Posebnu pažnju potrebno je posvetiti oralnom zdravlju najmlađih jer je to period intenzivnog sazrevanja i učenja, usvajanja pozitivnih životnih stavova, navika i zdravog načina života. Istraživanja pokazuju ubrzan porast učestalosti karijesa ranog detinjstva u zemljama niskog i srednjeg dohotka što je povezano sa socio-bihejvioralnim, ekonomskim i faktorima iz okruženja.
Oralno zdravlje značajan je deo opšteg zdravlja ljudi, a mnogobrojne naučne studije ukazale su na veliki uticaj oralnih oboljenja na fizičko zdravlje, način i kvalitet ishrane, na razvoj govora, sticanje samopouzdanja, razvoj socijalnih odnosa, emotivno sazrevanje i na kvalitet života. Pored toga, oboljenja usta i zuba dovode do povećanja troškova zdravstvenih sistema i izdvajanja za lečenje, kako pojedinaca, tako i porodica. “Faktori rizika za razvoj oralnih oboljenja najčešće su i faktori rizika za mnoge druge hronične nezarazne bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, kardiovaskularna, cerebrovaskularna, i mnoga druga oboljenja. Oboljenja usta i zuba, a prvenstveno karijes i parodontopatija, predstavljaju najučestalija hronična nezarazna oboljenja čoveka, ali moderna stomatologija uprkos primeni najsavremenijih materijala i opreme i dalje nije smanjila opterećenje društva oralnim oboljenjima. Uprkos značaju, zdravlje usta i zuba predstavlja jedno od najčešće zanemarivanih područja globalnog zdravlja i ne retko, populacione grupe koje su u najvećem riziku za nastanak oralnih oboljenja nemaju dostupnu potrebnu stomatološku zdravstvenu zaštitu. Zato je potrebno omogućiti jednakost u dostupnosti ove vrste zaštite i unapređenje oralnog zdravlja, posebno u rizičnim grupama”, kaže prof. dr Dejan Marković, specijalista dečije i preventivne stomatologije iz Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan od učesnika u velikom istraživanju o oralnom zdravlju dece u Srbiji sprovedenom 2019. i 2020. godine i glavni i odgovorni urednik i jedan od autora publikacije „Oralno zdravlje dece i omladine u Republici Srbiji“.
Istraživanje o oralnom zdravlju dece i omladine u Srbiji sprovedeno je uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, u skladu sa osnovnim metodama za javno zdravstvena istraživanja oralnog zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i uz nadzor Kolaboracionog centra SZO za epidemiologiju i javno zdravlje u stomatologiji (World Health Organization Collaborating Centre for Epidemiology and Community Dentistry) sa Univerziteta u Milanu, a na predlog Odeljenja za prevenciju nezaraznih bolesti SZO iz Ženeve.
ISTRAŽIVANJE U SKLADU SA METODOLOGIJOM SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACUJE
“Cilj pomenutog istraživanja bio je da se dobiju podaci o stanju zdravlja usta i zuba dece i omladine u Republici Srbiji, a osnovni preduslov za dobijanje validnih podataka bio je da se celokupno istraživanje sprovede prema svetski priznatoj metodologiji za epidemiološka istraživanja, kako bi dobijeni rezultati bili uporedivi sa sličnim istraživanjima u svetu”, objašnjava prof. dr Marković i dodaje da je korišćen nacionalno reprezentativni stratifikovani klaster uzorak na najmanje 12 lokacija (četiri lokacije u glavnom gradu, po dve lokacije u dva velika grada i po jedna lokacija u četiri seoske sredine), a kao polazna osnova za planiranje uzorka korišćeni su podaci prethodnih istraživanja sprovedenih u Srbiji 2000. i 2009. godine.
Bazično metodološko uputstvo za ovakav tip istraživanja podrazumeva preglede dece predškolskog uzrasta od šest godina i preglede školske dece uzrasta 12 i 15 godina. Imajući u vidu značaj ranog dečijeg uzrasta na formiranje mnogobrojnih zdravstvenih, socijalnih i ostalih navika, u istraživanje su prema istim kriterijumima uključena i deca jaslenog uzrasta od 12 do 36 meseci, kao i vrtićkog uzrasta od 36 do 71 meseca. Kroz proces randomizacije identifikovane su ustanove primarne zdravstvene zaštite – domovi zdravlja kao ustanove za dobijanje epidemiološkog profila oralnog zdravlja i za testiranje modela prevencije karijesa, jer već pružaju stomatološku zdravstvenu zaštitu deci uzrasta do 18 godina. „Nakon uspostavljene saradnje sa timom predškolskih i školskih ustanova u izabranim lokacijama i nakon potpisivanja informisane saglasnosti roditelja, dečiji stomatolozi zaposleni u ustanovama primarne zdravstvene zaštite zaduženi za pružanje usluga u predškolskim i školskim ustanovama obavljali su stomatološke preglede primenom metoda SZO. Za procenu stanja oralnog zdravlja dece i omladine u Srbiji korišćen je modifikovani epidemiološki karton SZO koji je uz stručnu pomoć eksperata iz Centra SZO za epidemiologiju i javno zdravlja univerziteta u Milanu, prilagođen. U epidemiološki karton beleženi su podaci važni za oralno zdravlje, oralnu patologiju i nivo oralne higijene“, ističe prof. dr Dejan Marković, specijalista dečije i preventivne stomatologije i dodaje da je u okviru ovog istraživanja pregledano oko 6000 dece različitog uzrasta. Analizirani su i kadrovski kapaciteti u ovoj oblasti, kaže prof. dr Marković i dodaje da se vodi da u Službi dečije stomatologije u Srbiji radi blizu 800 stomatologa, od čega je samo 360 specijalista dečije i preventivne stomatologije. Takođe se pretpostavlja da neki od njih rade i mešovito, znači sa decom i odraslim pacijentima.
Prof. dr Dejan Marković, specijalista dečije i preventivne stomatologije iz Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
„Najveći broj dečijih stomatologa radi u Beogradu, u domovima zdravlja u svim beogradskim opštinama rade dečiji stomatolozi, ali na primer u rubnim opštinama Republike Srbije (posebno Istočne Srbije) gde nema specijalista dečije i preventivne stomatologije, ali je tamo malo i dece. Jedan dečiji stomatolog trebalo bi da pokrije potrebe 1500 dece, to su naši lokalni standardi formirani po ugledu na svetske normative. Razlika ima velikih u zavisnosti od ekonomske moći svake države, jer radno angažovanje dečijeg stomatologa u Norveškoj na 1500 dece i u Srbiji na isti broj malih pacijenata nije isto, ako se zna da u Srbiji svako dete ima dva do tri karijesa, a u Norveškoj svako peto dete ima jedan karijes. Patologija u Srbiji je mnogo gora nego u razvijenim zemljama, pogotovo kod dece mlađeg uzrasta”, kaže prof. dr Dejan Marković.
VEĆINA PREDŠKOLSKE DECE IMA KARIJES
Rezultati istraživanja zabrinuli su stručnu i širu javnost. Uzrasna grupa 12 do 36 meseci (deca jaslenog uzrasta) predstavlja važnu grupu za početak primene preventivnih mera, jer je to period uzrasta formiranja primarne denticije. Analiza dobijenih podataka je pokazala da devet od deset dece ovog uzrasta ima zdrave zube, tačnije sve zdrave mlečne zube ima 86,6 odsto dece jaslenog uzrasta, a 13,4 odsto ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba. Prosečan broj karijesnih/plombiranih/ekstrahovanih mlečnih zuba (kip indeks) iznosi 0,6. Od ukupnog broja obolelih mlečnih zuba u ovom uzrastu, a pregledano je blizu 700 dece, 96,9 odsto su nesanirani karijesi, 2,8 odsto karijesa je sanirano, a 0,3 odsto zuba je izvađeno zbog komplikacija karijesa. Analiza ishrane je pokazala da više od polovine dece svakodnevno konzumira slatkiše, a više od 10 odsto njih ne pere zube svakodnevno.
Stomatološkim pregledom je obuhvaćeno i blizu 1300 dece vrtićkog uzrasta i 1742 deteta od šest godina, a analiza podataka je pokazala da svako drugo dete vrtićkog uzrasta ima karijes, a samo dva od deset pregledane dece ima sve zdrave mlečne zube.
„Kod predškolske dece”, ističu istraživači, “uočljiv je trend rasta broja obolelih zuba, a veliki broj dece (80 odsto) ovog uzrasta ima karijes ili komplikaciju karijesa. Manje od 20 odsto obolelih zuba je sanirano, a svako peto dete u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru. Zastupljenost oralnih disfunkcija kao mogućih uzročnika ortodontskih anomalija, u ovoj uzrasnoj grupi, je velika. Ustanovljeno je da je održavanje oralne higijene zastupljeno jednom dnevno ili ređe, kao i da deca najčešće samostalno peru zube, što je pogrešno.”
Prema prosečnom broju obolelih zuba kod dvanaestogodišnjaka Republika Srbija se svrstava na samu granicu niske i umerene učestalosti karijesa. Međutim, u toku nekoliko godina, na prelasku u adolescenciju, ove vrednosti su gotovo dvostruko veće (prosečan broj obolelih zuba kod petnaestogodišnjaka je 4,1). Pored toga, ističe se u istraživanju, među školskom decom sa aktivnim karijesom veliki broj ima tešku formu ovog oboljenja sa visokom zastupljenošću nesaniranih lezija. Naslage na zubima se uočavaju kod dve trećine pregledane dece.
Preporuke stomatologa i svih istraživača ukazuju da kod predškolske dece sa karijesom treba ograničiti unos šećera putem hrane i napitaka, decu i roditelje treba edukovati i motivisati za pravilno i redovno održavanje oralne higijene, a neophodno je i povećanje angažovanja stomatoloških timova u prevenciji, ali i sanaciji postojećih karijesnih lezija u što ranijem uzrastu.
U periodu školskog deteta i adolescencije preventivni rad trebalo bi usmeriti na samu decu koju treba edukovati o značaju redovnih poseta stomatologu, pravilnom održavanju oralne higijene i o višestrukoj štetnosti česte konzumacije zaslađenih i gaziranih napitaka, ali i o štetnosti pušenja i upotrebe alkohola i droga. Neophodno je, naravno i dodatno angažovanje stomatoloških timova na sanaciji postojećih lezija i smanjenju težine oboljenja, ističu istraživači u publikaciji izdatoj posle velikog istraživanja sprovedenog 2019. i 2020. godine u cilju dobijanja podataka o stanju zdravlja usta i zuba dece i omladine u Srbiji.
Pomenuto istraživanje je po tipu studija preseka, a istraživački tim su činili istraživači: Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, medicinskih fakulteta u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. U sprovođenju istraživanja uključeno je 33 dečija stomatologa iz lokalnih domova zdravlje, u 15 mesta na 33 lokaliteta, koji su izabrani metodom slučajnog izbora.
PREKO 532 MILIONA DECE BOLUJE OD NESANIRANIH KARIJESA NA MLEČNIM ZUBIMA
U evropskom regionu, prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, procenat šestogodišnjaka koji imaju karijes varira od 20 odsto do 90 odsto, u zavisnosti od zemlje. Procenjuje se da 532 miliona dece u svetu boluje od nesaniranih karijesa na mlečnim zubima. Učestalost karijesa na mlečnim zubima na globalnom nivou dostiže vrhunac od 5. do 9. godine i tada iznosi iznad 40 odsto. Najveća učestalost karijesa na globalnom nivou, što se tiče denticije, u dečjem uzrastu je u period od 15. do 19. godine i iznosi 40 odsto i dalje raste do 24. godine. Na faktore koji utiču na nastanak oralnih oboljenja, ukoliko nisu genske prirode, moguće je uticati.
UNAPREĐENJE ORALNOG ZDRAVLJA OSOBA SA POSEBNIM POTREBAMA
Assistent dr Ana Vuković, specijalista za dečiju i preventivnu stomatologiju Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu
“Zdrava usta i zubi su važni, jer omogućavaju normalno svakodnevno funkcionisanje. Međutim, za decu sa posebnim potrebama, za decu sa usporenim psihomotornim razvojem i decu sa poteškoćama u ponašanju, sticanje navika održavanja oralne higijene može da predstavlja izazov. Potrebno je ubuduće više pažnje posvećivati ovim grupama, a Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu preduzela je već niz aktivnosti i mera kako bi se pomenutim osobama pružila tražena stomatološka pomoć, na adekvatan način”, kaže assistent dr Ana Vuković, specijalista za dečiju i preventivnu stomatologiju Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
“Udruženje dečijih i preventivnih stomatologa Srbije je nosilac nekoliko projekata Ministarstva zdravlja koji su sprovođeni od 2017. godine. Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju u Beogradu organizovala je već ranije edukacije, tačnije predavanja i radionice za stomatologe iz primarne zdravstvene zaštite koji su se izjasnili za rad sa osobama sa posebnim potrebama i napravljena je mreža stomatologa koji međusobno sarađuju, a to su opšti stomatolozi, specijalisti dečije stomatologije, specijalisti stomatološke protetike, specijalisti za bolesti zuba uz podršku Stomatološkog fakulteta u Beogradu.... Napravljen je nedavno u vreme pandemije i veb portal koji je i dalje u fazi punjenja stručnim informacijama, a ove godine u planu je pravljenje i aplikacije prilagođenje telefonu, tabletu ili računaru koja ima za cilj pripremu dece za dolazak u stomatološku ordinaciju. U svemu ovome učestvuju stručna lica sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu, sa Filozofskog fakulteta Instituta za psihologiju, sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, programer i web dizajner. Osnovni cilj je i unapređenje edukacije studenata stomatologije i osposobljavanje budućih mladih stomatologa da pruže osnovne stomatološke usluge osobama sa posebnim potrebama U vreme korona infekcije otvorena je i posebna telefonska linija 060/3533-236, zahvaljujući razumevanju A1 mreže i doniranja telefonskog aparata i kartice. Pomenuti broj telefona 060/3533-236 u funkciji je u periodu od 10-14 časova, za pitanja vezano za oralno zdravlje osoba sa posebnim potrebama kada mogu dobiti savet stručnog lica. Takođe van datog termina mogu poslati poruku na koju će se odgovoriti ili ć ih dežurni stručnjak pozvati”, ističe dr Ana Vuković.
Udruženje dečijih i preventivnih stomatologa Srbije, važno je pomenuti, izdalo je publikaciju, štampanu u okviru projekta za realizaciju programa 1802-Preventivna zdravstvena zaštita “Program unapređenja oralnog zdravlja osoba sa posebnim potrebama- podrška porodici i ustanovama” u saradnji sa organizacijom “Autism Speaks”, (organizacija posvećena pomaganju osobama sa autizmom i njihovim porodicama u rešavanju različitih životnih problema). Prevod i adaptaciju pomenute publikacije na srpski jezik upriličili su stomatolozi za dečiju i preventivnu stomatologiju Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju u Beogradu u saradnji sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
• Sve zdrave mlečne zube ima 20% dece predškolskog uzrasta, dok 80% dece ima karijes ili neku njegovu komplikaciju •
• Svako peto dete (17,8%) u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru •
• Samo polovina (49,9%) dece predškolskog uzrasta oralnu higijenu održava dva puta dnevno •
• Dve trećine dece predškolskog uzrasta (74%) svakodnevno konzumira slatkiše •
• Sve zdrave zube ima 36% dece uzrasta 12 godina, a dentalni plak se uočava kod 63% pregledane dece •
• Sve zdrave zube ima 22% dece uzrasta 15 godina •
