Osećaj tuge, bespomoćnosti i beznađa mogu se javiti u teškim životnim situacijama, ali kada ove emocije postanu deo svakodnevice onda možemo govoriti o depresiji. Simptomi i znaci koji karakterišu depresiju mogu biti različiti, različitog intenziteta i dužine trajanja. Subjektivni osećaj ovih simptoma takođe može da varira od osobe do osobe, a veoma često muškarci i žene imaju potpuno različite simptome depresije. Upravo iz tog razloga depresiju je teško prepoznati na samom početku, jer se većina simptoma koji karakterišu ovu bolest uobičajeno javlja u stresnim i teškim životnim situacijama.
Simptomi i znaci koji ukazuju na depresiju
Postoje zajednički simptomi i znaci koji ukazuju na depresiju. Važno je zapamtiti da ovi simptomi i znaci mogu biti sastavni deo života i da posebnu pažnju treba obratiti na njihov intenzitet i dužinu trajanja, jer upravo to čini razliku između normalnih emocija i depresije. Neki od karakterističnih psihičkih simptoma su bespomoćnost i beznađe, praćeni konstantnim osećajem da ne može biti bolje i da ne postoji ništa što tu situaciju može preokrenuti nabolje. Kod muškaraca se često javlja prekomerna anksioznost, a prisutna je i agresivnost. Smanjen je prag tolerancije i prisutan je subjektivni osećaj da vas sve i svako nervira. Javljaju se problemi sa koncentracijom, smanjene su kognitivne funkcije i prisutne su poteškoće prilikom donošenja odluka. Kod depresivnih osoba često je prisutna nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti. Česte su promene apetita, osobe ili izgube apetit ili imaju povećanu želju za hranom, pa posledično postoje varijacije u telesnoj masi. Javljaju se problemi sa spavanjem, kod pojedinih osoba izražena je nesanica dok kod drugih dominira prekomeran san. Gubitak energije je sve češći simptom, koji prati subjektivni osećaj da je i najmanje zahtevan zadatak iscrpljujuć za organizam i da je potrebno mnogo vremena za njegovo izvršenje. Nemarnost prema samom sebi i drugima može biti izražena, što se najčešće ogleda u bavljenju nekim visokorizičnim sportom ili zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Od psihosomatskih simptoma koji prate depresiju često su prisutne glavobolje, bol u vratu i leđima, napetost mišića, bol u stomaku.
Simptomi depresije variraju u zavisnosti od pola i godina starosti. Tako su kod muškaraca češće izraženi anksioznost, neoprezno ponašanje, povećana agresivnost, problemi sa nesanicom, zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Kod žena dominira osećaj samosažaljenja, osećaj prekomerne krivice, prekomerno spavanje, konstantan umor, pojačan apetit, prekomerna tuga. Kod adolescenata dominiraju razdražljivost, uzrujanost i bes. Kod starije populacije češće su izraženi problemi sa kognitivnim funkcijama i pamćenjem, umor i bolovi.
Faktori rizika za razvoj depresije
Dok većina bolesti ima specifičan i poznat uzrok nastanka, depresija je mnogo komplikovanija od toga. Depresija nije samo rezultat hemijskog disbalansa neurotransmitera u mozgu koji se jednostavno može izlečiti lekovima, već je posledica udruženog delovanja bioloških, fizioloških i socijalnih faktora. Upravo iz tog razloga pristup lečenju depresije je složeniji i zahteva kako terapiju lekovima tako i socijalnu podršku medicinskih radnika i porodice. Faktori rizika koji doprinose razvoju depresije su samoća i izolacija od ljudi, stresne životne situacije, nedostatak socijalne podrške porodice i prijatelja, pozitivna porodična istorija depresije, zdravstveni problemi, hroničan bol, porodični problemi, nezaposlenost, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, fizičke i psihološke traume.
Šta možete da uradite da se osećate bolje
Kada ste u depresiji često se osećate kao da „ne vidite svetlo na kraju tunela“. Ključ uspeha u lečenju depresije je pronaći uzrok nastanka depresije. Postoji mnogo stvari koje možete uraditi za sebe a koje vam mogu popraviti raspoloženje i uticati na razvoj pozitivnih misli. Na primer, ako je uzrok depresije nezadovoljstvo na poslu, jednostavno promenite posao, pronađite bolje okruženje u kome ćete imati više mogućnosti za razvoj karijere kakav želite. Promena posla i okruženja može biti mnogo efikasnije rešenje nego da ostanete na postojećem poslu i da samoinicijativno uzimate pomoćna lekovita sredstva. Isto tako, ako je uzrok depresije samoća i nedostatak društva, socijalizujte se, pronađite neki hobi ili fizičku aktivnost koja uključuje grupu ljudi, zajednički trening u društvu može biti efikasniji nego da idete na terapiju. Razgovarajte o svom problemu sa svojom porodicom i prijateljima. Razgovor o postojećem problemu može biti od velike pomoći. Budite fizički aktivni, fizička aktivnost doprinosi lučenju hormona sreće i znatno može popraviti vaše raspoloženje. Smanjite unos alkohola i kofeina koji vas mogu činiti dodatno razdražljivim. Uzimajte hranu bogatu omega masnim kiselinama koje povoljno utiču na raspoloženje. Provodite više vremena u prirodi na svežem vazduhu, to je dobro za vaše fizičko i mentalno zdravlje.
Kada treba da potražite profesionalnu pomoć
Kada podrška porodice i prijatelja, kao i promena načina života nisu dovoljni da se osećate bolje i ne daju rezultate, onda treba da potražite podršku psihoterapeuta koji će vam pomoći. Razgovor sa stručnim licem je svakako preporuka, jer vam psihoterapeut može pomoći u pronalaženju uzroka depresije, prevazilaženju i rešavanju postojećih problema. Dužina trajanja terapije i savetovanja sa stručnim licem može da varira od osobe do osobe, kao i sam napredak i izlečenje. U zavisnosti od težine simptoma i stanja, lekar će po potrebi u terapiju uvesti neki od lekova protiv depresije. Postoji više različitih grupa lekova koji se koriste u lečenju depresije. O izboru leka i njegovom doziranju odlučuje isključivo lekar specijalista na osnovu kliničke slike i psihološkog stanja pacijenta. Takođe, ukoliko lekar proceni da lekovi nisu potrebni, u terapiju može uvesti nešto od pomoćnih lekovitih sredstava na biljnoj bazi. O izboru adekvatnog biljnog preparata i njegovoj pravilnoj upotrebi možete se posavetovati sa svojim farmaceutom.
Kako je depresija bolest modernog doba u koju može upasti svako usled spleta životnih okolnosti, od velike je važnosti prepoznati simptome na vreme, promeniti životne navike, potražiti podršku porodice i prijatelja i, kada je potrebno, obratiti se za stručnu pomoć lekaru.
Svetski dan zdravlja u znaku borbe protiv depresije
Svetski dan zdravlja obeležava se širom sveta 07. aprila svake godine, počev od 1950. pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ovaj dan se obeležava kao godišnjica osnivanja SZO, ali u isto vreme organizacija koristi taj dan da bi skrenula pažnju svetske javnosti na najznačajnije zdravstvene probleme ljudi na globalnom nivou. Tema ovogodišnje kampanje povodom Svetskog dana zdravlja je depresija. Depresija utiče na ljude svih uzrasta, iz svih sfera života i u svim zemljama sveta. Izaziva duševnu patnju i utiče na sposobnost ljudi da sprovode čak i najjednostavnije svakodnevne zadatke, a često ima razoran uticaj na odnose unutar porodice i prijatelja, kao i sposobnost za obavljanje različitih poslova. Ipak, depresija se može sprečiti i lečiti. Ovogodišnja kampanja nosi naziv «Depresija: hajde da razgovaramo». Bolje razumevanje uzroka nastanka depresije, kao i načini kako se izboriti sa problemom pomoći će u smanjenju stigme koja je povezana sa stanjem i omogućiće većem broju ljudi da potraže pomoć. Razgovor sa ljudima u koje imate poverenja često je prvi korak ka izlečenju depresije.
