Alergijska kijavica je bolest modernog doba od koje pati skoro svaki peti čovek. Iako nije životno ugrožavajuća bolest ona značajno utiče na kvalitet života i remeti normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Alergijski rinitis poznatiji kao alergijska kijavica predstavlja lokalno zapaljenje sluznice nosa koju uzrokuju udahnuti alergeni iz spoljašnje sredine. Uz alergijski rinitis često se udruženo razvija i alergijski konjuktivitis koji predstavlja lokalno zapaljenje oka.
Karakteristični simptomi alergijskog rinitisa su povećana sekrecija iz nosa koju karakteriše bistar, vodeni sekret, svrab nosa, uzastopno kijanje, zapušen nos, otečenost očnih kapa, svrab, crvenilo i suzenje iz očiju. Može doći do pojave suvog nadražajnog kašlja, suvoće usta i ždrela. Kod pojedinih osoba dolazi do razvoja težeg oblika alergijskog rinitisa koji zahvata i donje disajne puteve i koji je praćen otežanim disanjem i opštom malaksalošću organizma.
Alergenima se nazivaju sve komponente iz spoljašnje sredine koje mogu dovesti do razvoja alergijske reakcije. Problem nastaje onda kada naš imuni sistem bezopasne supstance počne da registruje kao potencijalno štetne i na njih razvije alergijsku reakciju. Kada dođe do razvoja alergijske reakcije organizam oslobađa molekul histamin koji pokreće niz odbrambenih reakcija u organizmu koje za posledicu imaju razvoj specifičnih simptoma .
Poleni trava, drveća i korova su najčešći alergeni koji dovode do pojave alergijskog rinitisa. Takođe prašina, grinje, životinjske dlake i buđ su česti izazivači alergijskog rinitisa. Alergijski rinitis može biti sezonski, perenijalni i profesionalni.
Osobe sa intenzivnim simptomima alergijskog rinitisa imaju problem sa spavanjem, prisutna je opšta malaksalost organizma, značajno su im smanjene kognitivne funkcije i umanjena je njihova fizička sposobnost prilikom obavljanja normalnih dnevnih aktivnosti. Kod dece alergijski rinitis značajno utiče na koncentraciju, učenje i obavljanje fizičke aktivnosti.
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze alergijskog rinitisa se vrši na osnovu detaljnog pregleda i anamneze o prisutnim simptomima. Prilikom uzimanja anamneze veoma je bitno uzeti u obzir i prateća akutna (sinuzitis, konjuktivitis) ili hronična (astma, bronhitis, hronična opstruktivna bolest pluća) oboljenja od kojih boluje osoba. U cilju određivanja tačnog tipa alergena na koji je osoba alergična vrše se kožni alergo-testovi (PRICK- testovi). Testovi se rade isključivo pod nadzorom lekara specijaliste alergologije. Zatim se rade ispitivanja iz krvi pri čemu se određuje nivo specifičnih IgE antitela. Kod osoba sa alergijom nivo specifičnih IgE antitela je povišen za određeni tip alergena. PRICK testovi se takođe koriste za utvrđivanje alergena iz hrane, dok se za utvrđivanje alergije na lekove i ubode insekata vrše ispitivanja iz krvi.
Ublažavanje simptoma alergijske kijavice
Alergeni iz vazduha kojima smo izloženi tokom dana zadržavaju se na našoj koži, kosi i garderobi. Po povratku iz spoljašnje sredine treba presvući svu garderobu, oprati lice, očistiti nos fiziološkim rastvorom i očešljati ili oprati kosu kako bi se uklonila sva polenova zrna. Veoma je bitno više puta u toku dana ispirati nos fiziološkim rastvorom. Takođe, inhalacija etarskim uljima lavande, eukaliptusa, nane može pomoći da se ublaže simptomi alergijske kijavice kao što su zapušen nos i svrab.
Postoje proizvodi u obliku sprejeva za nos koji pored fiziološkog rastvora sadrže pantenol, aloju, propolis. Ove komponente dodatno regenerišu i vlaže nosnu sluznicu. Takođe na tržištu postoje i proizvodi u obliku sprejeva za nos koji sadrže mikrokristalnu celulozu koja nakon aplikacije na nosnu sluznicu stvara tanak zaštitni film. Ovako formiran film predstavlja fizičku barijeru i sprečava kontakt alergena iz spoljašnje sredine sa sluznicom nosa. Ovi proizvodi mogu pomoći, ali sami ne mogu biti dovoljna zaštita od pojave simptoma alergijskog rinitisa.
Lečenje alergijske kijavice
Svi lekovi koji se koriste u terapiji alergijske kijavice se koriste isključivo po preporuci lekara nakon postavljene dijagnoze i uz savet farmaceuta. Antihistaminici su lekovi koji blokiraju efekte molekula histamina i smanjuju curenje iz nosa, kijanje, otečenost, svrab i crvenilo očiju. Takođe olakšavaju disanje i smanjuju otok i zapušenost nosa. Od antihistaminika najčešće se korite lekovi koji ne dovode do sedativnog efekta, ne usporavaju motoriku i ne utiču na kognitivne funkcije. Piju se jednom dnevno i potrebno ih je piti redovno, svakog dana u isto vreme. Dužina terapije treba da bude onoliko duga koliko traje izloženost alergenu. Postoje u obliku tableta za odrasle i sirupa za decu. Antihistaminike ne treba uzimati na svoju ruku ukoliko nije postavljena dijagnoza o alergijskom rinitisu, a o izboru adekvatnog leka treba da se posavetujete sa vašim lekarom.
Lokalni antihistaminici su lekovi koji su formulisani da se primenjuju lokalno u nosnu šupljinu ili u oko. Na tržištu postoje u obliku kapi za oči i u obliku spreja za nos. Ovi lekovi pokazuju samo lokalno delovanje na nivou sluznice nosa i oka. Osobe koje nose kontaktna sočiva ove lekove ne treba da stavljaju preko kontaktnog sočiva već isključivo nakon skidanja sočiva ili pola sata pre stavljanja sočiva.
Dekongestivi su lekovi koji se koriste za ublažavanje simptoma zapušenog nosa. Ovi lekovi povećavaju prohodnost disajnih puteva i smanjuju otečenost nosne sluznice. Mogu biti u obliku kapi ili sprejeva za nos. Takođe postoje i kombinovani lekovi koji pored navedenih supstanci sadrže pantenol ili hijaluronsku kiselinu. Ove komponente sprečavaju isušivanje nosne suznice pomažu njeno obnavljanje i vlaženje. Kapi za nos ne treba koristiti duže od pet dana u kontinuitetu. Primena dekongestiva ne preporučuje se kod dece mlađe od 6 godina i kod trudnica.
Intranazalni kortikosteroidi su lekovi koji se koriste za lokalnu primenu u nosnu šupljinu. Ovi lekovi dovode do smanjenja zapaljenskog procesa nosne sluznice. Pošto se radi o kortikosteroidnim hormonima isključivo lekar specijalista odlučuje o uvođenju ovih lekove u terapiju, a o njihovoj pravilnoj upotrebi i načinu aplikacije možete da se posavetujete sa vašim farmaceutom.
Alergenska imunoterapija ili alergenska desenzibilizacija predstavlja jednu vrstu dugoročnog rešenja od alergija. Ova vrsta terapije podrazumeva uzimanje niskih doza pripremljenog alergena u dužem vremenskom periodu. Određeni broj kapi specijalno pripremljenog rastvora alergena uzima se po tačno određenoj šemi. Sa ovom terapijom kreće se u kasnu jesen. Pacijent uzima terapiju svakodnevno 45 dana po šemi kako je lekar alergolog propisao a zatim se nastavlja sa uzimanjem terapije dva puta nedeljno. Pauza u uzimanju terapije se pravi od proleća do jeseni kada se terapija ponovo nastavlja. Proces desenzibilizacije traje pet godina. Ovim dugotrajnim uzimanjem niskih doza alergena organizam se postepeno navikava na alergen i posle određenog vremena ga više ne prepoznaje kao potencijalno opasnu supstancu. Kao konačni rezultat imamo odsustvo alergijske reakcije na dati alergen. O tome da li osoba može da se podvrgne ovoj vrsti terapije odlučuje alergolog nakon detaljne anamneze i alergoloških ispitivanja.
Praktični saveti
- Izbegavajte izlaganje alergenima
- Po povratku iz spoljašnje sredine eliminišite alergene sa odeće, kože i kose
- Obavezno operite lice, oči, obrve i trepavice
- Redovno ispirajte nos
- Redovno češljajte i perite kosu
- Terapiju uzimajte redovno, svakog dana u isto vreme
- Na internet stranici Agencije za zaštitu životne sredine Srbije možete pogledati podatke o alergenom polenu u vazduhu. Tu se redovno ažuriraju izveštaji o stanju alergenog polena u vazduhu u celoj Srbiji. www.sepa.gov.rs
Šta se dešava tokom alergijske reakcije
Kada alergična osoba dođe u kontakt sa alergenom počinje alergijska reakcija i odgovor antitela. Antitela se prikače za posebne ćelije u organizmu, uključujući i ćelije koje se nazivaju mastociti. Kada alergen dođe u kontakt sa antitelom, kao odgovor, ćelija oslobađa određene supstance i između ostalog supstancu koja se zove histamin. Histamin je odgovoran za oticanje, zapaljenje i svrab okolnih tkiva, što je veoma neprijatno. Najčešći simptomi povezani sa alergijama su kijanje, otežano disanje, curenje iz nosa, bolovi u sinusima, kašalj, koprivnjača, otok, svrab očiju, usta, ušiju, povraćanje, dijareja i mučnina.
