Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja, sa ciljem da podigne svest o pitanjima mentalnog zdravlja širom sveta i mobiliše napore za podršku u rešavanju ovog problema. Ovogodišnja kampanja nosi naziv „Mentalno zdravlje i blagostanje: globalni prioritet za sve“ ističući da rastuće socijalne i ekonomske nejednakosti, dugotrajni sukobi, nasilje i vanredne situacije povezane sa javnim zdravljem pogađaju raznoliko stanovništvo, ugrožavajući napredak ka poboljšanju blagostanja. Zapanjujućih 84 miliona ljudi širom sveta je bilo prisilno raseljeno samo tokom 2021. godine. Mnogi aspekti mentalnog zdravlja su dovedeni u pitanje.
Svaka osma osoba u svetu ima narušeno mentalno zdravlje
Još pre pandemije, 2019. godine, procenjeno je da je jedna od osam osoba u svetu živela sa mentalnim poremećajem. U isto vreme, primetan je nedostatak usluga, stručnog znanja ali i finansijskih sredstava dostupnih za prevenciju i očuvanje mentalnog zdravlja, a ovaj problem posebno je izražen u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Pandemija COVID-19 stvorila je globalnu krizu i mentalnog zdravlja. Prema Svetskom izveštaju o mentalnom zdravlju Svetske zdravstvene organizacije objavljenom u junu, depresija i anksioznost porasli su za 25 odsto u prvoj godini pandemije, čime je broj ljudi koji žive sa mentalnim poremećajem dostigao skoro milijardu ljudi. Usluge psihijatrijskih službi su se ozbiljno poremetile proteklih godina, a jaz između potrebnog i stvarnog tretmana u lečenju mentalnog zdravlja se povećao.
U Srbiji su najčešći alkoholizam i depresija
Prva Nacionalna studija o proceni mentalnog zdravlja u Srbiji (CoV2Soul.rs) pokazuje da svaki šesti ispitanik (15,2 odsto, odnosno oko 700 000 odraslog stanovništva) ispunjava kriterijume nekog od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja. Studija ukazuje da depresiju ima oko 2,2 odsto stanovništva, anksiozne poremećaje 1,8 odsto, a najčešći problem u Srbiji je zloupotreba alkohola - 7,2 odsto stanovništva i to najviše u populaciji od 18 do 40 godina. U Srbiji je kod 2,8 odsto ispitanika (120 000 stanovnika) detektovana suicidalnost i to većinom blaga i umerena.
Osuđivanje okoline prepreka u lečenju
Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku i mnogo ljudi ne potraži pomoć plašeći se osuđivanja i pogleda okoline. SZO povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja poručuje da je neophodna reforma zaštite mentalnog zdravlja i da svi možemo imati ulogu u rešavanju ovog problema. Moramo produbiti vrednosti i posvećenost koju dajemo mentalnom zdravlju kao pojedinci, zajednice i vlade. Moramo ojačati brigu o mentalnom zdravlju kroz mrežu pristupačnih i kvalitetnih usluga i podrške u zajednici.
Mentalno zdravlje je mnogo više od odsustva bolest, ono je suštinski deo svakog pojedinca i presudno je za kolektivno zdravlje i blagostanje. Dobro mentalno zdravlje znači i bolje povezivanje, funkcionisanje i napredovanje u zajednici. Ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima najverovatnije imaju lošiji kvalitet života, a to ne mora biti tako. Danas znamo da većina mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja može da se leči i omogući se pojedincu produktivan i ispunjen život.
Zamislimo svet u kome se mentalno zdravlje ceni, unapređuje i štiti; gde svi imaju jednake mogućnosti da uživaju u mentalnom zdravlju i da ostvaruju svoja ljudska prava; i gde svako može da pristupi zdravstvenoj zaštiti koja mu je potrebna. Moguće je, ako se svi zajedno potrudimo.
