Glikemijski indeks (GI) je, jednostavno rečeno, mera koliko brzo hrana izaziva porast nivoa šećera u krvi. Ova mera rangira hranu na skali od nula do 100. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom se brzo apsorbuje i metaboliše, što dovodi do brzog porasta šećera u krvi. Namirnice koje su visoko rangirane na GI skali su često - ali ne uvek - bogate prerađenim ugljenim hidratima i šećerima. Brzo povećanje šećera u krvi praćeno je i brzim smanjenjem što obično za posledicu ima želju za daljim konzumiranjem slatkih namirnica visokog GI i opet naglog porasta i naglog pada. Česte i brze promene nivoa šećera u krvi povećavaju rizik od razvoja dijabetesa tip 2, insulinske rezistencije i razvoja gojaznosti.
Nasuprot tome, namirnice sa niskim GI se metabolišu i apsorbuju sporije i dovode do sporijeg porasta nivoa šećera u krvi. Ove namirnice su obično bogate vlaknima, proteinima i/ili mastima. Mera GI ne uzima u obzir koliko zapravo konzumiramo hrane pa to ne znači uvek da hranu nižeg GI možemo uzimati u neograničenim količinama. Namirnice koje imaju GI 55 ili niži smatraju se namirnicama niskog glikemijskog indeksa, namirnice čiji je GI od 56 do 69 imaju srednju GI vrednost, a GI preko 70 se smatra visokom vrednošću. Na primer, većina integralnih žitarica ima GI oko 50, dok beli hleb ima GI 95. Takođe većina svežeg povrća i voća, kao i mahunarki ima nizak ili umeren GI. Takođe, način pripreme namirnica može uticati na GI pa tako npr. pečeni krompir ima GI 85, pomfrit 75, a kuvani krompir 50.
Iako glikemijski indeks nije savršen sistem, on može biti koristan alat za identifikaciju namirnica sa nižim glikemijskim indeksom koje su često bogatije hranljivim materijama, kao i koje namirnice sadrže više rafinisanih ugljenih hidrata. Poznavanje GI namirnica ima posebnu koristi kod dijabetičara.
