Nadutost predstavlja prisustvo viška gasova u stomaku koje dovodi do osećaja neprijatnosti i bola. Višak gasova se javlja zbog povećanog nakupljanja u digestivnom traktu koje može biti posledica nedovoljne eliminacije ili povećanog stvaranja.
Nadutost predstavlja simptom, a ne bolest i najčešći razlozi zbog kog se javlja su:
- loše životne navike, naročito kada je u pitanju ishrana
- intolerancija na neku vrstu hrane
- disbalans crevne mikrobiote, gde nepoželjne bakterije proizvode veću količinu gasova
- organsko oboljenje poput čira, kamena u žuči ili tumora.
Kada su u pitanju namirnice koje najčešće izazivaju simptom nadutosti, prvo mesto zasigurno pripada ugljenim hidratima. Varenjem ugljenih hidrata dolazi do fermentacije i oslobađanja gasova, što je razlog zašto namirnice koje ih sadrže prave problem. Čini se da bi odlično rešenje bilo izbaciti ugljene hidrate iz ishrane, ali to je gotovo nemoguće kada se jelovnik bazira na ugljenim hidratima i proteinima. Univerzalno rešenje ne postoji, ali najbolji savet koji možemo pružiti pacijentu je da vodi dnevnik ishrane i sam ustanovi koje namirnice mu smetaju.
Koji su to najčešći problemi do kojih dovodi višak gasova?
Preterano podrigivanje je signal da je promena životnih navika neophodna, a inače je u pitanju normalna pojava koja se javlja pre i posle obroka. Kada je problem izražen potrebno je hranu jesti sporije, smanjiti upotrebu gaziranih pića i izbegavati gume za žvakanje.
Ispuštanje gasova 20-40 puta na dan je normalno. Ukoliko je problem više izražen, potrebno je ustanoviti koje namirnice povećavaju flatulenciju. Nekada izvor problema može biti nedovoljna digestija pojedinih namirnica usled nedostatka na primer enzima za varenje, zato je važno isključiti bolesti organa za varenje. Meteorizam predstavlja učestalo prisustvo bola i neprijatnosti u srednjem i donjem delu stomaka.
Uzroci
Mnogo je različitih uzroka nadutosti, nažalost ne postoji samo jedan. Jednostavna stvar od koje možemo da krenemo kako bi ustanovili uzrok nadutosti je u kom trenutku je nadutost počela da se dešava i da li je povezana sa konzumiranjem određene namirnice. U tom slučaju, rešenje bi bilo da se ta namirnica izbegava.
Kada osoba ima nedostatak želudačne kiseline, to je početni signal da će se ceo proces varenja otežano sprovoditi i da će svi organi dalje morati da ulože više napora kako bi se hrana varila. To je razlog zbog kojeg možemo sumnjati da je uzrok nadutosti na nivou želuca, naročito ukoliko se simptomi javljaju već za vreme obroka.
Ako idemo dalje, jedan od uzroka nadutosti može biti nedostatak žuči. Problem može biti odstranjena žučna kesa ili nedovoljno lučenje žuči, što može uzrokovati osećaj punoće ispod desnog rebarnog luka, koji je praćen nadutošću, a može se čak javiti i bol koji se proteže ka desnom ramenu ili vratu. Žuč je neophodna da emulguje masti iz želuca u duodenum olakšavajući njihovo cepanje dejstvom enzima lipaze koju luči pankreas. Što nas dovodi do novog potencijalnog uzročnika. Ukoliko pankreas ne luči dovoljno enzima za varenje, posledice mogu biti dijareja, masna stolica koja pluta i naravno osećaj punoće u stomaku i nadutosti. U ovom slučaju nadutost i gasovi se obično javljaju 15-30 minuta posle jela.
Kada se gasovi javljaju sat, dva nakon obroka to obično ukazuje da postoji neki problem u crevima. Što nas dovodi do sledećeg u nizu, tankog creva gde se odigrava 90% varenja posredstvom određenih enzima. Ovo je dugačka cev, kroz koju hrana treba da prođe i razgradi se do hranljivih sastojaka koji se sprovode dalje gde su potrebni organizmu. Kod velikog broja ljudi se fermentacija vlakana i ugljenih hidrata od strane mikroba dešava upravo u tankom crevu, što uzrokuje oslobađanje gasova. Ovaj proces bi normalno trebao da se odvija u debelom crevu. To dovodi do distenzije i nadutosti u crevima. Ovo stanje se naziva SIBO (small intestinal bacterial overgrowth) tačnije prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu. U pitanju su bakterije koje su normalno prisutne u debelom crevu, koje su iz određenog razloga umnožene u tankom crevu. Tako da se fermentacija odvija na pogrešnom mestu, u tankom crevu, umesto u debelom crevu. Što će posledično izazvati zadržavanje tečnosti i gasova u tankom crevu.
Nekada su gasovi samo pokazatelj da postoji neki drugi problem u crevima, zato je važno obratiti pažnju na prateće simptome. Tako na primer dijareja praćena meteorizmom može ukazivati na netoleranciju na gluten ili laktozu. Opstipacija ili dijareja praćene nadutošću mogu biti signal za sindrom nervoznih creva. Nadutost je čest pratilac inflamatornih bolesti creva. Nekada je uzročnik otežano i/ili usporeno pražnjenje creva, koje prvo treba rešiti, kako bi ustanovili da li će se posledično povući i nadutost.
Kako uzrocima nema kraja, na taj spisak treba dodati i određene lekove koji mogu otežati varenje i izazvati nadutost (posavetujte se sa farmaceutom u apoteci o lekovima koji mogu izazvati nadutost).
Kako rešiti problem nadutosti?
Osnovni savet od kojeg treba krenuti je vođenje dnevnika ishrane, jer je to najefikasniji način da se ustanovi koja namirnica pravi problem, a korak broj dva je, naravno, izbegavanje iste. Ukoliko je u pitanju intolerancija na laktozu, postoje dve opcije, to su izbegavanje mleka i mlečnih proizvoda ili upotreba laktaze. Dobro je predložiti da se izbegava masna hrana kad god je to moguće, kao i da se pržena hrana zameni presnom ili kuvanom. Jedan od težih zadataka je izbegavanje gaziranih napitaka, alkohola, kafe i cigareta.
Potrebno je uvrstiti zdrave navike vezane za sam obrok. To znači da za svaki obrok treba odvojiti vreme, pojesti ga bez žurbe i žvakati hranu polako. Praviti pauze između obroka barem 3-4 sata. Izbegavati obilne obroke kao i zalivanje hrane napicima. Izbegavati voće odmah posle glavnog jela.
Što se tiče terapijskih opcija, postoje dve, jedna koja deluje na sprečavanje nastanka gasova i druga koja deluje na već stvoren gas.
Probiotici mogu biti dobro rešenje kod pacijenata kojima smetaju određene namirnice, koji imaju alergiju, imaju problema sa zatvorom ili nervozna creva. Probiotici deluju na uzrok problema jer vraćaju ravnotežu narušenoj cevnoj mikroflori. Na taj način oni smiruju ili potpuno eliminišu nadutost i gasove. Kako nisu svi probiotici isti, soj koji je detaljno ispitan i klinički dokazan kod problema nadutosti i gasova je Lactobacillus plantarum 299V.
Kada je u pitanju SIBO, treba imati u vidu da probiotici mogu pogoršati stanje i da je tada bolja opcija upotreba prirodnih antibiotika, koji doprinose eliminaciji nagomilanih bakterija koje nisu normalni stanovnici tankog creva.
Kod nadutosti uzrokovane nedostatkom digestivnih enzima, što se, kao što je već rečeno manifestuje osećajem težine posle obroka i masnom, plutajućom stolicom, odlično rešenje je njihova suplementacija.
Aktivni ugalj je farmakološki neaktivan, ne resorbuje se i u crevima vezuje gas i toksine i povećava njihovu eliminaciju putem creva. Treba imati u vidu da on za sebe vezuje i druge korisne sastojke iz hrane, kao i većinu istovremeno primenjenih lekova, umanjujući njihovo dejstvo. Zato ga ne bi trebalo primenjivati duže od 7 dana.
Antiflatulensi (dimetikon i simetikon) se mogu koristiti ukoliko nisu pomogle nefarmakološke mere, lekovi koji deluju na uzrok nadutosti ili se uzrok ne može ustanoviti. Oni menjaju površinski pritisak mehurića gasa koji su prisutni u smesi hrane i u sluznici probavnog trakta, koji se zatim razgrađuju. Tako oslobođeni gas može da se resorbuje i ukloni pomoću crevne peristaltike. Mogu se koristiti duži vremenski period, ali ne treba zaboraviti da oni deluju na simptom, a ne na uzrok i da mogu maskirati pravi problem.
