U Srbiji, ali i mnogim evropskim državama, stanovništvo je sve starije. Starost karakterišu, pored ostalih i degenarativne bolesti očiju. O degeneraciji žute mrlje u oku, kao i mogućnostima lečenja pomenutog oboljenja razgovarali smo sa doc. dr Miroslavom Stamenkovićem, oftalmologom, direktorom Klinike za očne bolesti Kliničko bolničkog centra Zvezdara u Beogradu.
Šta je žuta mrlja (makula), gde se nalazi u oku i šta predstavlja za svakog čoveka?
Makula je centralni deo retine koji je odgovoran za centralni vid i omogućava nam da vidimo detalje. Nalazi se na zadnjem polu retine (mrežnjače) sa foveolom u svom centru. Veličine je tri do 5.5 milimetara i predstavlja regiju sa velikom gustinom fotoreceptora, čepića i više redova ganglijskih ćelija. Takođe, usled prisustva žutog pigmenta ksantofila, stiče se utisak žućkaste prebojenosti ovog dela retine. Zbog velike koncentraciije fotoreceptora moguća je visoka rezolucija vidnih senzacija u makuli. Upravo gust raspored receptora čepića u makuli omogućuje centralnu vidnu oštrinu, pisanje, čitanje, zapažanje detalja i raspoznavanje likova, vožnju, prepoznavanje boja i dr.
Koji su uzroci nastanka degeneracije žute mrlje, oblici degeneracije žute mrlje i njihove karakteristike?
Do nastanka degeneracije žute mrlje dolazi usled oštećenja fotoreceptora makule.
U početku oboljenje se karakteriše pojavom druza, koje predstavljaju nakupine ekstracelularnog materijala između bazalne membrane retinalnog pigmentnog epitela i unutrašnjeg kolagenog sloja Bruch-ove membrane. Gubitak vida kod osoba koje imaju senilnu degneraciju makule je uzrokovan ili progresijom atrofije fotoreceptora (geografska atrofija) ili razvojem horoidalne neovaskularizacije.
Uobičajeno se senilna degeneracija deli na vlažnu i suvu formu. Suva forma čini oko 90 odsto svih slučajeva senilne degeneracije makule, i karakteriše je prisustvo druza i hipo i/ili hiperpigmentacije. Vlažnu (eksudativnu) formu senilne degeneracije makule čini oko 10 odsto svih slučajeva. U literaturi se koriste različiti sinonimi kao što su subhoroidalna neovaskularna membrana (CNV), subretinalna neovaskularizacija, disciformna degeneracija ili retinalna angiomatozna proliferacija (RAP).
Koji su simptomi degeneracije žute mrlje u oku?
Bolest je prisutna na oba oka, s tim što je stepen progresije na jednom oku izraženiji. Najčešće se pacijent javlja na pregled, kada je vid na jednom oku značajno oslabljen, ispod granice čitanja, dok na drugom oku još uvek ima normalnu vidnu oštrinu. Kod senilne degeneracije žute mrlje centralni vid postepeno slabi.
Simptomatologija kod suvog oblika žute mrlje je praćena: potrebom za jačim svetlom prilikom čitanja, otežanim uočavanjem detalja na osobi koja se posmatra (oči, usta), izmenjenim viđenjem boja (tamnije i bleđe), otežanim čitanjem štampanog ili pisanog teksta zbog zamagljena u centralnom vidu, do problema u adaptaciji na svetlo i tamu.
Simptomatologija kod vlažnog oblika žute mrlje je praćena u početku: različitom veličinom predmeta na oba oka, utiskom da prave linije izgledaju talasasto, iskrivljeno ili isprekidano, različitim intenzitetom i kontrastom boja između oba oka, do nastanka sivih, praznih polja u vidnom polju i gubitka centralnog vida (prazan prostor u tekstu).
Vlažna forma senilne degeneracije makule je akutno stanje koje brzo napreduje oštećujući centralni vid. Rano prepoznavanje i permanentno praćenje su od presudnog značaja jer je oštećenje vida koje nastaje ireverzibilno. Skrining populacije preko pedesete godine života, koji podrazumeva praćenje vidne oštrine i pregled očnog dna je najvažniji u svakodnevnoj oftalmološkoj praksi.
Ko najčešće oboleva od pomenutog oboljenja? Da li su to stariji ljudi ili se oboljenje ne vezuje za starost pacijenta?
Rizik nastanka senilne makularne degeneracije značajno raste sa godinama života. U populaciji od 65 do 75 godina rizik oboljevanja je oko 10-20 procenata. Od 75 do 85-te godine starosti rizik je već 35 procenata.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 8,7 odsto ljudi je slepo zbog posledica senilne degeneracije žute mrlje. Očekuje se da će u 2020. godini šest miliona ljudi u svetu biti slepo zbog posledica senilne degeneracije žute mrlje.
Ono što se mora napomenuti je da se broj stanovnika naše planete preko šezdesete godine života uvećava. U 2050. godini procena je da će taj broj iznositi blizu 2 milijarde stanovnika.
Koji su faktori rizika koji se dovode u vezu sa nastankom degeneracije žute mrlje?
Faktori rizika koji se mogu dovesti u vezu sa nastankom senilne degeneracije žute mrlje su pre svega kako smo već naveli životna dob. Sledeći faktor je gojaznost i fizička neaktivnost. Smatra se da gojazni pacijenti imaju dvostruko veći rizik za nastanak težih formi degeneracije od ljudi odgovarajuće težine. Takođe, umerena fizička aktivnost koja se upražnjava najmanje tri puta nedeljno smanjuje rizik od progresije bolesti. Brojne studije su pokazale da nasledni faktor ima značajnu ulogu u nastanku senilne degeneracije makule. Pušenje je takođe, jedan od bitnih faktora rizika za nastanaka senilne degeneracije makule, kako aktivno tako i pasivno pušenje. Objavljena je studija u prestižnom časopisu po kojoj ljudi koji žive sa osobom koja puši udvostručuju rizik za nastanak degeneracije makule.
Žuta mrlja u oku kod dece?
Degeneracija žute mrlje može se javiti i kod mlađih osoba. Tada se radi o distrofijama koje su obično nasledne.
Na koji način se leči degeneracije žute mrlje?
Naučnim istraživanjima je utvrđeno da visoke koncentracije antioksidanasa i cinka smanjuju rizik od napredovanja degeneracije makule. U lečenju ove bolesti primenjuju se različiti vitaminski preparati koji usporavaju progresiju bolesti. Značajna je i promena načina života u smislu zdrave ishrane sa upotrebom velikih količina zelenog voća i povrća, fizička aktivnost i prestanak pušenja.
Pacijenti koji se redovno javljaju na kontrolu, ako imaju znake napredovanja bolesti, pomoću Amsler-ove rešetke, mogu testirati svoju vidnu oštrinu, i ukoliko primete deformaciju linja, javljaju se oftalmologu radi sprovođenja dijagnostičkih i terapijskih procedura.
U prošlosti nije bilo dovoljno efikasnih mogućnosti za tretman senilne degeneracije makule. Osamdesetih godina prošlog veka, primenjivana je laserska fotokoagulacija, koja se nije pokazala efikasnom.
Na početku ovog veka promenjivana je fotodinamska terapija (verteporfin), koja je dala određene rezultate ali je bila efikasna samo kod određenih formi senilne degeneracije makule. Praćenjem se utvrdilo da su oba načina u osnovi destruktivna i da uništavaju kako patološke krvne sudove tako i zdravo tkivo u makularnoj regiji. S toga je njihova primena limitirana.
Hirurško lečenje je, uprkos ranijim pokušajima svedeno na usko indikativno područje, kao što su subretinalne makularne hemoragije. Transpupilarna termoterapija (TTT), se takođe nije pokazala efikasnom u tretmanu senilne degeneracije makule.
Sa novim shvatanjima o patogenezi senilne degeneracije makule razvijao se i nov pristup lečenju ovog oboljenja usmeren na molekularni nivo mehanizma nastanka senilne degeneracije makule. Ovaj pristup je u prvi plan izbacio terapiju inhibitorima angiogeneze. Brojne studije su potom, izdvojile inhibitiore angiogeneze kao tretman koji je znatno efikasniji u odnosu na druge tretmane.
Lečenje anti – VEGF lekovima, primenjuje se kod vlažne forme senilne degeneracije makule. Povišen nivo vaskularnog endotelijalnog faktora rasta u oku stimuliše rast novih patoloških krvnih sudova. Ovi inhibitori dovode do blokade produkcije faktora rasta, i samim tim do usporavanja i zaustavljanja rast novoformiranih krvnih sudova. Treba reći da zbog efekta održavanja terapije, ista se mora ponavljati u određenim vremenskim intervalima. Takođe, bolji efekat se postiže ako promene nisu u odmaklom stadijumu.
Da li se u Srbiji primenjuju najsavremenije metode lečenja degeneracije žute mrlje?
U Srbiji se primenjuju najsavremenije metode lečenja senilne degeneracije žute mrlje. Jednom kada se postavi dijagnoza senilne degeneracije makule pomoću fluorosceinske angiografije(FA), efekat terapije inhibitorima angiogeneze se može pratiti samo upotrebom optičke koherentne tomografije (OCT). Fluorosceinska angiografija (FA) se može ponoviti u izuzetnim slučajevima kada nam OCT ne pruža dovoljno potrebnih informacija.
Šta je dijabetesni otok žute mrlje?
Dijabetična retinopatija jedan je od vodećih uzroka slepila u radno sposobnog stanovništva. Makula (žuta mrlja), može biti zahvaćena i kod dijabetične neuropatije. U prvom stadijumu bolesti koji se naziva neproliferativna dijabetična retinopatija dolazi do proširenja krvnih sudova i kapilara mrežnjače. Tako oslabljeni i oštećeni kapilari počinju propuštati tečnost i krvne elemente, sa nastankom krvarenja. Posledično se može pojaviti otok u žutoj mrlji, tzv. edem makule, što dovodi do deformiteta slike i smanjenja vidne oštrine.
