Tokom istorije ljudima je bilo poznato da pojedine lekovite biljke imaju i psihoaktivna svojstva, odnosno deluju na centralni nervni sistem (CNS) zbog čega mogu uticati na raspoloženje, svest, ponašanje itd. Za takvu aktivnost su odgovorna različita jedinjenja iz biljaka koja su takođe i aktivne supstance u različitim biljnim lekovima.

Važno je istaći da mehanizam dejstva nekih od najznačajnijih biljaka koje deluju na CNS nije potpuno jasan. Za različite biljke slobodno možemo reći da pokazuju višestruku aktivnost, usled različitih aktivnih jedinjenja koja su prisutna u njima. Studije sprovedene na životinjama su istakle da ekstrakti od čak 80 različitih biljaka pokazuju potencijalnu aktivnost kod psihijatrijskih stanja. Ipak znatno manji broj biljaka se danas koristi u praksi kod problema sa CNS-om. Kada se pogledaju biljke koje se koriste kod ovih problema one se mogu grupisati prema njihovim efektima koje pokazuju nakon primene. Ovde ćemo se osvrnuti na samo nekoliko zanimljivih biljaka koje pokazuju uticaj na raspoloženje.

Šafran

Šafran (Crocus sativus) je začinska biljka i to je najskuplji začin koji se danas koristi u kulinarstvu. Pored toga poseduje i značajna lekovita svojstva. Žig tučka cveta šafrana sadrži biološki aktivna jedinjenja iz grupe karotenoida gde se posebno ističe krocin, monoterpeni i flavonoidi (kvercertin i kamferol). Ispitivanja na glodarima su pokazala da ekstrakt šafrana može da poboljša memoriju. Jedno od aktivnih jedinjenja koje je za to odgovorno je krocin koji može da poboljša memoriju i smanji negativan uticaj skopolamina na pamćenje. Nekoliko studija sprovedenih na ljudima, u kojima je prosečno bilo oko 40 učesnika sa blagim do umerenim simptomima depresije, pokazalo je interesantne rezultate. Nakon 6 do 8 nedelja primene ekstrakta šafrana pokazalo se da je preparat ove biljke efikasniji od placeba, ali i jednako efikasan kao konvencionalni lek koji se najčešće koristi u poboljšanju simptoma depresije. Ipak manji broj učesnika u ovim studijama je ograničavajući faktor da se još preciznije potvrde potencijalna lekovita svojstva ove biljke u tretmanu depresije.

           

Kantarion

Druga biljka za koju je pokazano da može da utiče na CNS je kantarion (Hypericum perforatum). Primena kantariona je zabeležena još u Staroj Grčkoj. Ekstrakti kantariona su bogati mnogim biološki aktivnim jedinjenjima kao što su flavonoidi, fenolne kiseline, naftodiantroni i mnoga druga. Biološka aktivnost kantariona uključuje inhibiciju neurona čime se sprečava ponovno preuzimanje neurotransmitera (serotonin, dopamin, noradrenalin i drugi). Takođe se smanjuje i osetljivost receptora prema tim neurotransmiterima kao i njihova sposobnost vezivanja. Neka od najznačajnijih jedinjenja koja su odgovorna za ovakvu aktivnost su hipericin, pseudohipericin, protohipericin i hiperforin. Naravno pored njih postoje i druga koja daju doprinos ovim svojstvima kantariona. Iz prethodno istaknutih činjenica o uticaju na neurotransmitere nije slučajno da ekstrakti kantariona pokazuju različite efekte vezane za ponašanje životinja. Neki od najznačajnijih su neuroprotektivni efekat, i poboljšanje kognitivnih funkcija. Kada se posmatraju studije na ljudima one su uglavnom bile usmerene na antidepresivna svojstva ekstrakta kantariona. Primenom ekstrakta kantariona u dozi od 300 do 1200 mg dnevno u terapiji blagih do umerenih simptoma depresije pokazano je da značajno utiču na njih u poređenju sa placebom. Takođe su se pokazali jednako dobro kao i sintetski antidepresivi. Dokazi koji ukazuju da se kantarion podjednako dobro pokazao kao i antidepresiv idu u prilog činjenici da pacijenti tokom primene bolje podnose ekstrakte ove biljke nego neke lekove iz prethodno pomenute grupe. Važno je naglasiti da kantarion i njegovi ekstrakti mogu da utiču na metabolizam lekova što može dovesti do njihove niže koncentracije u plazmi.

 

Matičnjak

Matičnjak (Melissa officinalis) je lekovita višegodišnja biljka, koja ima miris na limun, a u medicini se koristi već više od 2000 godina. Interesantno je istaći da primena ove biljke može da dovede do poboljšanja pamćenja i mentalnih funkcija. Zbog blagog sedativnog dejstva koje ova biljka ima može da se koristi kod poremećaja sna, ali i za smanjenje razdražljivosti, anksioznosti i stresa. Jedinjenja koja su odgovorna za aktivnost ove biljke su citronelal, neral i geranial, flavonodi i druga polifenolna jedinjenja od kojih je najznačajnija ruzmarinska kiselina. Studije na glodarima su pokazale sedativni efekat etarskog ulja i ekstrakta matičnjaka. Takođe studije na ljudima su imale za cilj da pokažu uticaj matičnjaka na kognitivne sposobnosti i raspoloženje. Tako su u studiji u kojoj je učestvovalo 20 dobrovoljaca primenjivane tri pojedinačne različite doze ekstrakta matičnjaka (300, 600 i 900mg) čija je aktivnost poređena sa placebom. Rezultati primene ekstrakata su pokazali doznu zavisnost gde su i najniža i najviša doza dovele do blago sedativnog dejstva i uticale su na smanjenje razdražljivosti ispitanika u poređenju sa placebom. Interesantno je istaći studije koje su istraživale uticaj matičnjaka na osobe koje imaju demenciju. U tu svrhu korišćeno je etarsko ulje za aromaterapiju nakon čije primene je procenjivan kvalitet života 71 osobe koja ima ozbiljnu demenciju. Nakon 4 nedelje primene u poređenju sa placebom grupa ispitanika koja je koristila etarsko ulje pokazala je manju uznemirenost i društvenu povučenost, dok su više vremena provodili u nekim konstruktivnim aktivnostima. Druga studija ističe primenu tinkture kod pacijenata sa blagom i umerenom demencijom tokom 16 nedelja. Rezultati su pokazali kognitivno poboljšanje i smanjenje uznemirenosti osoba koje su uzimale tinkturu.

 

Kava

Jedna od biljaka koja vodi poreklo sa ostrva u Tihom okeanu i poseduje svojstva da smanjuje umor i dovodi do opuštanja i sna je kava (Piper methysticum). U predelima sveta gde je autohtona već se milenijumima koriste rizom i koren za pravljenje pića i ekstrakta.  Neka od glavnih biološki aktivnih jedinjenja su kavapironi koji su poznatiji još i kao kavalaktoni. Ekstrakti koji se nalaze na tržištu su standardizovani i sadrže od 30 do 70% kavalaktona. Važno je naglasiti da listovi i stabljika kave sadrže alkaloide koji su hepatotoksični tako da se ovi biljni organi ne smeju koristiti. Tačan mehanizam kojim kavalaktoni deluju na centralni nervni sistem je danas slabo objašnjen. Kavalaktoni pokazuju svojstvo da utiču na pobuđenost neurona preko voltažno zavisnih kalcijumovih kanala, a mogu da deluju i na neke neurotransmitere (serotonin, glutaminska kiselina i dopamin). Interesantni podaci su dobijeni analizom studija na ljudima gde je pokazano da u poređenju sa placebom ekstrakt kave (primenjivan najduže 24 nedelje u dozi od 105 do 280mg kavalaktona) je značajno smanjio anksioznost u poređenju sa placebom.

 

Kao što se može videti kod problema sa raspoloženjem pored sintetskih mogu se koristiti i biljni proizvodi čija primena otvara mnoge potencijalno dobre terapijske mogućnosti.  Lekovite biljke predstavljaju pravo bogatstvo prirode koje je važno da se primenjuje u lečenju na pravi način i to prema preporukama zdravstvenih radnika (farmaceuta i doktora medicine). Samo na taj način se može postići njihovo adekvatno terapijsko dejstvo i izbeći mogući neželjeni efekti.

 

 

 


Slične objave