Zglob predstavlja spoj između dve ili više kostiju. Zglobovi daju potporu i pomažu u kretanju. Postoji više vrsta zglobova, neki su pokretni (sinovijalni zglobovi) kao što su zglobovi kolena, neki su blago pokretni (npr. rebra) a postoje i nepokretni zglobovi (npr. šavovi lobanje). Bilo kakvo oštećenje zglobova izazvano povredom ili nekom bolešću može da izaziva bol i stvara poprilično neprijatnosti. Različiti zdravstveni problemi mogu izazvati bolove u zglobovima, a neki od najčešćih su osteoartritis, reumatoidni artritis, burzitis, giht, ili povrede kao što su istegnuća, uganuća, udarci itd. U suštini bolovi u zglobovima se javljaju prilično često i mogu se javiti u bilo kom zglobu, a pacijenti se najčešće žale na bol u kolenu, zatim ramenu i kuku. Bolovi u zglobovima se mnogo češće javljaju kod starijih ljudi, a jačina bola može da varira od veoma blagog do onesposobljavajućeg bola. Bolovi u zglobovima mogu biti akutni (prolaze za nekoliko nedelja) ili hronični (traju po nekoliko meseci ili duže).Čak i kratkotrajni bol i otok zglobova može uticati na kvalitet života. Šta god da je uzrok neophodno je to istražiti i potražiti medicinsku pomoć, a za terapiji bolnih zglobova na raspolaganju su različiti lekovi, dodaci ishrani i fizikalna terapija. Cilj lečenja je da se smanji bol i zapaljenska reakcija i očuva funkcija zgloba. Bol u zglobu je često posledica reumatskih bolesti.  Reumatske bolesti obuhvataju različita stanja koja zahvataju zglobove i okolno mišićno -  skeletno tkivo. Kada se govori o bolovima u zglobovima često se čuje i izraz artritis koji označava zapaljenje zgloba. Dva najčešća oblika artritisa su reumatoidni artritis i oseoartritis.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis (RA) je hronično, sistemsko zapaljensko oboljenje, kod kog u ranoj fazi bolesti dolazi do zapaljenja sinovijalne membrane perifernih zglobova, a napretkom bolesti dolazi do razaranja hrskavice i kosti. Ovi procesi su praćeni bolom, a od sistemskih tegoba najčešće su prisutni zamor, malaksalost, groznica, anemija. RA dovodi do simetričnog zapaljenja zglobova, najčešće šake i stopala, ali mogu biti zahvaćeni i kolena, laktovi, ramena, kukovi. Karakteristični simptomi su bol u zglobovima i dugotrajna jutarnja ukočenost koja može trajati duže od jednog sata. Zapaljenje i nakupljanje sinovijalne tečnosti uzrokuju otok koji ograničava pokrete. U obolelim zglobovima je ograničena pokretljivost, zglobovi su otečeni, topli i bolni, a vremenom se razvijaju i karakteristični deformiteti. Lečenje RA treba započeti što pre.

Osteoartritis

Osteoartritis je najčešći oblik artritisa (zapaljenja zglobova) i javlja se kada dođe do oštećenja i postepenog gubitka zglobne hrskavice. U zdravim zglobovima, na kraju svake kosti nalazi se hrskavica, koja je, uprošćeno rečeno, slična gumi i deluje kao jastuk između kostiju. Hrskavica obezbeđuje glatku površinu za kretanje zglobova. U osteoartritisu hrskavica se oštećuje što izaziva bol, oticanje i problem sa pomeranjem zgloba, a kako se oštećenje zgloba povećava u krajnjem stadijumu uopšte više nema hrskavice i kosti se taru jedna o drugu, što uzrokuje još veći bol. Bolest može da zahvati jedan ili više zglobova istovremeno. Najčešće zahvaćeni zglobovi su koleno, kuk, kičma i zglobovi šake. Simptomi osteoartritisa se razvijaju polako i pogoršavaju se tokom vremena, a najčešći je bol u zglobovima koji se javlja tokom pokreta ili nakon kretanja. Na početku bolesti bol se javlja povremeno kao posledica prekomerne upotrebe obolelog zgloba i traje nekoliko dana. Kako bolest napreduje, bol postaje konstantan, a počinje da se javlja i noću. Ukočenost zgloba koja se najviše primeti nakon dužeg mirovanja (na primer, ujutru posle spavanja), ali ne traje dugo i nestaje posle razgibavanja, ograničena pokretljivost zgloba koja usled gubitka fleksibilnosti onemogućava potpunu pokretljivost zgloba i pucketanje u zglobovima prilikom pokreta mogu ukazivati na osteoartritis. Osteoartritis može da nastane na prethodno neoštećenom zglobu (primarni osteoartritis), a faktori koji mogu doprineti njegovom razvoju su: nasleđe, starost, gojaznost, fizička aktivnost, hormonski status. Osteoartritis može nastati i na prethodno oštećenom zglobu (mehaničkom povredom, zapaljenjem, reumatoidnim artritisom) i tada se naziva sekundarnim osteoartritisom.

Lečenje zapaljenja zglobova ima nekoliko ciljeva: ublažavanje i suzbijanje simptoma kao što su bol i ukočenost, poboljšavanje i održavanje pokretljivosti i elastičnosti zgloba, smanjenje fizičke nesposobnosti i poboljšanje kvaliteta života.

 

 

Nefarmakološki tretman bola u zglobovima

  • Fizikalna terapija ima važnu ulogu u lečenju pacijenata sa problemima zglobova, pomaže u održavanju i vraćanju pokretljivosti zglobova, smanjuje bol i grčeve u mišićima. Fizijatar na osnovu procene snage mišića i pokretljivosti zgloba predlaže set odgovarajućih vežbi.
  • Kretanje je veoma važno kod artritisa. Lagana šetnja pomaže jačanju muskulature, održavanju normalne težine i pokretljivosti zglobova.
  • Odmor je takođe važna komponenta terapije pošto smanjuje preterani napor zapaljenih zglobova i sprečava njihovu destrukciju
  • Smanjenje telesne težine kod osoba sa viškom kilograma (prekomerna težina stavlja dodatno opterećenje na zglobove, pogotovo kolena i kuka, što doprinosi bržem oštećenju zglobova)
  • U određenim slučajevima savetuje se i hirurško lečenje

 

FARMAKOTERAPIJA BOLA U ZGLOBOVIMA

Primena lekova u lečenju bola u zglobovima podrazumeva primenu:

  1. Analgetika
  2. Nesteroidnih antiinflamatornih lekova – oralno i lokalno
  3. Kortikosteroida

 

U savremenoj terapiji reumatoidnog artritisa savetuje se odmah primena takozvanih ’lekova koji menjaju tok bolesti’. Ovi lekovi zaustavljaju proces zapaljenja, smanjuju stepen i usporavaju napredovanje erozivnih promena zgloba. Zbog toga ovi lekovi mogu da menjaju tok bolesti, sačuvaju funkciju zgloba, održe radnu sposobnost i poboljšaju kvalitet života pacijenta. Ovu grupu lekova čine dve velike klase: tradicionalna sintetska hemijska jedinjenja i biološki lekovi.

 

 

 


Slične objave

Newsletter