Hemofilija je nasledna bolest. To znači da se prenosi sa majke na dete u vreme rođenja. Krv osobe sa hemofilijom ne zgrušava se normalno. Osoba sa hemofilijom ne krvari jače ili brže, nego duži period vremena. Mnogi ljudi veruju da hemofiličari krvare mnogo iz manjih posekotina. Ovo nije tačno. Spoljašnje rane obično nisu od veće opasnosti. Mnogo ozbiljnija jesu unutrašnja krvarenja. Ova krvarenja su u zglobovima, posebno u kolenima, člancima, i laktovima; u tkivima i u mišićima. Ukoliko se krvarenje dogodi u vitalnom organu, posebno mozgu, život osobe sa hemofilijom je ugrožen.
Osnovna karakteristika hemofilije su ponavljana krvarenja u zglobove. Krv koja se izlije u zglobove deluje toksično, ona razara zglobove i zbog toga osobe koje imaju hemofiliju, odnosno dečaci već negde u periodu od 15. do 25. godine, postaju teški invalidi koji potpuno zavise od tuđe pomoći. Međutim, zahvaljujući savremenom lečenju to se u potpunosti može izbeći tako što deca već od prve godine života redovno dobijaju intravenski lek, koncentrat faktora koagulacije koji im nedostaje. Na taj način se potpuno sprečava pojava krvarenja u zglobove i takva deca odrastaju u potpuno zdrave osobe.
