Hladno zimsko vreme sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.
Promrzline (smrzotine)
Promrzline su lokalne povrede nastale izlaganjem delova tela niskim temperaturama. Javljaju se najčešće na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) usled kompromitovane cirkulacije krvi, što se pospešuje tesnom i vlažnom obućom i stanjima opšte iscrpljenosti. Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela. Tipične okolnosti u kojima dolazi do nastanka smrzotina su duži boravak u prirodi u zimskim uslovima - izviđači, planinari, alpinisti… Tesna obuća smanjuje cirkulaciju u stopalu i time pogoduje nastanku smrzotina, pogotovo ako se duže vreme ne skida.
Kako prepoznati promrzlinu?
U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Promrzla koža je u početku sjajna i ružičasta, a u pogođenim delovima tela često se oseća bockanje (trnci) ili žarenje. Kasnije koža bledi i postaje bela ili voštane boje, a na dodir je tvrda. Pogođeni delovi tela često postaju utrnuli i neosetljivi na dodir. Koža može da se ospe plikovima ili da se ljušti nekoliko dana nakon izlaganja niskim temperaturama.
Smrzavanje (hipotermija)
Veoma ozbiljno, često i po život opasno stanje, koje nastaje kada temperatura tela padne ispod 35°C. Najčešći uzroci koji mogu dovesti do hipotermije su: niska spoljna temperatura, vlaga i vetar, znojenje po hladnom vremenu, boravak u vodi (posebno ako je temperatura vode ispod 10°C), dehidracija, uzimanje lekova za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici). Kod smrzavanja celo telo se hladi, tako da glavni simptomi nastaju iz potrebe tela da se zagreje. Zato bi trebalo da znate da prepoznate rane simptome pothlađivanja, a to su intenzivno drhtanje tela, spori, otežani pokreti, nespretan hod i teškoće u govoru.
Šta raditi u slučaju pojave promrzlina?
Osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama. Ukloniti mokru odeću. Prvo krenite da zagrevate centralni deo tela (trup). Uvijte osobu u ćebe. Promrzle delove tela postepeno zagrevajte koristeći toplu vodu (nikako vruću) ili telesnu toplotu (toplotu ruke, pazuha ili stomaka). Vodu treba konstantno mešati oko promrzlog dela tela, da bi se toplota ravnomerno rasporedila. Suvi izvori toplote (zagrejani predmeti) se ne preporučuju jer mogu da izazovu opekotine zbog smanjene osetljivosti smrznute kože. NE trljati promrzle delove tela. NE bušiti plikove. NE stavljati prašak, mast i sl. na smrzotinu/promrzlinu. NE navlačiti rukavice ili čarape na smrznute delove. NE dozvoliti osobi za smrznutim stopalom da hoda. Smrzotine pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem. Preporučuje se uzimanje tople tečnosti.
Kako da sprečite smrzavanje i nastanak promrzlina?
Ne izlažite se ekstremnim vremenskim uslovima bez preke potrebe. Imajte u vidu da pri jako niskim temperaturama i vetru promrzline mogu nastati nakon svega nekoliko minuta izloženosti.
Pravilno odevanje je obavezno. Obucite višeslojnu odeću, koju možete dodati ili skinuti po potrebi. Izložene delove tela – obraze, nos, uši, prste zaštitite šalom, kapom i rukavicama (rukavice sa toplotnom izolacijom, najbolje sa spojenim prstima i odvojenim palcem). Deblja kapa od vune ili materijala otpornih na vetar koja prekriva uši je najbolji izbor. Pri ekstremnoj hladnoći preko lica stavite šal ili masku. Oni će štititi vaše lice i nos od hladnoće, a ujedno će zagrevati vazduh koji udišete.
Obuća koju nosite ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti; treba da ima dobru toplotnu izolaciju i da ne propušta vodu. Treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju. Višeslojno oblačenje treba završiti spoljnim slojem odeće – skijaškom jaknom i pantalonama/skafanderom koji su vodootporni i nepropusni za vetar, sa obaveznom kapuljačom (pogotovo ako boravite na planini).
(Izvor: Publikacija Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“)
