Koža predstavlja najveći organ i ima mnogobrojne uloge od kojih je najvažnija zaštitna uloga. Koža predstavlja fizičku, hemijsku i biološku barijeru - ona pokriva, štiti i odvaja organizam od spoljašnje sredine. Predstavlja važan deo našeg imunološkog sistema, reguliše telesnu temperaturu i ima senzornu ulogu. Za obavljanje mnogih funkcija, od kojih je zaštitna jedna od najvažnijih, neophodno je da koža bude zdrava
Koža predstavlja najveći organ i ima mnogobrojne uloge od kojih je najvažnija zaštitna uloga. Koža predstavlja fizičku, hemijsku i biološku barijeru - ona pokriva, štiti i odvaja organizam od spoljašnje sredine. Predstavlja važan deo našeg imunološkog sistema, reguliše telesnu temperaturu i ima senzornu ulogu. Za obavljanje mnogih funkcija, od kojih je zaštitna jedna od najvažnijih, neophodno je da koža bude zdrava.
Koža se sastoji iz tri sloja - površinskog sloja epidermisa koji je prvi izložen spoljašnjim uticajima. Središnji sloj je dermis i on sadrži krvne sudove, mišićna, kolagena i elastična vlakna, folikule dlaka, znojne i sebacealne žlezde, nervne završetke. Poslednji sloj je hipodermis u koje se nalaze krvni sudovi i masne ćelije.
Izloženost sunčevim zracima tokom detinjstva može da bude jedan od uzroka za pojavu karcinoma kože u odraslom periodu. Pedijatri i dermatolozi moraju redovno da edukuju roditelje i decu o štetnosti ultraljubičastog zračenja i da skrenu pažnju o važnosti pravilne zaštite od sunca. Naučne studije su pokazale da svaka opekotina od sunca u detinjstvu dvostruko uvećava rizik od razvoja melanoma u kasnijem dobu
Godišnje se dijagnostikuje preko milion novih slučajeva raka kože. Rak kože čini 4% svih maligniteta kod dece. Procena je da pravilnom zaštitom od štetnog dejstva sunčevog zračenja moguće sprečiti do 90% svih karcinoma kože.
Karcinomi kože su maligniteti koji mogu da se razviju u svim slojevima kože a najčešće se javljaju u površinskom sloju epidermu, dermu ili adneksnim strukturama kože, a kao jedan od uzroka navodi se prekomerna izloženost ultraljubičastom UV zračenju. Postoje tri glavne vrste raka kože: skvamocelularni karcinom, bazocelularni karcinom i melanom kože.
Problemi sa kožom mogu da se jave kod bilo koje osobe, ali su osetljivije plave osobe svetle puti, sa većim brojem mladeža kod kojih postoji pozitivna porodična anamneza. Karcinomi kože povezani su sa intenzivnim, periodičnim izlaganjem suncu i pojavom opekotina, posebno u periodu detinjstva i hroničnom izlaganju suncu. Zbog ozonskog omotača koji je tokom prethodnog perioda izgubio najveći procenat zaštitne uloge u apsorbciji ultraljubičastih zraka, veoma je važno da se na kožu nanose kreme koje štite prodor UVA i UVB zraka iz spoljašnje sredine.
Zaštita od sunca
Pedijatri moraju da budu uporni da roditeljima objasne važnost značaja pravilne zaštite od sunčevih zraka zbog toga što je tek približno jedna trećina dece pravino zaštićena. Potrebna je radovna edukacija roditelja od početka prvih sunčanih dana u vezi boravka na suncu, korišćenja krema za zaštitu od sunčanja sa visokim zaštitnim faktorom , koje štite protiv UVA i UVB zračenja kao i adekvatno oblačenje dece za boravak u prirodi.
Ultraljubičasto zračenje
Ultraljubičasto zračenje UV zračenje je zračenje koje je prisutno u prirodi iz sunčevih zraka a u kozmetičkim salonima je prisutno u solarijumima. To je zračenje koje varira tokom dana i tokom sezone. Najjači intenzitet ultraljubičastog UV zračenja je u periodu 11 do 16h kada su sunčevi zraci najintenzivniji. Takodje, ovo zračenje je najjače tokom letnjih meseci od maja do septembra. UV intenzitet je tokom maja meseca viši nego krajem avgusta što dovodi do čestih opekotina od sunca i u kasno proleće. UV zračenje je intenzivnije na višim nadmorskim visinama, zbog toga je neophodna adekvatna zaštita kože i na zimovanju na planinama. Voda, pesak i sneg reflektuju UV zrake i povećavaju njihovo štetno prodiranje u kožu. Ultraljubičasto zračenje ima negativan efekat na genetski materijal jer dolazi do oslobadjanja slobodnih radikala, javljaju se hemiske promene na genetskom materijalu DNK, promene u deobi i metabolizmu ćelija što dalje vodi do karcinogeneze.
Postoje tri tipa ultraljubičastog (ultra violet) UV zračenja: UVA, UVB i UVC koje zaustavlja ozonski omotač. UVA zraci su veće talasne dužine (od 320 do 400 nm), čine 95% sunčevog zračenja i prodiru kroz staklo i oblake. Lampe solarijuma takodje emituju UVA zrake, a doze su i do 12 puta veće nego sunčevo zračenje. Ljudi koji idu u solarijum razvijaju 2,5x češće planocelularni karcinom i 1,5x češće bazocelularni karcinom. Ukoliko se solarijum koristi u mladosti povećava rizik od melanoma za 75%. Zbog toga se solarijumi nikome ne preporučuju, a za decu ( do 18 godina) su zabranjeni.
- veće talasne dužine UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože, dermis i dovode do pojave eritema i alergije (A= alergija). UVA zraci dovode do fototoksične i fotoalergijske reakcije, dovode do dugoročnog oštećenja dermisa i dubljih slojeva kože. UVA zraci izazivaju tamnjenje kože i povećanu produkciju melanina, što dovodi do kumulativnog oštećenja kože tokom godina. Vidljivo tamnjenje kože je dokaz da postoji oštećenje kože UVA zracima. Kada je izloženost UV zračenju veća od individualne podnošljivosti, nastaje crvenilo i opekotine. Crvenilo koje nastaje na koži je uzrokovano povećanim protokom krvi kroz kapilare kao deo reparativnog mehanizma organizma. Vrsta melanina i količina nakupljenog melanina je odredjena genetski. Razlike u boji kože se javljaju zbog različite produkcije melanina dok je broj melanocita isti kod svake osobe.
UVB zraci su svetlosni zraci manje talasne dužine koji imaju veliku energiju i deluju na površinski sloj kože (epidermis). Oni su kraće talasne dužine (280 do 320 nm) u odnosu na UVA zrake i prodiru u kožu površnije nego UVA zraci. Intenzivniji su tokom leta i na višim nadmorskim visinama Dovode do akutnog oštećenja epidermisa i pojave opekotina prvog i drugog stepena i starenja kože. Ukoliko dete ima opekotine od sunca to znači da su UVB zraci (B=burns=opekotine) prodrli u površni sloj kože i doveli do ćelijskog oštećenja.
TIPOVI KOŽE
Prema osetljivosti na dejstvo sunca koža se deli u 6 grupa, od najsvetlije (I) do najtamnije (VI). Svetla koža lako izgori, ne može da pocrni a tamna koža je najotpornija na dejstvo sunčevog zračenja. Dečija koža i koža beba je posebno osetljiva na dejstvo sunca. Dejstvo UV zraka na kožu je kumulativno. Za svaki tip kože postoji određeno vreme bezbedne izloženosti UV zracima. Ovo vreme je daleko kraće kod dece nego kod odraslih.
SAVETI ZA ZAŠTITU OD SUNCA
Pedijatri moraju redovno da savetuju da deca NE smeju da borave na direktnom suncu u periodu najvećeg zračenja ultraljubičastim zracima od 11 do 16h, da deca na suncu mogu da borave pre 11h kao i posle 16h.
Pri svakom izlasku napolje i izloženosti sunčevim zracima deca MORAJU da budu namazana zaštitnom kremom sa visokim SPF zaštitnim faktorom, da se koriste sredstva koja imaju visok procenat zaštite od UVA i UVB zraka. Ukoliko je neophodno da dete boravi na direktnom suncu neophodno je 20ak minuta pre izlaska napolje dete namazati kremom ili losionom sa visokoim zaštitnim SPF faktorom (50) i sa visokim procentom UVA zaštite.
Deca treba da budu adekvatno obučena, ne treba ih pretopljavati, na glavici treba da imaju šeširić ili kapu, a za decu koja su u kolicima treba da imaju suncobran ili natkrivena kolica kako ne bi bili direkno izloženi sunčevim zracima. Stariju decu koja su aktivna i koja ne miruju potrebno je adekvatno obući. Najbolje je obući decu po mogućstvu u odeću od materijala koji odbijaju sunčeve zrake. Deci treba staviti zaštitne naočari koje pružaju širok spektar zaštite protiv UVA i UVB zraka. Stariju decu uvek pri izlasku napolje OBAVEZNO namazati zaštitnom kremom za sunčanje jer oni nikada nisu samo u hladovini. Na ovaj način se sprečavaju opekotine na koži i pomaže da koža uvek bude mlada i zdrava.
Najvažnije stavke na koje treba obratiti pažnju prilikom odabira sredstva za sunčanje su SPF vrednost zaštitnog faktora, otpornost na vodu i visoka zaštita od UVA i UVB zraka. Zaštitni faktor (SPF) označava koliko puta duže može da se boravi na suncu do pojave prvog crvenila u odnosu na vreme bez ikakve zaštite. Za decu je potrebno koristiti medicinska sredstva sa visokim zaštitnim faktorom.
SPF 50 znači da je koža zaštićena od opekotina 50x duže nego nezaštićena koža izložena suncu i to je najjači SPF faktor koji imaju kreme i losioni za sunčanje, namenjen deci. Tokom dana kada je intenzitet UV zračenja visok (>6) osoba svetle boje kože izgori u proseku za manje od 10 minuta. Primenom kreme sa visokim zaštitnim faktorom vreme zaštite se povećava do 50 puta. Dejstvo zaštitnog faktora se skraćuje ulaskom u vodu i znojenjem, zbog čega su kreme i losioni sa SPF 50 adekvatna zaštita za dugotrajan boravak na suncu. Nanošenje kreme i losiona sa visokim zaštitnim faktorom treba ponoviti u zavisnosti od vremena provedenog na suncu. Veoma je važno da se koristi zaštitna krema u adekvatnoj količini i sa vodootpornom oznakom.
Krema ili losion se nanose 20 minuta pre izlaganja suncu kako bi koža bila zaštićena pri izlaganju sunčevim zracima, a nanošenje zaštite se ponavlja svakih 2 sata posle plivanja ili fizičke aktivnosti. Mazanje deteta se ponavlja u zavisnosti od boje kože, pigmenta i prethodne izloženosti kože suncu. Za bebe i malu decu obično je potrebno ponovno mazanje kože još češće, na svakih pola sata. Dete može da izgori i kada je u vodi pa je potrebno dete namazati pre ulaska u vodu. Visok SPF i češća primena kreme ili losiona za sunčanje se preporučuju kao neophodna svakodnevna nega svakog dana kada je UV zračenje visoko ili veoma visoko.
Pravilna nega kože i zaštita od sunca su važne od prvog dana rodjenja. Beba u toku prve godine NE treba da bude izložena direktnim sunčevim zracima. U šarenoj hladovini može da boravi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima. Beba treba da boravi u hladovini, a ukoliko izlazi na sunce potrebno je da uvek bude namazana kremom za sunčanje sa visokim zaštitinim faktorom. Za svakodnevne šetnje lice i ruke bebe – delove tela koji nisu pokriveni odećom treba namazati kremom sa visokim zaštitnim faktorom i visokim procentom zaštite za UVA i UVB zračenje ( preko 98%).
Čest razlog problema sa kožom predstavlja promena kiselosti (pH vrednosti) kože. Optimalno je da površinski sloj kože bude blago kiseo, poželjne vrednosti pH kože su izmedju 5 i 6 a ukoliko je ova vrednost manja ili veća koža je podložnija negativnom uticaju spoljašnjih faktora. Potrebno je da se tokom cele godine koristi medicinska kozmetika koja neguje kožu. Sa pojavom prvih sunčevih zraka i u letnjem periodu se pored adekvatne svakodnevne nege, preporučuje i upotreba preparata koji, pored pH vrednosti 5.5 sadrže i zaštitni faktor - visok procenat UVA apsorpcije (preko 98%).
SEBAMED SUN KOLEKCIJA ZA ZAŠTITU KOŽE OD DEJSTVA SUNČEVIH ZRAKA
Za redovnu negu kože i zaštitu od sunčevih zraka neophodno je da se koriste preparati koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama da su efikasna zaštita protiv UVA i UVB zračenja. Korišćenje preparata koji nisu provereni može da dovede do opekotina i oštećenja kože.
SEBAMED SUN krema, sprej i losion su medicinska zaštitna sredstva kontrolisanog kvaliteta, dermatološki i klinički testirana. Imaju tačno definisan SPF faktor (30, 50 i 50+). Stepen zaštite od UVA zraka je veoma visok (preko 98%). Kao i svi Sebamed proizvodi održavaju fiziološku kiselost zdrave kože - pH 5.5 , pri kojoj se pojačava zaštitna funkcija kože i sprečava njeno isušivanje. Zahvaljujući vitaminu E i provitaminu B5 dovode do regenaracije kože. Prirodna formula obezbeđuje dodatnu hidrataciju kože. Preprarati su pogodni za sve tipove kože, od prvog dana života, prilagodjeni i nežnoj i osetljivoj koži. Ne sadrže ulja, parafin, alkohol, parabene, estre, alkilamide, PEG. Otporni su na vodu, znoj i pesak i imaju efekat zaštite čak do 6h. Lako se nanose, ne ostavljaju masne tragove.
Korišćenjem medicinske SEBAMED SUN kozmetike za zaštitu od sunca pomažete da koža dece ostane zdrava i smanjujete mogućnost stvaranja promena na koži na minimum. Zadatak svakog pedijatra je da edukuje roditelje o važnosti značaja zaštite kože od sunca.
Dr Milena Nikolić, pedijatar
Literatura:
- Maryellen ME, Karen R., Demierre M.F: ABC skin sun recommendation- Dermatology 2005. godine; 17 (6): 419-433
- Laurie Barclay, MD: AAP Issues Guidelines on Limiting Sun Exposure in Children, Medscape pediatrics 2011
- Stanley B Levy, MD; Chief Editor: Dirk M Elston, MD: Sunscreens and Photoprotection, Medscape dermatology 2018
- Influence of sun expositures during childhood and during adulthood on melanoma risk Int J Cancer 1998 Aug 12: 77(4):533-7
