Pred nama je period koji je iz zdravstvenog ugla period sa učestalim infekcijama gornjih respiratornih puteva koje se najčešće manifestuju kao prehlada, upala grla i zapaljenje sluznice nosa i sinusa (rinosinusitis). Infekcije gornjih respiratornih puteva (nos, sinusi, ždrelo) su čest uzrok poseta primarnim zdravstvenim ustanovama i zbog velike učestalosti i lakog prenošenja sa osobe na osobu predstavljaju vodeći uzrok odsustvovanja iz škole i sa posla.
Imunizacija - najbolja mera prevencije
Imunizacija predstavlja primenu vakcina u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti. Imunizacijom se na najbrži i najjeftiniji način kontrolišu, odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti i zato ona predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti. Pored obavezne vakcinacije koja pokriva zaštitu od veoma teških zaraznih bolesti preporučuje se i vakcinacija sezonskom vakcinom protiv gripa. Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone. Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine prema uzrasnim kategorijama kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.
Prehlada
Zapušen nos, curenje iz nosa, kijanje, grebanje u grlu – simptomi su prehlade koje ne možete promašiti. Obična prehlada ili nazeb, je jedna od najčešćih infekcija gornjih respiratornih puteva. Prehladu izazivaju različiti virusi. Prehlada obično traje od nekoliko dana do najviše dve nedelje, a ukoliko simptomi traju duže verovatnije je da je u pitanju alergijski rinitis, koji ima simptome kijanja, zapušenosti nosa i curenja iz nosa (kao i kod prehlade), ali su za razliku od prehlade ovi simptomi izazvani reakcijom na određeni alergen. Zbog vrlo sličnih simptoma sa prehladom, dijagnoza alergijskog rinitisa se teško postavlja. Zato je veoma važno obratiti pažnju na dužinu trajanja simptoma, naročito kod dece kod koje se virusne infekcije disajnih puteva dešavaju često.
Štedimo antibiotike
Prehlada je infekcija virusnog porekla koja ima tendenciju spontanog povlačenja nakon približno nedelju dana. Na infekciju virusnog porekla primena antibiotika nema efekta i ne preporučuje se. Uprkos tome, virusne infekcije, kao što je prehlada, najčešći su povod za propisivanje antibiotika u lekarskoj praksi čija neracionalna i prekomerna upotreba dovodi do porasta rezistencije bakterijskih sojeva na ove lekove. Otpornost bakterija na antimikrobne lekove (antimikrobna rezistencija) je globalni problem koji ne poznaje geografske ni biološke granice i predstavlja veliku pretnju javnom zdravlju. Primena antibiotika ima svoje mesto u lečenju bakterijskih infekcija, a dijagnozu bolesti postavlja lekar na osnovu kliničke slike i urađenih analiza krvi, mikrobioloških briseva grla, nosa itd.
Lečenje prehlade
Lečenje prehlade je simptomatsko. Zapušen nos je najverovatnije najneprijatniji i veoma neugodan simptom prehlade. Obilno stvaranje sluzi, kao i otečena sluznica nosa otežavaju disanje, a ovo veoma često prati i curenje iz nosa. Za privremeno olakšavanje ovih simptoma mogu se koristiti nazalni dekongestivi, kao kapi ili sprejevi za nos koji kratkotrajno, u trajanju nekoliko sati, olakšaju prohodnost vazduha u nosu. Dugotrajna primena ovih preparata se ne preporučuje (maksimalno 5 dana kod dece, 7 dana kod odraslih) jer može dovesti do medikamentoznog rinitisa, iritacije i ponovnog začepljenja disajnih puteva. Kao dodatni tretman može da se koristi ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ili rastvorom natrijum hlorida ili morske vode, kao i inhalacija pare (na primer, u posudu ključale vode staviti kašiku čaja od lipe i udisati paru koja se stvara). U slučaju simptoma povišene temperature, glavobolje, može se koristiti paracetamol ili neki od lekova iz grupe nesterodnih antiinflamatornih lekova. Preporučuje se odmaranje, unos dosta tečnosti i toplih čajeva, kao i ishrana koja obezbeđuje dobru potporu imunitetu.
Rinosinusitis
Rinosinusitis predstavljaju zapaljenje sluznice nosa i najmanje jednog od četiri paranazalna sinusa. Kao i kod ostalih infekcija gornjih respiratornih puteva najveća dilema je da li je infekcija bakterijskog ili virusnog porekla pa shodno tome i odluka da li treba koristiti antibiotik i koji. Procena je da je u oko 90% slučajeva akutni rinosinusitis virusnog porekla. Akutni bakterijski rinosinusitis se često razvije nakon virusne infekcije respiratornog trakta, a u kliničkoj slici dominiraju znaci akutnog rinitisa (edem i vazodilatacija nosne sluznice, rinoreja i začepljenje), u težim oblicima uz pojavu groznice i povišene temperature i bolom u licu. U lečenju akutnog bakterijskog rinosinusitisa pored simtomatske terapije (lokalni dekongestivi, inhalacija, ispiranje nosa, ublažavanje bola, visoke temperature) koriste se i antibiotici. Trajanje terapije je 7 do 10 dana uz obavezan kontrolni pregled i procenu o daljoj terapiji.
Upala grla
Bol u grlu je simptom koji najčešće ukazuje na infekciju usne duplje i ždrela. Iako se može javiti i kod ne-infektivnih stanja (alergija, GERB, iritacija) gušobolja je dominantan simptom akutne upale sluznice ždrela (faringitis), upale krajnika (tonzilitis) ili upale grkljana i glasnih žica (laringitis). Ove infekcije mogu biti virusnog ili bakterijskog porekla, a mogu biti veoma blage do ozbiljnih infekcija sa komplikacijama. Virusne upale grla su najčešće izazvane rinovirusima, adenovirusima, influenca virusima, dok je kod bakterijskih infekcija najčešći izazivač streptokokna bakterija.
Bol u grlu izazvan akutnom upalom ždrela, krajnika ili grkljana u najvećem broju slučajeva se uspešno leči ambulantno, bez komplikacija. Jedan od važnijih koraka u diferencijalnoj dijagnostici akutnog bola u grlu je napraviti razliku da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija što bi trebalo da odredi u kom smeru će ići terapija. Najčešći bakterijski uzročnik akutnog faringitisa, pogotovo kod dece uzrasta od 5 do 15 godina, je grupa A
b-hemolitičkog streptokoka.
Na osnovu kliničke slike ne možemo biti u potpunosti sigurni da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija, ali postoje određeni kriterijumi koji sa velikom verovatnoćom ukazuju da li je u pitanju bakterijska infekcija. Da je najverovatnije upitanju bakterijska infekcija grla ukazuju visoka temperatura (>38°C ), jak bol u grlu, jaka inflamacija i crvenilo grla i eksudat na krajnicima (beli sekret), otežano gutanje, osetljivi i uvećani limfni čvorovi, nagli početak simptoma i odsustvo kašlja.
Lečenje upale grla
Pored terapije antibioticima, koja se uvodi u opravdanim slučajevima i po preporuci lekara, lečenje se sprovodi simptomatski. Tradicionalno mesto u tretmanu bola u grlu imaju pastile koje laganim otapanjem u ustima oslobađaju neku od aktivnih supstanci čiji je zadatak da lokalno ublaže bol ili imaju antiseptički efekat. Koristan efekat pastila je i taj što povećavaju lučenje pljuvačke koja deluje zaštitno i ublažavajuće na ždrelo. Sprejevi za grlo ili rastvori za grgljanje koji imaju antiseptički efekat mogu biti od pomoći kod gušobolje. Kao pomoć kod povišene temperature ili bolova u mišićima i glavobolje mogu se koristiti lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili paracetamol, naravno uz savet farmaceuta o pravilnoj primeni ovih lekova. Savetuje se odmor, unos veće količine tečnosti (voda, čaj) i ishrana bogata vitaminima (sveže voće, povrće).
Streptokokni faringitis je najčešća forma akutnog zapaljenja ždrela kod kog se propisuje antimikrobna terapija. U ovom slučaju primena antibiotika ubrzava povlačenje simptoma, smanjuje transmisiju sa obolelog na zdrave i prevenira razvoj akutne reumatske groznice i nekih komplikacija kao što su zapaljenje srednjeg uha, sinusitis, peritonzilarni apsces itd. Terapija najčešće traje 10 dana, do potpunog uništenja patogena.
