Celijakija je imunološka reakcija organizma na konzumaciju glutena koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži, (i ovsu). Unosom glutena u organizmu dolazi do upalnih promena sluznice tankog creva što za posledicu ima pothranjenost. Učestalost celijakije je oko 1% što znači da 1 od 100 osoba ima celijakiju. Može se javiti u svim životnim dobima kod osoba oba pola. Celijakija se ispoljava kod genetski predisponiranih osoba, i jednom ispoljena ima hroničan tok.
Simptomi koji mogu ukazati na celijakiju
Celijakija se može manifestovati širokim spektrom od blagih do veoma teških simptoma. Najčešće, unos glutena u organizam uzrokuje hronična oštećenja tankog creva i poremećaj apsorpcije hranjivih materija. Tipični simptomi su vezani za digestivni sistem - hronična dijareja, bol u trbuhu, nadimanje, povraćanje, a sa tim povezana mala telesna masa i nedostatak vitamina i minerala. Međutim ovi tipični klinički simptomi bolesti više nisu i najčešći oblici. Danas se zna da celijakija može zahvatiti gotovo sve organe, pa se tako mogu javiti simptomi vezani za usta i zube (afte, oštećenja zubne cakline, prošireni karijes), simptomi vezani za krv (anemija koja ne reaguje na preparate gvožđa, modrice, produženo vreme krvarenja), oštećenja kože (suva koža, svrab, osip, lomljivi nokti, slaba kosa ili gubitak kose), oštećenja jetre, slezine i gušterače, oštećenja srčanog mišića, pluća i bubrega, simptomi vezani za mišićno-koštani sistem (grčevi i bol u mišićima, smanjen tonus, upale zglobova, natečene noge, osteoporoza), neplodnost i pobačaji, neurološki simptomi (ataksije, poremećaj i ravnoteže, glavobolje, sniženo raspoloženje), kao i simptomi vezani za rast i razvoj (kod dece zastoj u razvoju i nizak rast, zakasneli pubertet). Sa celijakijom su često udružene bolesti štitne žlezde i dijabetes tipa 1.
Kako se dijagnostikuje celijakija
Ovako široki spektar simptoma zahteva od lekara aktivan pristup u dijagnostici. Prvi korak u postavljanju dijagnoze su analize krvi na prisustvo specifičnih antitela - antitela na tkivnu transglutaminazu IgA (anti - tTG At IgA). Ukoliko su anti-tTG At IgA pozitivna, potrebno je da se urade endomizijalna antitela (EMA) i genetika (tj. da se odredi da li je osoba nosilac HLA DQ2 i/ili HLA DQ8 gena). Na osnovu značajno povišenih anti-tTG At IgA (deset puta više od normalnih vrednosti), sa pozitivnim EMA i genetikom, postavlja se dijagnoza CB i tada nije neophodno raditi endoskopiju i biopsiju sluznice tankog creva. U svim drugim situacijama (serologija koja nije značajno povišena ili je negativna, a osoba je nosilac rizičnih gena), neophodno je da se uradi endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva. Kod osoba koje nemaju simptome, a spadaju u rizičnu grupu, prvo je potrebno uraditi genetsko ispitivanje. Negativna genetika sa visokom verovatnoćon (99%) isključuje mogućnost celijačne bolesti. Ukoliko je osoba nosilac HLA-DQ2 i/ili DQ8 gena, neophodno je dalje serološko ispitivanje, a po potrebi i endoskopsko sa biopsijom sluznice tankog creva.
Lečenje celijakije
Lečenje celijakije sprovodi se posebnim načinom ishrane. Za celijakiju, dakle ne postoji medikament, lek, niti se celijakija može izlečiti. Celijakija se može kontrolisati posebnim, doživotnim načinom ishrane, a to je ishrana bez glutena. To znači da osoba sa celijakijom ne sme da jede pšenicu, ječam, raž (i ovas) odnosno proizvode koji sadrže ove žitarice čak i u tragovima. Pitanje ovsa nije u potpunosti razjašnjeno i poznato je da neke osobe dobro podnose ovas dok postoje osobe koje su preosetljive i na ovas. Ukoliko se dijagnoza postavi na vreme i ako se bezglutenska ishrana pravilno sprovodi, dolazi do potpunog povlačenja simptoma celijakije.
Sprovođenje bezglutenske dijete je zahtevno i neminovno se odražava i na porodicu pacijenta jer svi članovi porodice treba da se prilagode novim pravilima u nabavci, čuvanju i pripremi obroka. U domaćoj kuhinji ali i u ishrani van kuće zahteva se promena prehrambenih navika. Da bi oboleli od celijakije ravnopravno učestvovali u životu svoje zajednice neophodna je šira društvena podrška i promene u ponudi i načinu spremanja obroka u okviru obrazovnih ustanova (vrtića, škola, studentskih menzi), zdravstvenih ustanova (bolnička ishrana) ali i restorana i ostalih ugostiteljskih objekata.
Udruženje Srbije za celijakiju
Udruženje Srbije za celijakiju osnovano je 2005. godine od strane majki obolele dece, a osnovni povod bio je nedostatak informacija o bezglutenskoj ishrani kao i teškoće u nabavci sigurnih bezglutenskih prehrambenih proizvoda. Od tada do danas Udruženje je preraslo u nacionalnu organizaciju koja blisko sarađuje sa udruženjima u regionu i Evropi, lekarima, naučnicima i drugim stručnjacima kao i institucijama i organizacijama iz oblasti proizvodnje i kontrole hrane. Od samog nastanka radi na podizanju svesnosti o celijakiji i zalaže se za sistemske promene u društvu. Godine 2007. na inicijativu Udruženja Srbije za celijakiju postavljeno je bezglutensko brašno na pozitivnu listu lekova i tako omogućeno da oboleli od celijakije podižu brašno na recept. Organizovano je i Savetovalište na UDK u Tiršovoj u Beogradu, gde oboleli od celijakije mogu dobiti informacije i praktične savete o sprovođenu bezglutenske dijete. Godine 2008. Udruženje Srbije za Celijakiju postalo je ravnopravan član evropske asocijacije nacionalnih udruženja za celijakiju – AOECS, zajedno sa partnerima iz AOECS-a učestvuje u kontroli i procesu obeležavanja bezglutenskih prehrambenih proizvoda međunarodno priznatim znakom precrtane pšenice CGT (crossed grain trademark).
Jedna od aktivnosti Udruženja Srbije za celijakiju jeste analiza prehrambenih proizvoda na sadržaj glutena koju Udruženje redovno radi svake godine. Odabir proizvoda koji se analiziraju vrši se na osnovu nekoliko kriterijuma: analiziraju su licencirani bezglutenski proizvodi radi kontrole i praćenja, proizvodi koji su u širokoj upotrebi u našim domaćinstvima ali nisu posebno namenjeni za osobe sa celijakijom. Iako su u ranijem periodu analize obolelima od celijakije služile kao vodič za bezglutensku ishranu, to nije bilo dovoljno sigurno obzirom da su moguće promene u kvalitetu proizvoda koje mogu nastati i posle urađenih analiza što može dovesti do grešaka u sprovođenju bezglutenske dijete. Stoga se danas analize koriste uglavnom za proveru ispravnosti. Proizvođači koje Udruženje redovno kontroliše i koji licenciraju svoje proizvode CGT simbolom predstavljaju sigurnost za obolele.
CGT simbol je zaštitni znak precrtanog žitnog klasa, međunarodno je priznat i odobren za hranu koja je bezbedna za jelo, namenjena osobama obolelim od celijakije.
Poseban doprinos Udruženja je inicijativa za potpisivanje sporazuma o saradnji između Ministarstva zdravlja Italije i Srbije na polju celijakije u pružanju sistema zbrinjavanja obolelih od celijakije u Srbiji po uzoru na Italiju, protokoli u dijagnostici i kontrola proizvoda bez glutena.
U saradnji sa zemljama Dunavskog regiona Udruženje Srbije za celijakiju učestvuje u projektu CD SKILLS (www.interreg-danube.eu/cd-skills) koji ima za cilj podizanje svesti, unapređenje znanja, razvoj boljih zdravstvenih usluga i razumevanja društva za obolele od celijakije. Partnerstvo čine bolnice, univerziteti, udruženja, lokalne zajednice i proizvođači hrane iz podunavske regije - iz Budimpešte, Bukurešta, Debrecena, Graca, Praga, Merana, Varne, Zagreba, Kišineva ali i Beograda. Univerzitetski medicinski centar (UMC) Maribor je vodeći partner, zajedno sa opštinom Maribor i jedanaest evropskih partnera u ovom transnacionalnom projektu. U Srbiji, iako naša zemlja nije članica Evropske unije, u aktivnostima će učestvovati Univerzitetska dečja klinika iz Tiršove u Beogradu i Udruženje Srbije za celijakiju. Projekat traje od jula 2020. do decembra 2022. godine.
Više informacija o celijakiji, radu Udruženja i CGT simbolu može se pronaći na web stranici: www.celijakija.rs
