U Srbiji, rak prostate je po učestalosti odmah iza raka pluća i debelog creva, sa 2 300 do 3 000 obolelih muškaraca godišnje i preko 1000 umrlih. Rano otkriveni rak prostate može se izlečiti pa je od posebnog značaja prevencija i redovni pregledi.
Rak prostate značajan je i sve veći zdravstveni problem u svetu, pa i Srbiji i jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca. U Evropi predstavlja najčešći karcinom muškaraca, sa oko 450 000 novodijagnostikovanih slučajeva godišnje i blizu 100 000 umrlih. U našoj zemlji rak prostate je među najučestalijim tumorima kod muškaraca, i zato onkolozi podsećaju na potrebu redovnih pregleda. Redovni pregledi, bar jednom godišnje, rana dijagnostika i pravovremeno lečenje karcinoma prostate mogu spasiti mnoge živote, a inovativne terapije koje se primenjuju u kasnijim fazama bolesti značajno produžavaju život obolelih, istakli su medikalni onkolozi na konferenciji za novinare, nedavno održanoj u Beogradu, povodom Meseca borbe protiv raka prostate.
“Mesec borbe protiv raka prostate, u Srbiji je ove godine obeležen pod sloganom “Budi muško – brini o sebi”, a Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) i ove godine je mesec borbe protiv raka prostate usmerilo ka opominjanju i podsećanju muške populacije na potrebu i značaj redovnih pregleda kod urologa u cilju rane dijagnostike, a time i boljeg toka i prognoze pomenute bolesti”, kaže dr Siniša Radulović, onkolog i predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS). “Najznačajniji faktori rizika za nastanak raka prostate su starija životna dob, nasledni faktori i etnička pripadnost, na koje se ne može delovati”, kaže on, “ali se zato može uticati na izbalansiranu i zdravu ishranu i fizičku aktivnost koje se preporučuju kao faktori koji deluju povoljno na opšte zdravlje. Statistika ukazuje da se od karcinoma prostate razboli svaki osmi muškarac, ali praksa ukazuje i na to da je ova vrsta karcinoma čudna jer kod nekog obolelog miruje, a kod nekog se javi u krajnjem stadijumu. Zato su i važni pregledi kod urologa, bar jednom godišnje. Pomaka u lečenju obolelih ima, tačnije u poslednjih dvadeset godina mnogo se naučilo o nastanku i razvoju karcinoma prostate”, ističe dr Siniša Radulović, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije i dodaje da su u poslednjih desetak godina razvijeni i registrovani inovativni lekovi koji značajno poboljšavaju njegovu prognozu i konačni ishod lečenja.
LEČENJE ZAHTEVA MULTIDISCIPLINARNI RAD
“Rano otkriveni rak prostate može se izlečiti. Zato, muškarci stariji od 50 godina treba najmanje jedanput godišnje da urade PSA (prostata specifični antigen) i da odu na pregled kod urologa, kao i pre 45. godine, ukoliko u porodici imaju slučajeve ovog karcinoma (otac, ujak, stric)”, istakao je prof. dr Zoran Džamić, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. “Rak prostate retko daje rane simptome, ali se mogu javiti otežano i učestalo mokrenje, noćno mokrenje, smanjenje jačine mlaza i mokrenje u kapima, kao i krv u mokraći. U uznapredovaloj fazi bolesti najčešće se javljaju bolovi u kostima, pre svega karlice. Uz klinički pregled (digitorektalni pregled, ultrazvuk) prati se i tumorski marker PSA, u sklopu procene rizika za razvoj raka prostate. Povišena vrednost PSA u krvi ne mora značiti da muškarac ima rak prostate, već to može biti posledica benignog uvećanja prostate ili zapaljenskog procesa. Ukoliko se pregledom posumnja na postojanje raka prostate, radi se biopsija prostate. Ukoliko se histopatološki potvrdi rak, procenjuje se proširenost bolesti (skener ili magnetna rezonanca abdomena i karlice, u određenim slučajevima skener grudnog koša, kao i scintigrafija koštanog sistema). Zatim se pacijent upućuje konzilijumu, gde urolog, medikalni onkolog i radioterapeut donose zajedničku odluku o najboljem načinu njegovog lečenja”, objašnjava prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije i dodaje da sve to podrazumeva multidisciplinarni rad.
AKTUELNE TERAPIJSKE OPCIJE
“Lečenje raka prostate zavisi od stadijuma i agresivnosti bolesti, životnog doba i zdravstvenog stanja pacijenta, ali i od njegovih želja i očekivanja”, kaže naučni saradnik dr Nada Babović, medikalni onkolog i načelnica Odeljenja za urološke tumore iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. “U zavisnosti od proširenosti bolesti, karcinom prostate deli se na više kliničkih stadijuma. Može biti lokalizovan samo u prostati ili regionalno proširen na okolne limfne čvorove. Može biti i uznapredovali ili metastatski, kada se putem krvnih ili limfnih sudova proširio u kosti, jetru, pluća ili druge organe. Izuzetno je važno što više individualizovati terapiju, za svakog pacijenta pojedinačno. Kada je tumor lokalizovan u prostati i niskog je rizika, pacijentu se mogu ponuditi tri opcije. Prva je aktivno praćenje (redovni kontrolni pregledi urologa, praćenje vrednosti PSA, po potrebi radiolološka dijagnostika) čime se izbegavaju neželjeni efekti lečenja i ne ugrožava tok bolesti. Druga opcija koja predstavlja zlatni standard u lečenju ranog karcinoma prostate, je radikalna prostatektomija, tačnije odstranjivanje cele prostate. Treća opcija je radioterapija koja se primenjuje samostalno ili u kombinaciji sa hemijskom kastracijom, tačnije u lokalnoj ili lokalno uznapredovaloj fazi bolesti. Hirurška kastracija, koja podrazumeva odstranjivanje testisa, i hemijska kastracija, koju čine lekovi koji blokiraju stvaranje muških hormona, predstavljaju takozvanu androgen deprivacionu terapiju (ADT), višedecenijski primarni pristup u lečenju metastatskog karcinoma prostate” ističe dr nada Babović, medikalni onkolog i načelnik Odeljenja za urološke tumore u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. “Na žalost, tokom ove terapije, bolest gotovo uvek dalje napreduje u kastraciono rezistentnu fazu. Zato, po evropskim i svetskim smernicama, androgen deprivaciona terapija više nije standard u ovoj fazi bolesti, već njena kombinacija sa hemioterapijom ili inovativnim lekovima koji deluju na androgene receptore (takozvani ARTA lekovi). Zato je neophodno da pacijentima bude dostupna ova moderna i efikasna terapija u fazi hormonski osetljivog metastatskog karcinoma prostate, koja suštinski odlaže progresiju bolesti i produžava preživljavanje, uz očuvanje kvaliteta života, kao i socijalne i radne aktivnosti. Istovremeno, ovom terapijom se smanjuju troškovi nege i lečenja komplikacija bolesti kao što su, pre svega, koštane frakture ili kompresija kičmene moždine. Važno je napomenuti da pacijenti treba redovno da se kontrolišu kod nadležnog onkologa ili urologa koji procenjuje stanje njihove bolesti i po potrebi sprovodi određena ispitivanja, uključujući PSA i serumski testosteron. U Srbiji su poslednjih nekoliko godina dostupni inovativni lekovi za pacijente u fazi metastatskog kastraciono – rezistentnog karcinoma prostate čime je značajno unapređeno njihovo lečenje. Ovim terapijama se znatno produžava život pacijenata i praktično se metastatski karcinom prostate prevodi u hroničnu, stabilnu bolest“, kaže dr Nada Babović.
prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
HIRURGIJA ZLATNI STANDARD U LEČENJU POČETNOG MALIGNITETA
„U Srbiji, kao i mnogim drugim zemljama, tumor prostate je, pored tumora pluća i tumora debelog creva najčešći tumor kod muškaraca. Nepoznanica je kako nastaje, ali je njegova detekcija vrlo prosta. Faktor rizika većine malignih oboljenja je genetska predispozicija, pušenje, alkohol i gojaznost. Genetska predispozicija kod karcinoma prostate ima značajno mesto, ali i životna dob. Pre trideset godina prosečna starost obolevanja muškaraca od karcinoma prostate bila je 75 godina, sada je između 60 i 64 godine. Karcinom prostate nema ni jedan jasno prepoznatljiv znak i zato kada se otkrije, tačnije dijagnostikuje, zahteva multidiscplinarno lečenje. Zato urolozi i onkolozi apeluju da muškarci idu na kontrolne preglede kod urologa i to barem jednom godišnje. Simptomi donjeg urinarnog trakta koji podrazumevaju, pored ostalog i poremećaj u mokrenju, često mokrenje, mokrenje noću, napetost u mokraćnoj bešici mogu da budu simptomi karcinoma prostate, ali su karakteristika i dobroćudnog uvećanja prostate, benigne hiperplazije, različitih urinarnih infekcija, a to su najčešći problemi od kojih boluje najveći broj muškaraca“, istakao je prof. dr Zoran Džamić.
„Rak prostate kada se otkrije u početnoj fazi i kada je lokalizovan izlečiv je. Hirurgija je tu zlatni standard i ona se isključivo koristi za lečenje početnog karcinoma. Međutim, uznapredovale faze bolesti i metastatski karcinom ne mogu da se izleče, ali mogu da se zaleče što pacijentu pruža šansu da duže živi. Obolelima od karcinoma prostate u Srbiji su sada na raspolaganju za lečenje, u zavisnosti od stadijuma bolesti, ali i stanja pacijenta, na raspolaganju hirurške procedure (radi se otvorena hirurgija, endoskopska, laparaskopska metoda), ali i više inovativnih lekova iz grupe takozvanih ARTA lekova“, kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
