih osoba.
Značaj unosa dovoljne količine vlakana
Konstipacija je često posledica savremenog načina života koji karakterišu neredovni obroci, smanjeno unošenje tečnosti, odsustvo fizičke aktivnosti, i posebno smanjeno unošenje biljnih vlakana.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i američkog udruženja za dijetetiku (ADA) je da se putem ishrane unese bar 25-30 g biljnih vlaka na dan. Prema podacima američkih stručnih udruženja, prosečan Amerikanac unese samo 15 g biljnih vlaka. Slična situacija je i u drugim zemljama. Smatra se da zbog preskakanja obroka i čestog obedovanja "brze hrane", prosečna odrasla osoba unese polovinu potrebne količine biljnih vlakana.
Zbog svega navedenog u terapiji konstipacije se najpre insistira na promeni životnih navika - konzumiranju tečnosti, povećanju fizičke aktivnosti i unošenju biljnih vlakana putem hrane.
Međutim, ukoliko navedeni higijensko-dijetetski režim ne dovede do smanjenja simptoma konstipacije, prva linija terapije su zapreminski laksativi. Najčešće upotrebljavan zapreminski laksativ je Plantago ovata (aktivna suspstanca Psyllium). Plantago ovata deluje tako što vezuje veliku količinu vode u crevima, bubri i razmekšava stolicu. Pošto povećava zapreminu stolice, deluje kao fiziološki stimulus za pokrete creva imitirajući normalnu crevnu peristaltiku. Zbog ove karakteristike ima veliku prednost u odnosu na nadražajne laksative. Preporučena doza je 15 g na dan, uz dodatnu količinu tečnosti (rastvara se u čaši vode). Može se upotrebljavati svakodnevno, u dugom vremenskom periodu. Plantago ovata je siguran, biljni izvor vlakana, koji se dugo vremena koristi u tretmanu konstipacije. Obzirom da omekšava stolicu i ne deluje nadražajno na debelo crevo, može se koristiti i kod pacijenata sa perianalnim bolestima (fisure, hemoroidi) kao i u postoperativnom periodu kod kolorektalnih i ginekoloških operacija.
Autor: Doc dr Snežana Lukić, subspecijalista gastroenterologije i šef kabineta za funkcionalnu dijagnostiku Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju UKC Srbije
