Grip je veliki javnozdravstveni i socioekonomski izazov. Imajući u vidu epidemijski potencijal bolesti i komplikacije u grupama u riziku, dovodeći do smanjenja radne sposobnosti i opterećenosti zdravstvenog sistema važno je preventivno delovati na nastanak ove bolesti.
Ove godine očekuje se jači nalet gripa, u odnosu na prethodne dve godine. U prethodne dve sezone desilo se nešto neuobičajeno, tačnije, zahvaljujući epidemiološkim merama korišćenim u sprečavanju širenja kovida, zaustavljeno je i širenje influence, odnosno gripa. Prethodne dve godine beležile su slabiju sezonu gripa, ali vraćanjem u normalu življenja stvoren je rizik i od obolevanja od respiratornih infekcija, pre svega od respiratornih virusa, a onda ulazimo i u sezonu gripa“, kaže prof. dr Ana Banko virusolog iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„Epidemija je nepredvidljiva, ali indikacije koje dolaze sa južne hemisfere, na primer iz Australije koja je epidemiolozima i virusolozima u Srbiji uvek šest meseci unapred pokazatelj zbivanja, ukazuju da će sezona gripa biti intenzivnija u odnosu na prethodne dve godine, pa se za to treba pripremiti. Razlika u odnosu na prethodne dve godine, odnosno sezone kovida je, a primer Australije ukazuje na to, da virusna oboljenja, infekcije i grip cirkulišu, tačnije od njih najviše oboleva dečija populacija. Deca starosti šest meseci i više se mogu vakcinisati, kao i rizične populacije i to ne samo zato što su hronični bolesnici i boluju od teških bolesti, već zato što je naučno dokazano da se pet do deset puta povećava rizik od obolevanja od gripa kod edokrinoloških bolesnika, dok kod kardioloških pacijenata u prvih sedam do 15 dana obolevanja od gripa postoji opasnost od kardioloških komplikacija i infarkta. To je jasan pokazatelj koliko je grip opasan i kako može negativno da utiče na postojeće stanje obolelog. Izlaz iz svega pomenutog je u vakcinaciji koja se sprovodi u ovom periodu godine. Vakcina je bezbedna i ne daje se samo pacijentima koji su alergični na jaja, na pileći protein, na bazi čega je proizvedena vakcina za grip“, kaže prof. dr Ana Banko i dodaje da se tok epidemije ne može predvideti unapred, a ono što razlikuje grip od kovida je to što grip mnogo više menja svoj genetski materijal i mnogo intenzivnije mutira, pa se zato i ne može predvideti u kom intenzitetu će se javiti sledeće sezone, ali se zato i vakcina za grip menja i adaptira svake sezone jer ima ulogu da u predviđenom cirkulišućem paketu pruži odgovarajući stepen zaštite. Vakcina je dostupna građanima Srbije svim domovima zdravlja.
Stariji pod većim rizikom od težih oblika gripa
„Grip se prošle sezone javio kasnije no obično, tek u aprilu mesecu, ali je dokazao da stalno cirkuliše na zemljinoj kugli i ne prestaje. Rizik od hospitalizacije i smrti uzrokovanih gripom raste sa godinama jer dolazi do imunološkog starenja i to kako urođenog, tako i adaptivnog, što dovodi do povećane osetljivosti na infekcije. Stoga se stope hospitalizacija i smrti uzrokovanih gripom značajno povećavaju tokom sedme i osme decenije života“, kaže prof. dr Miloš Marković, imunolog iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dodaje da su jedna od najvažnijih grupa za vakcinaciju protiv gripa osobe starije od 65 godina.
Prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine preporučuje vakcinaciju kao preventivu i dodaje da je prošle, 2021. godine, stopa obuhvata vakcinacijom protiv gripa bila veoma niska u Srbiji, ali i u Evropi zbog fokusiranja na vakcinaciju protiv kovida. Zato je važno povećati obuhvat posebno u rizičnim grupama, jer se ove godine očekuje jači talas infekcije gripom.
„Svako može da oboli od gripa i zato je najbolji i najuspešniji način lečenja infektivnih bolesti da do njih ne dođe, tačnije prevencija, a to podrazumeva i vakcinaciju. Svaki čovek mora razvijati otpornost na bolest i to pre njene pojave, jer ukoliko otpornost ne razvijemo može doći do teže kliničke slike i većeg procenta nepovoljnih ishoda. U posebnom su riziku hronični bolesnici (kardiološki, onkološki, dijabetičari, osobe bez slezine...), osobe starije životne dobi, oštećenog imuniteta, trudnice, ali, ni oni koji se smatraju zdravim, uz to i mladi i u odličnoj kondiciji, nisu izuzeti od mogućih komplikacija te je i za njih vakcinacija najbolji način sticanja imuniteta“ , ističe prof. dr Goran Stevanović, infektolog i direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. „Mladi i deca su najveći prenosioci infekcije, jer bolest lakše prebole i odboluju je na nogama i krećući se i kada su najzaraženiji, ugrožavaju svoje, ali i tuđe zdravlje“, dodaje on.
Grip za decu može biti opasniji od kovida
Grip ugrožava i populaciju najmlađih, kaže mr. sci. med dr Goran Vukomanović, pedijatar- kardiolog iz Univerzitetske dečije klinike „Tiršova“ u Beogradu i dodaje da grip za najmlađe može da bude opasniji od kovida. „Deca su veliki prenosioci gripa, a kontagioznost, odnosno period zaraženosti kod njih traje i po dve nedelje, što je duže nego kod odraslih. Statistika koju su vodili u Americi pokazala je da je u hitne službe zbog komplikacija gripa dolazilo čak 50 odsto najmlađih bez pridruženih komorbiditeta“, kaže dr Vukomanović.
Grip je akutno infektivno oboljenje koje zahvata gornje disajne puteve i razvija se sa simptomima različitog oblika i intenziteta: od lagane nelagodnosti do teških smetnji u disanju, uz kašalj i osećanje umora, a bolesnik je nesposoban za rad od jedne do dve nedelje.
Nelečeni grip kod odraslih ljudi koji imaju preko 65 godina i kod osoba sa povremenim ili stalnim smetnjama u funkciji imunog sistema može da dovede do teških, životno ugrožavajućih komplikacija, čak i do smrti. Oboleli od gripa mogu da ga prenesu drugim ljudima i da tako postanu uzrok oboljevanja osoba sa oslabljenim imunitetom, što komplikuje njihovo stanje, posebno ako boluju od teških i hroničnih bolesti.
OKVIR: DIJABETIČARI I KARDIO-VASKULARNI BOLESNICI U RIZIKU
„Populacija obolelih od dijabetesa tipa 2 i gojazne osobe, svrstavaju se među najugroženije infekcijom gripa. Za ove kategorije izuzetno je važno da se imunizuju, jer poremećaji glikoregulacije u sudaru sa virusom daju težu kliničku sliku infektivne bolesti. Kod imunizovanih pacijenata obolelih od dijabetesa je potreba za hospitalizacijom manja i do 60 odsto“, kaže prof. dr Đuro Macut, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. I pacijenti oboleli od kardiovaskularnih bolesti su u velikom riziku, ističu kardiolozi i podsećaju da je Srbija po evropskoj klasifikaciji među šest zemalja sa najvećim rizikom od kardio-vaskularnih oboljenja. „Nakon infekcije virusom gripa povećava se deset puta mogućnost od infarkta miokarda i osam puta od moždanog udara kod kardio – vaskularnih pacijenata. Zbog toga su ovi pacijenti jedna od najugroženijih kategorija kojima se preporučuje vakcinacija protiv sezonskog gripa“, tvrdi prof. dr Srđan Bošković, kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
