Sezona praznika za većinu ljudi je radosno doba godine ispunjeno zabavama, proslavama i društvenim okupljanjima sa porodicom i prijateljima. Za mnoge je asocijacija na Božić i Novu godinu darivanje, druženje, smejanja i uživanje u omiljenim jelima. Međutim, ne tako mali broj ljudi sezonu praznika doživljava potpuno suprotno i za njih je to vreme ispunjeno tugom, samorefleksijom, usamljenošću i anksioznošću. Različita istraživanja iz oblasti mentalnog zdravlja pokazuju da sve veći broj ljudi praznične dane doživljava kao izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje kao dane ispunjene zadovoljstvom i opuštanjem.
Praznični stres
Želja da ispunite sve što ste zamislili za praznike može stvarati preveliki stres. Često imamo očekivanja postavljena na osnovu reklama, idealizovanih slika iz filmova ili sa društvenih mreža o savršeno ukrašenom domu i trpezi, o srećnoj i nasmejanoj porodici oko jelke (naravno tu je i slatka kuca, a poželjno je i da pada sneg). A realnost je često puna izazova pa tako treba uskladiti obaveze na poslu koje se nekako baš pred kraj godine nagomilaju, sa sređivanjem kuće, nabavkom poklona, hrane i pripremom raznih jela, a tu su i dečije školske obaveze i naravno već pomenutog psa neko treba prošetati više puta dnevno. Pritisak i stres je još veći ako ste osoba koja organizuje praznično okupljanje pa očekujete i kuću punu gostiju. Tokom praznika dodatni stres mogu stvarati i finansijski izdaci zbog preterane i nepromišljene kupovine. Za neke ljude praznici predstavljaju dodatan izvor stresa zbog sukoba i svađa u njihovoj porodici koji posebno dolaze do izražaja tokom prazničnih okupljanja koja suočavaju sa istinom da se porodična bliskost sa nekim članovima porodice možda izgubila.
Praznično neraspoloženje
Ako je porodica doživela gubitak ili je odvojena od voljene osobe, to može učiniti praznike tužnim vremenima. Bilo da se radi o gubitku voljene osobe ili ako nemate porodicu ili prijatelje sa kojima biste proslavili praznike, izolacija može dovesti do usamljenosti, tuge i depresije u doba godine kada se toliki naglasak stavlja na proslavu sa drugima. Osobe koje već imaju problema sa mentalnim zdravljem (sindrom izgaranja, depresiju, anksioznost, panične napade itd.), najčešće se tokom ovog perioda osećaju još gore i primećuju da im se simptomi pojačavaju. Ove osobe se često bore sa osećajem krivice jer ih drugi često vide kao negativne osobe koje drugima kvare prazničnu radost. Ponekad ih drugi ljudi počnu zbog toga izbegavati što dodatno doprinosi osećaju usamljenosti, nerazumevanja i osećaja da sa njima nešto nije u redu jer su svi drugi srećni. Sezonska depresija, odnosno sezonski afektivni poremećaj takođe mogu biti uzrok neraspoloženja tokom praznika koji se poklapaju sa početkom zime, kada se ranije smrači i temperature padaju.
Znaci koji upozoravaju
Određena količina stresa je normalna i očekivana tokom praznika, ali postoji razlika između normalnih simptoma stresa i onih koji ukazuju na značajnu anksioznost ili depresivni poremećaj. Ovo su simptomi koji upozoravaju da je u pitanju nešto ozbiljnije od normalnog stresa i ukoliko je tako svakako treba da se javite lekaru i zatražite pomoć:
Kako se izboriti sa stresom i depresijom tokom praznika
Čak i ako primenite ove savete i dalje možete osećati stres, depresiju i anksioznost. Odličan način da ublažite ta osećanja je traženje podrške. Razgovor sa prijateljima, članovima porodice, ali i sa stručnim licima kao što su psiholozi ili psihijatri može pomoći.
Za kraj, imajte na umu da niste obavezni da imate savršen odmor i savršene praznike, to vas ne čini ni manje vrednom ni lošom osobom.