Mikronutrimenti predstavljaju važne činioce balansirane ishrane. Iako su prisutni u malim količinama njihova uloga je značajna u mnogim fiziološkim procesima u organizmu. Njihov nedostatak može dovesti do ozbiljnih patoloških stanja tako da je rešenju ovog problema potrebno pristupiti sistematično. Jedan od mikroelemenata čiji nedostatak ugrožava zdravlje trećine svetske populacije je gvožđe.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN (FAO) su jedne od ključnih organizacija koje imaju ulogu u borbi protiv problema nedostataka mikronutrimenata. Ovaj problem je rešavan na različite načine. Tako je na primer u razvijenim zemljama vršena suplementacija gvožđem i folnom kiselinom kod trudnica, so je jodirana, a fortifikacija (obogaćivanje) margarina i mlečnih proizvoda vitaminom A je već široko rasprostranjena nekoliko decenija unazad. Bez obzira na sve to nedostatak mikronutrimenata je prisutan u određenom procentu populacije i u razvijenim zemljama, dok je u onim u razvoju u znatno većem procentu.
Upravo je nedostatak gvožđa jedan od problema koji pogađa kako nerazvijeni deo sveta tako i onaj razvijen. Na početku priče potrebno je istaći da nedostatak gvožđa ne dovodi uvek do anemije, ali i da sama anemija ne nastaje uvek usled nedostatka gvožđa. Iz tog razloga vode se mnoge rasprave na temu na koji način da se reši pomenuti problem. Neka od potencijalnih rešenja su da se smanji nedostatak gvožđa i pojava anemija usled nedostatka gvožđa. Kao što je prethodno rečeno anemija nastaje i zbog drugih problema kao što su malarija i infekcija helmintima (crvi, gliste), ali i usled nedostatka vitamina B12 i folne kiseline. Iz ovoga se može zaključiti da adekvatan pristup rešavanju problema zahteva poznavanje uzroka anemije, gde se na osnovu toga i znanja o patologiji ove bolesti može početi sa lečenjem. Jedan od podataka koji nimalo ne ohrabruje je činjenica da je čak više od dve milijarde ljudi u svetu anemično. Čest problem predstavlja neadekvatan unos gvožđa kod dece i trudnica koji je nekada nemoguće uneti samo putem hrane. Tada je potrebno uključiti dodatke ishrani. Unos gvožđa samo hranom je moguć onda kada deca i trudnice koriste namirnice koje sadrže dovoljno iskoristljivog gvožđa i kada su zalihe gvožđa u organizmu dovoljne. Anemija usled nedostatka gvožđa nastaje onda kada rezerve gvožđa u ljudskom organizmu postanu niske. Nedostatak gvožđa je jedan od najčešćih nutritivnih problema koji se javlja kada su rezerve gvožđa u ljudskom organizmu nedovoljne da dovedu do stvaranja fiziološkog nivoa hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji.
Pravilna ishrana
Nivo gvožđa u ljudskom organizmu, ali i mogućnost da dođe do anemije usled nedostatka gvožđa se može proceniti laboratorijskim analizama krvi gde se posebna pažnja posvećuje vrednostima parametara kao što su hematokrit i hemoglobin. Gvožđe može da bude hemsko i ne-hemsko. Hemsko gvožđe potiče iz hemoglobina i mioglobina i veoma dobro se apsorbuje i predstavlja jednu malu frakciju u odnosu na ukupno gvožđe koje se unosi hranom. Glavni izvor su namirnice životinjskog porekla gde se posebno ističu meso i mesni proizvodi, džigerica, riba i žumance jaja. Ne-hemsko gvožđe je neorgansko gvožđe koje je prisutno u namirnicama biljnog porekla kao što je suvo voće, povrće, leguminoze i žitarice. Raspoloživost u organizmu ne-hemskog gvožđa je mnogo niža u odnosu na hemsko i zavisi od nekih dijetarnih i fizioloških faktora. Tome u prilog idu i brojevi koji kažu da je apsorpcija hemskog gvožđa od 8 odsto do 40 odsto dok ne-hemskog ide 0,5 odsto do 6 odsto. Prosečan sadržaj gvožđa u takozvanoj zapadnjačkoj ishrani je od 10 do 15mg od čega se apsorbuje samo 10 do 15 odsto. Najbolji izvor hemskog gvožđa je meso iz kog je bolja apsorpcija čime se značajno povećava nivo gvožđa koji se unosi hranom. Veoma je interesantno naglasiti da termički tretman namirnica i čuvanje na niskoj temperaturi dovodi do prelaska hemskog u ne-hemsko gvožđe čime se smanjuje njegova apsorpcija iz nekih namirnica. Pored ovoga postoje i drugi faktori koji utiču na nivo gvožđa. Tako je pokazao da kalcijum hlorid inhibira apsorpciju i hemskog i ne-hemskog gvožđa. Dokazano je da je inhibitorni efekat dozno zavisan tako da doza ispod 40mg ne dovodi do inhibicije, dok je maksimalna inhibicija postignuta dozom od 300mg gde je inhibicija apsorpcije gvožđa gotovo potpuna. Pored toga apsorpciju gvožđa mogu da inhibiraju i unosi velike količine čaja i kafe, infekcije i problemi sistema organa za varenje.
Dodaci ishrani
Anemija je ozbiljan zdravstveni problem i po preporuci lekara koriste se lekovi. Postoje i osobe koje imaju trenutno povećane potrebe za gvožđem (trudnice, osobe koje veoma malo ili nikako ne jedu meso, itd.) i kojima se savetuje da dodatno obrate pažnju na ishranu ili da uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom uvedu suplemente gvožđa. Pored dodataka ishrani koji se preporučuju u takvim stanjima, preporučuje se i da povećaju unos gvožđa putem hrane čime će obnoviti zalihe gvožđa u organizmu. Neki od saveta uključuju da se tokom dana u ishranu uključe namirnice sa visokom sadržajem gvožđa, ali i da se hranom unosi vitamin C, jer on poboljšava apsorpciju gvožđa. Pored toga preporučuje se da se tokom svakog dnevnog obroka unose namirnice koje imaju hemsko gvožđa, ako je to moguće, ali i izbegavati kao što je prethodno naglašeno, unos velikih količina kafe i čaja. Jedan od čestih problema suplementacije gvožđem je osećaj mučnine i gastrointestinalnih problema, zbog čega pacijenti često neredovno koriste propisanu terapiju. Postoje najnovije generacija preparata gvožđa koje obezbeđuju bolju resorpciju uz izostanak gastrointestinalnih neželjenih dejstava.
Teorija i praksa
Posledice anemije mogu da budu dugotrajne. To se najbolje može primetiti kod dece, jer u tom slučaju dolazi do ozbiljnih problema u razvoju deteta, a mogu se razviti mentalni poremećaji čije posledice ostaju vidljive tokom celog života. Iako na prvi pogled nepovezana, istraživanja ukazuju da anemije značajno mogu da utiču i na bruto društveni proizvod države, jer se smanjuje broj radno sposobnog stanovništva ako se anemija ne leči na vreme. Potrebno je otkriti tačan uzrok anemije u okviru populacije pre nego što se započnu bilo kakve aktivnosti. Kao što je pomenuto, najčešće su anemije nastale usled nedostatka gvožđa. Problem je dodatno teži jer većina ljudi koja ima nedostatak gvožđa ili anemiju toga nije ni svesno. Bitno je posmatrati i populacione grupe kod kojih je rizik najveći. Povećanje unosa gvožđa u cilju rešavanja ovog problema i promocija zdravih životnih navika dovode do adekvatnog kognitivnog razvoja deteta. Sve to ima malu cenu u odnosu na to kada se ne bi preduzelo ništa. Povećanjem unosa gvožđa kod određenih populacionih grupa vrši se prevencija mnogih problema i upravo pristup rešenju ovog problema zasnovan na ishrani ima pravo opravdanje. Najveći izazov ipak leži u tome da se pristup zasnovan na ishrani primeni kod dece i trudnica i da rezultati budu vidljivi. Jedno od rešenja jeste i da se izvrši fortifikacija hrane koja se svakodnevno konzumira čime se obezbeđuje dovoljan unos tokom celog dana.
