Sezona praznika za većinu ljudi je radosno doba godine ispunjeno zabavama, proslavama i društvenim okupljanjima sa porodicom i prijateljima. Za mnoge je asocijacija na Božić i Novu godinu darivanje, druženje, smejanja i uživanje u omiljenim jelima. Međutim, ne tako mali broj ljudi sezonu praznika doživljava potpuno suprotno i za njih je to vreme ispunjeno tugom, samorefleksijom, usamljenošću i anksioznošću. Različita istraživanja iz oblasti mentalnog zdravlja pokazuju da sve veći broj ljudi praznične dane doživljava kao izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje kao dane ispunjene zadovoljstvom i opuštanjem.

Praznični stres

Želja da ispunite sve što ste zamislili za praznike može stvarati preveliki stres. Često imamo očekivanja postavljena na osnovu reklama, idealizovanih slika iz filmova ili sa društvenih mreža o savršeno ukrašenom domu i trpezi, o srećnoj i nasmejanoj porodici oko jelke (naravno tu je i slatka kuca, a poželjno je i da pada sneg). A realnost je često puna izazova pa tako treba uskladiti obaveze na poslu koje se nekako baš pred kraj godine nagomilaju, sa sređivanjem kuće, nabavkom poklona, hrane i pripremom raznih jela, a tu su i dečije školske obaveze i naravno već pomenutog psa neko treba prošetati više puta dnevno. Pritisak i stres je još veći ako ste osoba koja organizuje praznično okupljanje pa očekujete i kuću punu gostiju. Tokom praznika dodatni stres mogu stvarati i finansijski izdaci zbog preterane i nepromišljene kupovine. Za neke ljude praznici predstavljaju dodatan izvor stresa zbog sukoba i svađa u njihovoj porodici koji posebno dolaze do izražaja tokom prazničnih okupljanja koja suočavaju sa istinom da se porodična bliskost sa nekim članovima porodice možda izgubila.

Praznično neraspoloženje

Ako je porodica doživela gubitak ili je odvojena od voljene osobe, to može učiniti praznike tužnim vremenima. Bilo da se radi o gubitku voljene osobe ili ako nemate porodicu ili prijatelje sa kojima biste proslavili praznike, izolacija može dovesti do usamljenosti, tuge i depresije u doba godine kada se toliki naglasak stavlja na proslavu sa drugima. Osobe koje već imaju problema sa mentalnim zdravljem (sindrom izgaranja, depresiju, anksioznost, panične napade itd.), najčešće se tokom ovog perioda osećaju još gore i primećuju da im se simptomi pojačavaju. Ove osobe se često bore sa osećajem krivice jer ih drugi često vide kao negativne osobe koje drugima kvare prazničnu radost. Ponekad ih drugi ljudi počnu zbog toga izbegavati što dodatno doprinosi osećaju usamljenosti, nerazumevanja i osećaja da sa njima nešto nije u redu jer su svi drugi srećni. Sezonska depresija, odnosno sezonski afektivni poremećaj takođe mogu biti uzrok neraspoloženja tokom praznika koji se poklapaju sa početkom zime, kada se ranije smrači i temperature padaju.

Znaci koji upozoravaju

Određena količina stresa je normalna i očekivana tokom praznika, ali postoji razlika između normalnih simptoma stresa i onih koji ukazuju na značajnu anksioznost ili depresivni poremećaj. Ovo su simptomi koji upozoravaju da je u pitanju nešto ozbiljnije od normalnog stresa i ukoliko je tako svakako treba da se javite lekaru i zatražite pomoć:

  • Depresivno raspoloženje i osećaj beznadežnosti (više od 3 - 4 dana nedeljno)
  • Gubitak interesovanja i zadovoljstva (više od 3 - 4 dana nedeljno)
  • Smanjenje energije, povećan zamor, umanjena aktivnost (više od 3 - 4 dana nedeljno)
  • Problemi sa spavanjem tokom dužeg vremenskog perioda
  • Stalno se osećate anksiozno, nervozno
  • Sumoran i pesimistički pogled na budućnost, ideje o samopovređivanju ili suicidu

Kako se izboriti sa stresom i depresijom tokom praznika

  • Budite realni. Svedite svoja očekivanja od praznika na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete.
  • Postavite granice. U redu je odbiti poziv ili napustiti događaj ranije ukoliko se ne osećate prijatno. Ne možete učiniti sve srećnim, samo učinite najbolje što možete. Ako ste iskreni i otvoreni veća je verovatnoća da ćete uživati u praznicima.
  • Planirajte. Stres oko kupovine poklona možete umanjiti kupovinom poklona pre velikih gužvi i euforije po prodavnicama. Planiranje budžeta za praznike smanjiće impulsivnu kupovinu i finansijski stres. Ne pokušavajte da kupite sreću lavinom poklona.
  • Potražite pomoć. Priprema hrane za slavlje je mnogo lakša u društvu, ne morate sve sami. Oko uređenja doma budite kreativni, ukrase možete i sami da napravite zajedno sa članovima porodice ili prijateljima. Ukrasi ne moraju da budu savršeni, ideja je da se zabavite i družite.
  • Ograničite upotrebu društvenih medija. Društveni mediji nam mogu dati iskrivljenu perspektivu na živote drugih i, posledično, na naše živote. Ono što vidite na društvenim mrežama je samo vrhunac nečijeg praznika. Ne vidite znoj i stres koji su ušli u to i ne možete da pravite pretpostavke o njihovom nivou sreće. Praznici su prilika za povezivanje, kvalitetno vreme i deljenje radosti sa drugima, a ne samo jedna „savršena“ fotografija.
  • Ne potiskujte svoja osećanja. Ako vam je neko blizak nedavno umro ili ne možete da budete sa voljenima iz drugih razloga, shvatite da je normalno da osećate tugu. U redu je da zaplačete ili izrazite svoja osećanja, pomenete nekog ko vam nedostaje. Ne možete sebe naterati da budete srećni samo zato što je sezona praznika.
  • Učestvujte u dobrotvornom radu. Volontiranje ili činjenje nečega da biste pomogli drugima je takođe dobar način da podignete raspoloženje i proširite svoja prijateljstva i olakšate usamljenost.
  • Uzmite predah. Odvojite malo vremena za sebe. Pronađite aktivnost u kojoj uživate. Odmorite se sami.

Čak i ako primenite ove savete i dalje možete osećati stres, depresiju i anksioznost. Odličan način da ublažite ta osećanja je traženje podrške. Razgovor sa prijateljima, članovima porodice, ali i sa stručnim licima kao što su psiholozi ili psihijatri može pomoći.

Za kraj, imajte na umu da niste obavezni da imate savršen odmor i savršene praznike, to vas ne čini ni manje vrednom ni lošom osobom.

 


Slične objave

Newsletter