Kardiovaskularne (KVB) bolesti su nezarazne bolesti koje predstavljaju veliki zdravstveni problem u razvijenom delu sveta. Prevencija ovih oboljenja, balansiranom ishranom i zdravim životnim navikama može značajno da smanji zdravstvene probleme do kojih one dovode. Podaci ukazuju da su ove bolesti nažalost veoma česte u Srbiji.

Jedan od glavnih ciljeva u prevenciji KVB, ateroskleroze, srčanog i moždanog udara jeste da se identifikuju faktori rizika koji do toga dovode. Smanjenje faktora rizika u velikoj meri može da redukuje pojavu KVB kod osoba svih godišta. U studiji sprovedenoj na muškarcima, kod 62% ispitanika KVB su prevenirane uz pomoć zdravog načina života koji je podrazumevao balansiranu ishranu, redovno vežbanje, kontrolu telesne težine i prestanak pušenja. Pored toga oni ispitanici koji su imali terapiju koja je uključivala primenu lekova za snižavanje holesterola i triglicerida, kao i lekova za snižavanje pritiska nastavili su sa istom. Faktori rizika na koje može da se utiče, mogu se podeliti u nekoliko grupa. U prvoj grupi se nalaze takozvani markeri iz krvi kao što su HDL i LDL frakcija holesterola i trigliceridi koji jednim imenom predstavljaju lipoproteinski profil. Drugu grupu čine markeri zapaljenja C reaktivni protein i fibrinogen. Pored toga bitno je istaći i faktore rizika kao što su pušenje, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost, alkoholizam i stres. Takođe tu su i neke hronične nezarazne bolesti, faktori rizika koje nažalost sve više uzimaju maha u svetu kao što su dijabetes, hipertenzija i gojaznost.

Uravnotežena ishrana

Balansiranom ishranom i zdravim životnim stilom se može izvršiti prevencija faktora rizika za pojavu KVB. Na ovaj način se u prvi mah deluje kod pacijenata koji imaju povišen nivo LDL holesterola u krvi. Odgovarajućom ishranom, fizičkom aktivnošću i održavanjem normalne telesne težine se može uspešno smanjiniti LDL. U određenim slučajevima se sa regulacijom nivoa holestreola u krvi započinje pre svega primenom odgovarajućeg načina ishrane, povećanjem fizičke aktivnosti i menjanjem loših životnih navika. Ako je primena lekova neophodna potrebno je i dalje nastaviti sa balansiranom ishranom i zdravim životnim stilom. Svetska udruženja kardiologa preporučuju izbalansiranu ishranu bogatu voćem, povrćem, žitaricama i dijetnim vlaknima. Kao nezaobilazni deo ishrane se preporučuje i riba, naročito ribe hladnih mora (losos, skuša, bakalar), i to da bude zastupljena dva puta nedeljno. Bitno je takođe i ograničiti unos zasićenih masti ispod 7%, trans masti ispod 1% i holesterola na manje od 300mg dnevno. To se može postići unosom proizvoda sa niskim procentom masti kao što su mlečni proizvodi i nemasna mesa. Bitno je i smanjiti unos pića i proizvoda u kojima je dodat šećer koji ima značajnu kalorijsku vrednost. Takođe, kuhinjsku so je potrebno dodavati u manjim količinama i umereno konzumirati alkohol.

Smanjiti unos zasićenih masti

Glavni izvor pomenutih zasićenih masti jeste hrana životinjskog porekla kao što su meso i mlečni proizvodi. Upravo zasićene masti su i najodgovornije za skok LDL holesterola. To se objašnjava činjenicom da zasićene masti dovode do smanjenja sinteze i aktivnosti LDL receptora. Iako je ishrana ljudi koji žive na mediteranu bogata mastima oni imaju nizak holesterol i manju mogućnost za pojavu KVB. Jedan od razloga je i taj da je glavni izvor masti u ishrani upravo maslinovo ulje koje ima visok nivo mononezasićenih masti. Pored toga bitno je istaći da mediteranska ishrana podrazumeva i unos voća, povrća, ribe i žitarica. Trans masti nastaju u procesu hidrogenacije tokom industrijske prerade koja ima za cilj da produži trajnost proizvoda. Njihov unos je ograničen na ispod 1% upravo iz razloga što dovode do povećanja LDL holesterola. Kada se zasićene masti u ishrani zamene polinezasićenim primećeno je da se snižava nivo LDL. Od omega - 3 masnih kiselina posebno se ističu eikozapentaenska–EPA i dokozaheksaenska–DHA čiji je glavni izvor morska riba kao što su losos, tunjevina, skuša i sardina. Pokazano je da omega - 3 smanjuju rizik od pojave KVB pa se upravo prethodno pomenuta riba preporučuje da bude deo ishrane bar dva puta nedeljno. Alfa linolenska kiselina spada isto u grupu omega 3 i deluje protivupalno, a njen glavni izvor je hrana biljnog porekla. U okviru jedne studije je pokazano da je nivo C reaktivnog proteina smanjen kada je konzumirano 8g alfa linolenske kiseline dnevno.

Dijetna vlakna

Ishrana bogata voćem, povrćem, žitaricama i mahunarkama predstavlja dobar izvor dijetnih vlakana koja snižavaju LDL. Svarljiva biljna vlakna snižavaju LDL tako što vezuju žučne kiseline, čime se snižava nivo serumskog holesterola. Bakterije debelog creva fermentišu vlakna čime se stvaraju jedinjenja koja sprečavaju sintezu holesterola. Nesvarljiva biljna vlakna kao što su celuloza i lignin ne pokazuju efekat na serumski holesterol. Preporuka je da odrasli unose od 25 do 30 g dnevno biljnih vlakana od čega 6 do 10 g moraju da budu ona svarljiva. To se lako može postići ako se unosi pet ili više porcija voća, povrća i šest ili više porcija žitarica dnevno.

Antioksidansi

Antioksidansi takođe imaju značajnu ulogu u prevenciji KVB. Svakodnevno ih unosimo hranom koju konzumiramo, a mogu se primeniti i dodaci ishrani koji ih imaju u svom sastavu. Veoma je bitno istaći činjenicu da alkohol i to pogotovo onaj iz vina ima pozitivan efekat na ljudski organizam. Pored alkohola vino sadrži i rezveratrol koji je poreklom iz kožice grožđa i koji može da dovede do porasta HDL od 11 do 16% i da redukuje nivo fibrinogena od 8 do 15%. U ovome i leži činjenica čuvenog Francuskog paradoksa gde bez obzira na ishranu bogatu mastima Francuzi manje oboljevaju od KVB jer piju vino. Da bi se ovakav efekat zaista pokazao potrebno je da se vino konzumira umereno i to jedna vinska čaša dnevno za žene i dve za muškarce. Takođe je interesantno istaći još jedno jedinjenje, a to je koenzim Q10. To je prirodni enzimski kofaktor i važan je za normalnu funkciju srca. Ljudski organizam ga sintetiše, ali se može uneti preko hrane koju svakodnevno konzumiramo ili preko dodataka ishrani. Mogućnost organizma da sintetiše koenzim Q10 se razlikuje sa godinama, tako da je njegov nivo najviši u dvadesetoj godini posle čega opada. Zbog toga je unos ishranom veoma bitan. Najznačajniji izvori jesu meso i riba, dok se može naći i u zelenom povrću, žitaricama i koštičavom voću.

Beli luk i soja

Biljka koja je dobro poznata na našim prostorima je beli luk koji se pokazao kao odličan dodatak lečenju povišenog holesterola, ateroskleroze i blago povišenog krvnog pritiska. Preporučuje se da se dnevno konzumira 1-2 čena svežeg belog luka kako bi imali dobrobit na kardiovaskularni sistem. Naravno još neke biljke su se pokazale pozitivno u prevenciji KVB. Jedna od takvih je i soja. Tako ako polovina dnevnog unosa proteina neke osobe bude poreklom iz soje može se očekivati snižavanje LDL-a. Korišćenjem prerađevina od soje kao što su tofu, sojin puter i sojino mleko može se ispoljiti njihov pozitivan efekat na zdravlje, jer oni u sebi sadrže polinezasićene masne kiseline, vlakna i mnoge druge nutrimente.

Ovo je bio sam jedan kratak prikaz kako bismo mogli da izvršimo prevenciju pojave KVB. Postoji mnogo preporuka od strane vodećih svetskih udruženja koja se bave ishranom i lečenjem KVB na koji način je moguće izbeći faktore rizika i smanjiti mogućnost da dođe do pojave nekih patoloških stanja. Nekada je nemoguće to postići na ovaj način pa se onda pribegava lekovima, pa čak i hirurškim intervencijama. Balansirana ishrana, fizička aktivnost, zdrave životne navike i rešenost da se u tome istraje su ipak ključ svega, jer je to jedini i pravi način kojim možemo da pomognemo sebi da budemo zdravi.

 

 


Slične objave

Newsletter