Nacionalna banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, osnovna 2019. godinine, ne zadovoljava potrebe za reproduktivnim materijalom zbog veoma malog broja donora. Iz tog razloga Srbija je od januara ove godine počela sa uvozom doniranih spermatozoida i jajnih ćelija iz Španije, Danske i Češke.
Od kraja januara ove godine Srbija je počela, kao i mnoge države u Evropi i svetu, sa uvozom doniranog reproduktivnog materijala iz stranih banaka reproduktivnog materijala. Nedavno, u Srbiju je stigao i prvi kontingent doniranih jajnih ćelija iz banke reproduktivnog materijala iz Španije, a u toku je i njihova primena u postupku vantelesne oplodnje kod prijavljenih parova. U periodu od 10. decembra 2022. godine do 25. januara 2023. godine za ovaj proces sa reproduktivnim materijalom iz uvoza prijavilo se oko 500 parova i žena bez partnera. Šest žena će najpre ući u proces vantelesne oplodnje sa jajnim ćelijama iz Španije, tačnije četiri u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i dve u beogradskoj Ginekološko akušerskoj klinici „Narodni front“, čulo se na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
„Srbija je počela sa uvozom doniranog reproduktivnog materijala (jajnih ćelija i spermatozoida), obzirom da domaća, Nacionalna banka reproduktivnog materijala osnovana 2019. godine, po kapacitetima ne zadovoljava potrebe u Srbiji (pet donora spermatozoida i nijedan jajnih ćelija). Reproduktivni materijal uvoze i mnoge druge zemlje (Danska, Španija, Grčka), a Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je potpisao ugovor sa više evropskih banaka reproduktivnih ćelija i to sa bankama u Španiji, dve iz Danske i jednom iz Češke“, kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. “Parovi i žene bez partnera moći će da biraju iz koje banke ćelija žele reproduktivni materijal i u kojoj zdravstvenoj ustanovi žele da se ceo proces obavi. U toku je sklapanje ugovora sa sedam državnih i petnaest privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji gde će vantelesna oplodnja moći da se obavi, a e-Uprava se postarala da ceo proces pripreme zainteresovanim parovima olakša. U periodu od mesec i po dana za proces vantelesne oplodnje stiglo je oko 500 prijava od čega su deset odsto žene bez partnera koje o trošku države mogu sa materijalom iz uvoza da obave pomenuti proces. Naravno, to podrazumeva žene starosne dobi do 45 godina, a one koje imaju više od 45 godina, a manje od 50 godina, mogu takođe da se prijave, ali troškove postupka snose same“, kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić.
Cilj je povećanje nataliteta
Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije ističe da je ova klinika prva u Srbiji obavila vantelesnu oplodnju još 1991. godine i da sada to dete ima 31 godinu. „To nije novina u Srbiji , ali nije bilo dovoljno donora, pa se program nije mogao ni odvijati. Zato je postupak uvoza doniranog reproduktivnog materijala značajan, jer će uticati na povećanje broja novorođenih beba, ali će se ispuniti i želje mnogih žena koje do sada nisu mogle da ostvare materinstvo. Interesovanje za jajne ćelije je za sada veće, od iskazanog interesovanja za spermatozoidima, podseća prof. dr Aleksandar Stefanović i dodaje da će postupak vantelesne oplodnje moći da radi svaka zdravstvena ustanova koja zadovoljava propisane uslove. Naravno, bez obzira na uvoz doniranog reproduktivnog materijala, trebalo bi više promovisati potrebu donora iz Srbije, kako jajnih ćelija, tako i spermatozoida, ali i o mogućnosti unošenja novina u zakonsku regulativu“, dodaje prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS.
Finansijska podrška države
„Napor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS, ali i više ministarstava već daje rezultate, oformljena je domaća banka reproduktivnih ćelija, a zahvaljujući domaćem donoru, došlo je nedavno do trudnoće kod jedne žene“, kaže dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. „Cilj je da se svake godine rađa sve više dece u Srbiji, da porodice i žene bez partnera dođu do potomstva“, dodaje on i podseća da je država obezbedila, pored donorskog reproduktivnog materijala iz uvoza i odgovarajuće uslove za sve to (medicinsku opremu, kvalitetan kadar...) i uložila dodatnih 45 miliona dinara. „Sve to uključuje i delimičnu izmenu važećih pravilnika, kako bi Republički fond za zdravstveno osiguranje mogao sve finansijski da prati, obzirom da postupak vantelesne oplodnje uvezenim reproduktivnim materijalom košta oko 7 000 evra, a država sve to pokriva. Država je za ove namene za 2023. godinu, za 1 500 parova izdvojila blizu milijardu dinara, a ukoliko se ukaže potreba izdvojiće se i dodatna sredstva“, kaže Mirsad Đerlek i podseća da je potrebno uraditi vodič dobre kliničke prakse i registar iz ove oblasti.
„U poslednjih deset godina preduzete su konkretne i efikasne mere u cilju zaštite porodice, a od 2018. godine značajno su povećana i prava u domenu potpomognute oplodnje i trudnoće“, kaže prof. dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiji u vladi Srbije. „Uz pomoć vlade povećana su prava za parove u procesu vantelesne oplodnje, a nakon direktne finansijske podrške i novih mera povećavao se broj pokušaja za prvo dete, sada je neograničen, a pomerana je i starosna granica za žene za vantelesnu oplodnju“, podseća ministarka u vladi Srbije prof. dr Darija Kisić.
Sve češće se čuju i predlozi da bi i donatore reproduktivnog materijala u Srbiji trebalo finansijski stimulisati, što sada nije slučaj. Tačnije, zakonska regulativa iz oblasti doniranja reproduktivnog materijala u Srbiji ne predviđa materijalnu stimulaciju za donore, što je u mnogim državama dozvoljeno, pa i u državama iz kojih mi uvozimo pomenuti materijal.
OKVIR: U SRBIJI PRETHODNE GODINE ROĐENO 62 250 BEBA
Tokom 2022. godine u Srbiji je rođeno 62 250 beba, što je 188 više nego godinu pre, ukazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Geografski posmatrano, skoro svi regioni u Srbiji beleže porast broja novorođenih. U Beogradu je tokom prošle godine na svet došlo 197 beba više nego godinu pre, u regionu Šumadije i zapadne Srbije rođeno je 169 beba više nego u 2021. godini, dok su u regionu južne i istočne Srbije rođene 43 bebe više nego za dvanaest meseci 2021. godine.
Vojvodina je izuzetak, i prema preliminarnim pokazateljima Republičkog statističkog zavoda tamo je u 2022. godini rođeno 221 beba manje nago u 2021. godini.
U protekloj, 2022. godini, najviše beba rođeno je u avgustu (5.855), septembru (5.695) i oktobru (5.462), tačnije u mesecima kada, kako poetično ističu, rode najčešće sleću u porodilišta svuda u svetu, pa i u Srbiji.
