Neplodnost je i dalje veliki tabu u Srbiji, a parovi koji se bore sa ovim problemom često nailaze na mnoštvo prepreka. Udruženje pacijenata „Šansa za roditeljstvo“ je nastalo iz zajedničke potrebe parova i pojedinaca koji se suočavaju sa ovim problemom, sa ciljem da zajedno i udruženo stvarno nešto urade po pitanju kvaliteta usluga u Srbiji. Nedavno su bili domaćini velike evropske konferencije posvećene vantelesnoj oplodnji, a o problemima sa kojima se susreću parovi koji se bore da postanu roditelji razgovaramo sa Sandrom Jovanović, predsednicom Udruženja pacijenata “Šansa za roditeljstvo”.
Sandra Jovanović, predsednica Udruženja pacijenata „Šansa za roditeljstvo“
Želja većine ljudi je da jednog dana postanu roditelji, ali na žalost jednom broju ljudi ta želja se ne ostvaruje lako. Koliko je učestao problem neplodnosti, i kod nas i u svetu?
Srbija nema tačne podatke o tome koji je to broj ljudi koji se suočava sa ovim problemom. Pretpostavlja se da je kod nas stanje slično kao i u Evropi – a to znači da svaki šesti par ima problem sa začećem. To nikako nije mali broj. Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.
Koji su najčešći problemi sa kojima se susreću parovi koji se bore sa problemom neplodnosti?
Prvo nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem. Svakako udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno.
Sa kojim problemima se suočavaju parovi koji žele da pokušaju proces vantelesne oplodnje u Srbiji?
Zavisi da li imaju prava i ispunjavaju kriterijume preko Republičkog fonda ili idu privatno o svom trošku. Svakako je pomoć države nešto što je neophodno. Država već pomaže, ali ta pomoć mora biti veća jer postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona. Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali.
Kako je nastalo Udruženje pacijenata „Šansa za roditeljstvo“? Koji su ciljevi Udruženja?
Udruženje je nastalo iz zajedničke potrebe parova i pojedinaca koji se suočavaju sa ovim problemom, prosto smo uvideli da samo zajedno i udruženo možemo stvarno nešto da uradimo po pitanju kvaliteta usluga u Srbiji. Već nekoliko godina radimo na edukaciji i informisanju, organizujemo razne događaje, imamo magazin udruženja, organizatori smo Festivala potpomognute oplodnje u Srbiji, članovi smo krovnog evropskog udruženja Fertility Europe koje je krajem marta održalo svoj sastanak u Srbiji u Beogradu, a to nam je bila posebna čast. Ovaj trodnevni skup je veoma značajan, jer ima za cilj podizanje svesti o značaju procedura VTO, ali i bolju informisanost i edukovanost opšte i stručne javnosti, kako bismo došli do boljih uslova lečenja vantelesne oplodnje u Srbiji. Mislim da smo ovim skupom pomerili granice lečenja neplodnosti I da smo uticali na bolje uslove VTO procedura.
Da li je vantelesna oplodnja i dalje tabu u Srbiji?
Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirama, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto “smućka“ u laboratoriji...Postoji mnogo neinformisanih ljudi. Treba više pričati o ovom problemu.
Evropa u Srbiji
Detaljna analiza zakonodavnih i stručnih aspekata jedne VTO procedure, iskustvo parova koji su u borbi za bebu već godinama, kao i predavanja inostranih, eminentnih stručnjaka u oblasti reproduktivne medicine, obeležili su konferenciju „Evropa u Srbiji – IVF“, čiji je domaćin i organizator Udruženje pacijenata “Šansa za roditeljstvo”, a u okviru koje je otvoren evropski skup posvećen vantelesnoj oplodnji u organizaciji evropskog udruženje Fertility Europe.
„Zakonska regulativa može da dovede do boljeg razumevanja neplodnosti i njenog lečenja, kako kod stručne tako i kod opšte javnosti. Treba da prepoznamo potrebe parova sa ovim problemom i da ih pratimo, jer više ne možemo da ignorišemo realnost. Najbolji način je da budemo inkluzivni, a ne ekskluzivni. Treba da budemo fer prema onima koji traže pomoć,“ navela je Satu Rautakallio-Hokkanen, predesdnica evropskog Udruženja Fertility Europe.
„Parovi koji imaju ovaj problem nisu sami i grad Beograd će dati svoj doprinosi i na indirektan način ali nadam se uskoro i na direktan način, tako što će naći modus kako da se poveća broj IVF pokušaja,“ poručio je Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.
Otvaranje konferencije obeležila je premijera dokumentarnog filma o neplodnosti, na kojem je Udruženje intenzivno radilo, kako bi prikazalo pravu sliku o VTO u Srbiji. Pod nazivom „Putovanje do bebe“, o svom problemu u filmu govorilo je čak 6 parova iz cele Srbije: Niša, Kragujevca, Leskovca, Novog Bečeja, Sremke Kamenice i Beograda, koji su se nakon emitovanja filma i uživo obratili prisutnima, kako bi još jednom preneli svoje iskustvo i prepreke sa kojima se svakodnevno susreću. Konferenciju je takođe pratila izložba 40 fotografija pod nazivom „Neplodnost boli“, koja oslikava jedan put do bebe, kao i sve psihološke i emotivne prepreke kojima su parovi izloženi u želji da dobiju svoje potomstvo.
